Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 13. oktobra da je pozvalo izaslanike Nemačke, Danske i Švedske na razgovor, i da su "zbunjeni" zbog isključenja Moskve iz istrage o curenju gasovoda Severni tok.
Višestruko curenje je krajem septembra otkriveno na gasovodima Severni tok koji povezuju Rusiju sa Nemačkom, što je dodatno podiglo političke tenzije od momenta kada je Kremlj poslao trupe u Ukrajinu u februaru.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je curenje gasa predstavljalo čin "međunarodnog terorizma" koji bi koristio Sjedinjenim Državama, Poljskoj i Ukrajini.
"Šefovi diplomatskih misija Nemačke, Danske i Švedske u Moskvi su poslednjih dana pozvani u rusko ministarstvo spoljnih poslova", navodi se u saopštenju ministarstva.
Ministarstvo je saopštilo da je "izrazilo zbunjenost" zbog nedostatka zvaničnog odgovora na zahtev ruskog premijera Mihaila Mišustina da se ruski energetski gigant Gasprom i "predstavnici nadležnih resora" iz Rusije uključe u istragu koju vode Berlin, Kopenhagen i Stokholm.
"Istovremeno, postoje izveštaji da druge zemlje, uključujući Sjedinjene Države, učestvuju u istrazi", dodaje se.
Izaslanicima je rečeno da će, ukoliko ruski stručnjaci ne budu uključeni, "Moskva polaziti od činjenice da navedene zemlje imaju šta da kriju ili da pokrivaju počinioce ovih terorističkih akata", saopštilo je ministarstvo.
Dodaje se da Rusija neće priznati nikakve "pseudorezultate" istrage bez svojih stručnjaka.
Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je ranije Zapad za napad na gasovode, što su SAD i njihovi saveznici oštro negirali.
Švedska bezbednosna agencija saopštila je 6. oktobra da je njena preliminarna istraga curenja iz dva ruska gasovoda u Baltičkom moru "pojačala sumnje u ozbiljnu sabotažu" kao uzrok.
Agencija dodaje da je istraga potvrdila da su "detonacije" izazvale veliku štetu gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 prošle nedelje. Vlasti su navele da su u trenutku curenja u blizini obala Švedske i Danske u tim oblastima zabeležene eksplozije.