Vlasti u Rusiji su 15. jula zabranile rad istraživačkom medijskom portalu Proekt, nakon što su ga proglasile „nepoželjnom“ organizacijom.
Odluka je deo šireg represivnog postupka pred parlamentarne izbore koji bi trebalo da budu održani u septembru prema medijima koje vlasti smatraju neprijateljskim i stranim, i targetira portal koji je objavio seriju dobro istraženih, i ponekad neugodnih tekstova o vladajućoj eliti.
„Razlog za ovu odluku bila je činjenica da aktivnosti ovog medija predstavljaju pretnju temeljima ustavnog poretka i bezbednosti Ruske Federacije“, navodi se u saopštenju Generalnog tužilaštva 15. jula.
Prema ažuriranom registru Ministarstva pravde od 15. jula, osam novinara takođe je označeno kao „strani agenti“, uključujući izveštače portala Proekt, Radija Slobodna Evropa i Open Media.
Među njima su bili i Roman Badanin, glavni urednik “Proekta”, kao i Julija Jaroš, glavna urednica Open Media.
Prošlog meseca policija u Moskvi izvršila je pretres u domovima Badanina i drugih kolega iz Projekta, nekoliko sati nakon što je ovaj medij objavio izveštaj u kojem se ispituje kako su ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoltsev i njegovi rođaci stekli bogatstvo.
Na spisak je takođe dodata Elizaveta Maetnaia, honorarna novinarka ruskog bior Radija Slobodna Evropa u Moskvi, što je potez koji je osudio predsednik te kuće Dćejmi Flaj.
„Radio Slobodna Evropa osuđuje odluku Vlade Rusije da na listu ‘stranih agenata’ doda našu dopisnicu Elizavetu Maetnaju. Novinari koji rade za RSE u Rusiji su ponosni Rusi, koji pokušavaju da svojim veštinama pruže objektivne vesti i informacije svojim sugrađanima. Ovi eskalirajući napadi Kremlja na nezavisne glasove služe samo tome da ruskom narodu uskrate pristup informacijama u kritičnom trenutku ruske istorije”, rekao je Flaj u izjavi.
Kontroverzni ruski zakon o „stranim agentima“ usvojen je 2012. godine i više puta je modifikovan. On zahteva od nevladinih organizacija koje primaju stranu pomoć i za koje vlada smatra da se bave političkim aktivnostima, da se registruju i identifikuju kao „strani agenti“ i da se podvrgnu reviziji.
Zakon o „nepoželjnim“ organizacijama, usvojen u maju 2015. godine i od tada je ažuriran. Bio je deo niza propisa koje je Kremlj progurao i koji su istisnuli mnoge neprofitne i nevladine organizacije koje su se finansirale iz stranih izvora – uglavnom iz Evrope i Sjedinjenih Država.
Ruska vlada je 2017. godine stavila ruski biro Radija Slobodna Evropa na tu listu, zajedno sa šest drugih ruskih servisa RSE na ruskom jeziku i projekat Current Time. Na listu je dodata i ruska služba Glasa Amerike (VOA).
Krajem 2020. zakonodavstvo je ponovo izmenjeno kako bi ruskoj vladi omogućilo da na spisak „stranih agenata“ uključi pojedince, uključujući strane novinare, i da im nametne ograničenja.
Oznaka „nepoželjna organizacija“ takođe će uticati na finansiranje Proekta, jer više neće moći da prikuplja sredstva za finansije, pošto zakon upućivanje novca takvoj organizaciji vidi kao krivično delo.
Pravno savetodavno telo Saveta Evrope (SE) ranije ovog meseca kritikovalo je te amandmane, rekavši da oni predstavljaju "ozbiljna kršenja" osnovnih ljudskih prava i da će imati "zastrašujući efekat" na politički život u zemlji. U izveštaju koji analizira izmene i dopune, objavljenom 6. jula, Venecijanska komisija SE, koja se sastoji od nezavisnih stručnjaka u oblasti ustavnog prava, pozvala je Rusiju da odbaci aspekte svojih zakona o „stranim agentima“, poput zahteva za registraciju i izveštavanje, ili da alternativno revidira ceo zakon sužavanjem definicije “stranog agenta”.
Rusija je počela da donosi zakone u vreme kada su zemlju potresali najveći protesti protiv vladavine Vladimira Putina, koji je na vlasti od 1999. godine.
Protesti su bili izazvani onim što je opozicija nazvala nameštenim parlamentarnim izborima u decembru 2011. godine i nastavljeni su u narednoj godini. Putin je za talas demonstracija okrivio bivšu američku državnu sekretarku Hilari Klinton, tvrdeći bez dokaza da je opoziciji dala „signal“ da izađe na ulice.
