Sjedinjene Američke Države (SAD) su ponovo pozvale Rusiju da povuče svoje trupe sa ukrajinske granice usred stalnih strahova da se Moskva sprema da izvrši invaziju na svog suseda uprkos njenim uveravanjima da neće započeti rat, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao je svom francuskom kolegi Emanuelu Makronu, u telefonskom razogovoru u petak da odgovori SAD i NATO-a na zahteve Moskve za bezbednosnim garancijama „ignorišu osnovnu zabrinutost” Kremlja.
U saopštenju Kremlja o telefonskom razgovoru dvojice lidera ističe se da će ruska strana „pažljivo” proučiti pisane odgovore, „nakon čega će odlučiti o daljim akcijama”.
Američki ambasador u Moskvi Džon Salivan (John Sullivan) rekao je u petak 28. januara da Vašington sada čeka odgovor Rusije na njene pisane predloge za diplomatski put iz ukrajinske krize, izrazivši nadu da bi tada mogao da usledi sastanak američkih i ruskih diplomata.
Saliven je rekao da je diplomatija jedini put napred, ali je upozorio da bi se to moglo dogoditi samo ako Rusija počne da povlači svoje trupe grupisane u blizini granice sa Ukrajinom, koje zapadni obaveštajci procenjuju da broji više od 100.000 vojnika.
„Ako stavim pištolj na sto i dođem u miru, to je pretnja“, rekao je Salivan na onlajn brifingu.
On je takođe upozorio da bi ekonomske sankcije bile samo deo odgovora Zapada ako bi Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, rekavši da bi druge mere uključivale kontrolu izvoza, snažniju odbranu saveznika u Evropi i onemogućavanje gasovoda Severni tok 2 da doprema ovaj emergent u Nemačku.
Američki zvaničnici su ukazali na moguće kaznene mere protiv Rusije, kao što je isključenje iz sistema globalnih bankovnih transfera (SWIFT).
Salivan je rekao da bi ruske trupe u tom obimu mogle da izvrše invaziju uz malo upozorenja.
On je dodao da je „da je ruska vlada javno rekla da nema nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali činjenice na terenu pružaju mnogo drugačije sliku“.
Njegovi komentari su usledili nakon uveravanja ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da njegova zemlja neće započeti rat protiv Ukrajine – ali uz upozorenje da Moskva neće dozvoliti da se njeni interesi „ignorišu“.
Lavrov: Rusija ne želi rat
„Ako zavisi od Ruske Federacije, neće biti rata“, rekao je Lavrov u intervjuu ruskim radio stanicama, što ukazuje da je Moskva spremna da nastavi da se angažuje u pronalaženju diplomatskog rešenja za krizu.
„Ne želimo ratove, ali nećemo dozvoliti da se naši interesi grubo gaze ili ignorišu“, rekao je Lavrov i dodao da su predlozi SAD „skoro primer diplomatske delikatnosti“, u poređenju sa visoko „idealizovanim“ odgovorom NATO-a.
Lavrov je rekao da očekuje da će se sastati sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom u narednih nekoliko nedelja u novoj rundi pregovora usred krize, iako će na kraju ruski predsednik Vladimir Putin odlučiti kako da odgovori na američke predloge.
On je dodao da bi nove američke sankcije Moskvi verovatno dovele do prekida odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije.
„Amerikancima je rečeno, uključujući i na nivou predsedničkih kontakata, da bi ovaj paket... praćen potpunim isključenjem iz finansijsko-ekonomskih sistema koje kontroliše Zapad bio ravan raskidu odnosa“, rekao je Lavrov.
Rusija zahteva bezbednosne garancije od Zapada u zamenu za deeskalaciju krize oko Ukrajine, ali su SAD i NATO 26. januara odbili zahtev Moskve da trajno zatvori vrata Ukrajini -- i drugim bivšim sovjetskim republikama - da se ikada pridruži zapadnom savezu.
NATO je takođe naveo da se o raspoređivanju trupa i vojne opreme ovog saveza u istočnoj Evropi ne može pregovarati.
Međutim, Vašington je u svom odgovoru izneo „ozbiljan diplomatski put“ za rešavanje ukrajinske krize, dok je ponavljao pretnje ekonomskim sankcijama bez presedana ukoliko bi Rusija dodatno izvršila invaziju na Ukrajinu.
Zelenski: Volio bih da imamo pregovaračku platformu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da bi želio stvoriti pregovaračku platformu, u formatu SAD-Rusija-Ukrajina, za rešavanje situacije na istoku zemlje, objavio je Reuters.
“Kao predsednik, moram pokucati na sva vrata. Razgovarati sa svim čelnicima, nuditi različite formate i platforme za dogovore. Ne čak ni za rezultat, već za početak rasprave", kazao je Zelensky u petak na brifingu s predstavnicima stranih medija.
Zelenski je, također, ocenio pogrešnom odluka SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva da povuku dio osoblja iz svojih ambasada u Kijevu, prenosi CNN.
"U ovim okolnostima svi su bitni i svi bi trebali ostati", naveo je Zelenski, upoređujući američke i britanske diplomate s kapetanima brodova koji bi trebali poslednji otići.
“No, mislim da ovde nemamo Titanic. Ukrajina ide napred", rekao je.
Stoltenberg: NATO pojačava prisustvo u istočnoj Evropi
U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da ova organizacija spremna da pojača svoje prisustvo u istočnoj Evropi kako bi sprečila da na bilo koji način Rusija pogrešno shvati rešenost Severnoatlantske alijanse da zaštiti region usred gomilanja trupa od strane Moskve u oblastima blizu granica i Ukrajine i Belorusija.
Govoreći na forumu Atlantskog saveta 28. januara, šef NATO-a je rekao da Rusija raspoređuje hiljade vojnika spremnih za borbu i vojne opreme u Belorusiji, koja se graniči sa istočnim krilom NATO-a, kao i sa Ukrajinom.
Stoltenberg je primetio da u ovom trenutku "nema garancija" da li Rusija planira da izvrši invaziju na Ukrajinu.
Lukašenko: Podržaćemo Rusiju u slučaju napada na nju
Zapadne vlade su takođe pozvale Rusiju da povuče svoje trupe iz pograničnih regiona i iz Belorusije, što je ona odbacila, rekavši da može da razmešta vojnike gde god želi na svojoj teritoriji.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, bliski Putinov saveznik, rekao je da će njegova zemlja ući u rat ako Rusija bude napadnuta, obećavajući da će ugostiti „stotine hiljada“ ruskih vojnika u tom slučaju.
Lukašenko je u televizijskom obraćanju naciji rekao da će Belorusija ući u rat ako bude prva napadnuta.
“Druga instanca koja bi mogla da dovede do rata u kojem bi Belorusija učestvovala je ako naš saveznik Rusija bude direktno napadnut“, rekao je on. Rusija je ključni politički i finansijski sponzor Belorusije.
On je negirao da će poslati beloruske građane da se bore protiv drugog naroda.
Nekoliko rundi diplomatijskih pregovora u evropskim gradovima ovog meseca između Zapada i Moskve nisu rezultirale napretkom, iako su obe strane pokazale spremnost da nastave razgovore.
Američki predsednik Džo Bajden razgovarao je telefonom 27. januara sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim kako bi ponovo potvrdio spremnost SAD, zajedno sa svojim saveznicima, da „odlučno odgovore“ ako Rusija napadne Ukrajinu.
Bajden je takođe rekao Zelenskom da SAD razmatraju dodatnu makroekonomsku podršku Ukrajini, koja je pogođena zbog mogućnosti izbijanja rata, saopštila je Bela kuća.
Istovremeno, Sjedinjene Države su zatražile sastanak Saveta bezbednosti UN 31. januara da bi se razgovaralo o jačanju ruske vojske kao „pitanju od ključnog značaja za međunarodni mir i bezbednost“.
NATO je ove nedelje saopštio da pojačava svoje prisustvo u regionu Baltičkog mora i istočne Evrope u cilju odvraćanja od sukoba, a SAD su stavile 8.500 vojnika u stanje visoke pripravnosti za potencijalno raspoređivanje u Evropi kako bi uverile saveznike NATO-a na istočnom krilu.
Moskva podržava separatističke borce u tekućem ratu na istoku Ukrajine koji je odneo više od 13.200 života od 2014. godine, iste godine kada je Rusija nezakonito anektirala Krim.
Posle sastanka u Parizu 27. januara, savetnici lidera Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke ponovo su u zajedničkoj izjavi potvrdili svoju posvećenost pridržavanju primirja dogovorenog u sporazumima iz Minska sa ciljem da se okonča sukob na istoku.
Iako nije došlo do pomaka u pregovorima, vođenim u takozvanom Normandijskom formatu, zemlje su obećale da će se sastati na novim razgovorima za dve nedelje u Berlinu.
