Parlament Severne Makedonije (Sobranje) nastavio je u petak, 15. jula raspravu o francuskom predlogu za rešavanje spora te države sa susednom Bugarskom, započetu dan ranije.
Ukoliko predlog, koji je iznela Francuska u toku svog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom (EU) koje je okončano 1. jula, bude usvojen, bio bi uklonjen bugarski veto.
Time bi se stvorili uslovi da Severna Makedonija počne prvu fazu pristupnih pregovora sa EU.
Francuski predlog je inače treći pokušaj deblokiranja bugarskog veta. Njemu su prethodili nemački i portugalski predlog.
Severna Makedonija čeka na pregovore 17 godina. Spor sa Bugarskom je druga velika prepreka koja koči taj proces.
Prethodno ga je trinaest godina blokirao spor sa Grčkom oko imena, koji je okončan Prespanskim sporazumom iz 2018. Njime je ime države promenjeno u Republika Severna Makedonija.
Tenzična atmosfera u Sobranju
Za učešće u skupštinskoj raspravi su se prijavila 42 poslanika, pa nije moguće proceniti kada će se preći na glasanje. Ne isključuje se da će diskusija biti produžena i na subotu (16. jul).
Drugi dan rasprave odvija se u sličnoj atmosferi u kojoj je protekla rasprava u četvrtak, 15. jula. Politička neslaganja i tenzije dopunjuje zvuk vuvuzela u koje duvaju opozicioni poslanici, tokom obraćanja poslanika iz vlasti.
Slično su postupali i tokom obraćanja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (fon der Leyen), koja je u svom govoru targetriala centralni problem spora između dve države, pitanja istorije i jezika.
"Nema sumnje da je makedonski jezik vaš jezik i mi to potpuno poštujemo", kazala je Lejen.
Podvukla je i da će sa prvom međuvladinom konferencijom, koja bi trebalo uskoro da bude održana, ako predlog pregovaračkog okvira bude prihvaćen, započeti konkretni pregovori i skrining (pripremna faza pristupnih pregovora).
Šta traži Bugarska i šta predlaže Francuska?
Bugarska, koja je članica EU od 2007. godine, insistira da Severna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da u svom Ustavu prizna bugarsku manjinu i da se odrekne onoga što je rekla da je "govor mržnje" protiv Bugarske.
Severna Makedonija smatra da njen identitet i jezik nisu otvoreni za diskusiju.
Francuski predlog, između ostalog, zahteva da Skoplje uključi etničke Bugare u svoj ustav "na ravnoj nozi sa drugim narodima" i promeni udžbenike istorije.
Šta stoji u Protokolu?
Kada je reč tekstu Protokola, koji je zapravo zapisnik sa drugog sastanka Mešovite međuvladine komisije formirane na osnovu člana 12. Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Bugarske i Severne Makedonije, on je i dalje nosi oznaku "tajno".
To je dodatno povećalo tenzije između dve vodeće makedonske stranke.
Centralni komitet vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) jednoglasno je podržao francuski predlog za početak pristupnih pregovora sa EU.
Opoziciona VMRO DPMNE kaže da nije saglasna sa početkom pregovora dok ne vidi ključni dokument - bilateralni Protokol sa Bugarskom.
Dubina podele se videla u samom Sobranju prvog dana rasprave, kada se poslanicima obratio premijer Dimitar Kovačevski.
Njegova konstatacija da je ponuđeni predlog najbolje moguće rešenje, poslanici vlasti dočekali su aplauzom, a opozicije vuzuvelama i uzvicima "izdajnik".
Šta predstoji?
Vladajuća većina ima dovoljno glasova u Sobranju i bez opozicije.
Proteklih nedelja rasprava o francuskom predlogu bila je praćena demonstracijama u Skoplju koje su skliznule u nasilje. Drugog dana rasprave u Sobranju ispred zgrade parlamenta prisutan je mali broj građana koji se protive francuskom predlogu.
Pristupni pregovori počinju nakon promene Ustava bez potrebe o donošenju posebne odluke u EU. Evropske diplomate prognoziraju da će ovaj proces trajati oko godinu dana.
Ako Sobranje usvoji francuski predlog, Albanija, čiji evrointegracijski procesi su vezani za Severnu Makeodniju, će naredne nedelje početi pristupne pregovore sa EU – odmah i bez dodatnih uslova.
