Dostupni linkovi

Populistički kandidat krajnje desnice verovatno ulazi u drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji


Kalin Georgesku razgovara sa novinarima u Bukureštu nakon što je prijavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima, 1. oktobar 2024. (AP Photo/Alekandru Dobre)
Kalin Georgesku razgovara sa novinarima u Bukureštu nakon što je prijavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima, 1. oktobar 2024. (AP Photo/Alekandru Dobre)

Malo poznati, krajnje desničarski populista preuzeo je vođstvo na predsedničkim izborima u Rumuniji održanim 24. novembra, pokazali su izborni podaci, i verovatno će se suočiti sa levičarskim premijerom Marselom Čolakuom u drugom krugu za dve nedelje, što je rezultat koji je potresao politički pejzaž zemlje.

Nakon prebrojanih skoro 93 odsto glasova, Kalin Georgesku imao je 22 odsto glasova, dok je Čolaku imao 21 odsto, što sugeriše da će se verovatno kvalifikovati u drugi krug predsednilkih izbora koji je zakazan za 8. decembar.

Elena Laskoni iz stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR) ima oko 18 odsto, a Džordž Simion, lider krajnje desničarske Alijanse za jedinstvo Rumuna (AUR) ima 14,1 odsto.

Na izborima u nedelju glasalo je 9,4 miliona ljudi, što je oko 52,4 odsto birača sa pravom glasa, saopštio je Centralni izborni biro. Drugi krug glasanja biće održan 8. decembra.

Za predsednika zemlje-članice Evropske unije i članice NATO-a kandidovalo se 13 kandidata. Predsednik ima petogodišnji mandat i ima značajna ovlašćenja u donošenju odluka u oblastima kao što su nacionalna bezbednost, spoljna politika i imenovanja sudija.

Georgesku (62) se kandidovao samostalno i nije bio široko poznat. Nadmašio je većinu lokalnih anketa, izazvavši šokove u rumunskom političkom establišmentu dok se popeo na biračku poziciju.

Nakon što je glasao u nedelju, Georgesku je u objavi na Fejsbuku rekao da je glasao "za nepravedne, za ponižene, za one koji osećaju da nisu važni ali su su zapravo najvažniji".

Ko je Kalin Georgesku?

Na svojoj veb stranici, Georgesku navodi da je doktorirao pedologiju, granu nauke o tlu, i bio je na različitim pozicijama u rumunskom ministarstvu životne sredine 1990-ih. Između 1999. i 2012. bio je predstavnik Rumunije u nacionalnom komitetu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Video snimci postavljeni na njegov popularni TikTok nalogu, gde je sakupio 1,6 miliona lajkova, prikazuju ga kako ide u crkvu, trenira džudo, džogira i govori u podkast emisijama.

Nekada istaknuti član stranke krajnje desničarske Alijanse za ujedinjenje Rumuna, Georgesku je nazvao odbrambeni štit NATO-a od balističkih raketa u rumunskom gradu Deveselu "sramotom za diplomatiju".

On je rekao da severnoatlantski savez neće zaštititi nijednu od svojih članica ako ih napadne Rusija.

Uoči glasanja u nedelju, mnogi su očekivali da će se Simion, glasni pristalica novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, suočiti sa Čolakuom u drugom krugu. Vodio je kampanju za ponovno ujedinjenje sa Moldavijom, koja mu je ove godine obnovila petogodišnju zabranu ulaska u zemlju iz bezbednosnih razloga, a iz istog razloga mu je zabranjen ulazak u susednu Ukrajinu.

Pošto se glasački listići još prebrojavaju, Simion je rekao da je čestitao Georgeskuu i da je "veoma srećan što je oko 40 odsto glasova Rumuna otišlo za suverenu opciju" i da će glasati u drugom krugu.

U Rumuniji će takođe biti održani parlamentarni izbori 1. decembra koji će odrediti sledeću vladu i premijera zemlje.

Marsel Čolaku je za AP rekao pre glasanja u prvom krugu da je jedan od njegovih najvećih ciljeva bio da "ubedi Rumune da vredi ostati kod kuće ili se vratiti" u Rumuniju, koja ima ogromnu dijasporu rasprostranjenu po zemljama EU.

Među ostalim kandidatima su bili bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, koji se kandidovao nezavisno i dobio oko 6 odsto i Nicolae Ciuca, bivši general vojske i šef Nacionalno-liberalne partije desnog centra, koja je trenutno u napetoj koaliciji sa PSD-om — koji je iznosio 9,3 odsto.

Džoana, bivši ministar spoljnih poslova i ambasador u Sjedinjenim Državama, rekao je za AP pre glasanja u nedelju da veruje da će ga njegovo međunarodno iskustvo kvalifikovati iznad ostalih kandidata.

Laskoni, bivša novinarka i liderka USR, rekla je da korupciju vidi kao jedan od najvećih problema sa kojima se Rumunija suočava i da podržava povećanu potrošnju na odbranu i nastavak pomoći Ukrajini.

Izvor: AP, Rojters
XS
SM
MD
LG