Poslanici donjeg doma ruskog parlamenta odobrili su u utorak predlog zakona koji takozvanim stranim agentima ograničava pristupe njihovim prihodima unutar zemlje, dok vlada nastavlja da vrši pritisak političke protivnike u jeku rata u Ukrajini.
Državna duma odobrila je u drugom i trećem čitanju predlog zakona usmeren protiv "stranih agenata", što je kontroverzna oznaka koja stigmatizuje one koji su ruske vlasti tako proglasili i ograničava njihovu mogućnost da koriste slobodu govora, preneo je Ruski servis RSE.
Predlog zakona takozvanim stranim agentima ograničava pristup različitim oblicima prihoda koji potiču iz Rusije, uključujući prihode od prodaje imovine, tantijeme za kreativni rad ili profit od ulaganja, tako što se zahteva da se sav taj prihod stavi na posebne blokirane bankovne račune.
Ta sredstva bi postala dostupna nekome samo u slučaju da mu se zvanično ukine status stranog agenta, za šta kritičari kažu da je gotovo nemoguće.
Grupe za ljudska prava i međunarodni posmatrači kritikovali su predlog zakon kao još jedan potez za jačanje autoritarizma u Rusiji.
Predsedavajući Državne dume Vjačeslav Volodin pravdao je predlog zakona kao način za odbranu nacionalnih interesa.
"Oni koji izdaju našu zemlju neće se bogatiti na račun njenih građana. Sredstva zarađena u Rusiji ne smeju se koristiti protiv nje", naveo je Volodin na Telegramu.
- Evropski sud presudio da ruski zakon o 'stranim agentima' krši ljudska prava
- Rusija proširuje registar 'stranih agenata' novim imenima
- Rusija dodala književne kritičare i aktiviste na listu 'stranih agenata'
Predlog zakona je jednoglasno usvojen u Državnoj dumi i sada ide u Savet Federacije, gornji dom parlamenta, pre nego što ga potpiše predsednik Vladimir Putin, što su formalnosti.
Termin "strani agent", prvi put uveden 2012. godine, primenjivan je na nevladine organizacije, nezavisne novinare, opozicione političare, aktiviste i ličnosti iz sveta kulture. U više navrata je zakon dopunjavan kako se represija u Rusiji pooštravala.
Broj takozvanih stranih agenata porastao je na oko 500 i uključuje istaknute kulturne i kreativne ličnosti, od kojih je većina morala da napusti Rusiju i trenutno boravi u inostranstvu.
Poslednji predlog predstavlja novu fazu u kampanji Kremlja da uguši glasove svojih protivnika.
Autorski honorari i zarada od intelektualne svojine postali su od ključnog značaja za muzičare, autore i umetnike koje je vlada stavila na listu "stranih agenata". Kritičari kažu da će nove mere ekonomski paralizovati ljude čiji rad ili javne izjave osporavaju narative vlade.
