Izveštaj Evropskog parlamenta u kojem se navodi da treba zabraniti tehnologije za prepoznavanje lica kroz neselektivni nadzor javnih prostora, predstavlja presudan korak u pravcu zauzdavanja neodgovorne primene rizičnih tehnologija u demokratijama, saopštila je u sredu, 6. oktobra, nevladina SHARE Fondacija.
“Stav EU poslanika odražava raspoloženje većine stanovnika u zemljama članicama, koji u reprezentativnim anketama pokazuju izrazito protivljenje primeni tehnologija za neselektivni, masovni biometrijski nadzor”, navodi se u saopštenju SHARE Fondacije.
Evropski parlament je 5. oktobra većinom glasova usvojio izveštaj parlamentarnog Komiteta za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove.
Šta piše u izveštaju?
Izveštaj Evropskog parlamenta nije obavezujući, a u njemu se, između ostalog, traži od Evropske komisije da zabrani svaku obradu biometrijskih podataka koja pretpostavlja masovni nadzor u javno dostupnim prostorima, uključujući kontrolu granica.
Takođe, u tački 27 izveštaja, traži se proglašenje moratorijuma na pravosudnu primenu sistema za prepoznavanje lica sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi.
Pod time se podrazumeva da se tehnički standardi usklade sa temeljnim ljudskim pravima, da rezultati primene sistema nisu pristrasni i diskriminatorni, da pravni okvir obezbeđuje strogu zaštitu od zloupotrebe i strogu demokratsku kontrolu, kao i da postoje empirijski dokazi neophodnosti i srazmernosti primene takvih tehnologija.
Poslanici Evropskog parlamenta su usvajanjem izveštaja podržali i zahtev da algoritmi po kojima rade tehnologije sa veštačkom inteligencijom, budu otvoreni kako bi se omogućila ljudska kontrola ovakvih sistema.
“Ukoliko se ugradi u evropske propise, takav stav će značajno uticati na krupne tehnološke kompanije, čiji su algoritmi pretežno u domenu poslovne tajne”, ocenila je SHARE Fondacija.
Video nadzor u Srbiji
Srbija u oblasti video nadzora javnih prostora sarađuje sa Kinom u okviru globalne inicijative "Pojas i put".
U okviru ovog projekta je i sistem video nadzora u Beogradu, koji predviđa instaliranje više od 1.000 kamera za prepoznavanje lica na 800 lokacija u glavnom gradu Srbije.
Uz nevladine organizacije za zaštitu prava i podataka građana u Srbiji, ovaj kineski projekat kritikuju zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države zato što se u njemu koriste invazivne tehnologije kompanija poput kineskog Huaveja (Huawei), jednog od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.
SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.
Iako su mnoge kamere već instalirane u Beogradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navelo u maju 2020. da sistem još nije u funkciji, te da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
Upotreba ovakve tehnologije pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a sve podatke koji se tiču projekta sa kineskim Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je 2. januara za agenciju Beta da je pre uvođenja ovih kamera potrebno donošenje Zakona o obradi biometrijskih podataka ili o video-nadzoru.
Upotreba takozvanih "pametnih" kamera je bila deo Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji je, zbog burne reakcije stručne javnosti, krajem septembra povučen iz procedure.
Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji u Srbiji šira ovlašćenja, među kojima je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.
