Nikada zakleti neprijatelji, ali ne baš i susedi s toplim odnosima, Bukurešt i Kijev su danas verovatno bliži nego što su bili godinama, ako ne i decenijama.
Razlog? Invazija Rusije na Ukrajinu.
Ostavljajući po strani pitanja teritorije i jezika, Rumunija je sada jedan od najčvršćih saveznika Ukrajine, što je krunisano desetogodišnjim bezbednosnim sporazumom koji su dve zemlje potpisale u julu. Bukurešt ne isporučuje samo vojnu pomoć – iako je veliki deo toga tajnovit iz bezbednosnih razloga – već i obučava ukrajinske borbene pilote, a uskoro će i mornaričku pešadiju.
A, pošto su presečene ukrajinske trgovačke rute, Rumunija je takođe postala ključni kanal za isporuku ukrajinskog žita i druge robe na globalna tržišta.
Delimično zbog te podrške i blizine zemlje sukobu, Rumunija, koja ima granicu od preko 650 kilometara s Ukrajinom, registrovala je više ruskih vojnih dronova koji su ušli ili se srušili na njenu teritoriju nego bilo koja druga država u blizini sukoba, sudeći po medijskim izveštajima.
Rumunija, koja sad na odbranu troši kao nikada ranije, takođe postaje strateški sastavni deo NATO-a s okretanjem ka istok radi suočavanja s onim što zapadna vojna alijansa smatra najvećom pretnjom evropskoj bezbednosti: Rusijom.
"Mislim da je sasvim jasno da se strateški značaj Rumunije u ogromnoj meri povećao od početka rata", rekla je Oana Popesku-Zamfir (Popescu-Zamfir), direktorka GlobalFocus centra, tink-tenka u Bukureštu.
"Mi se dugo žalimo da je Crnom moru posvećeno manje pažnje u odnosu na severoistočni (NATO) bok. I dalje smatramo da nije dovoljno i da nema jasne strategije, jasne savezničke strategija za Crno more u kontekstu ruske agresivnosti. Ipak je postignut veliki napredak", rekla je Popesku-Zamfir za RSE.
Patrioti za spas
Portparol rumunskog ministarstva odbrane potvrdio je 3. oktobra Rumunskom servisu RSE da je Ukrajina od Rumunije preuzela protivvazdušni sistem Patriot. Rumunija je 2017. potpisala ugovor s američkom kompanijom Rajteon (Raytheon) i dobila prvu isporuku 2020. Sada ima samo jedan takav operativni sistem.
Zelenski, koji je lično zahvalio Rumuniji na isporuci, dugo tražio više sistema Patriot, tvrdeći da će oni pomoći njegovim snagama da se bore protiv skoro 3.000 bombi koje Rusija, kako je rekao, lansira u Ukrajinu svakog meseca. Dosad je Ukrajina, prema izveštajima, imala pet Patriota: dva iz SAD i tri iz Nemačke.
Za razliku od isporuke Patriot, veliki deo vojne opreme koju je Rumunija isporučila Ukrajini je poverljiv. Međutim, prema izveštajima medija i analitičara, vojna pomoć je uključivala raketne bacače APRA-40, oklopna vozila TAB-71 i artiljerijske granate.
Pored toga, Bukurešt je počeo da obučava ukrajinske pilote, kako je ukrajinsko Ministarstvo odbrane potvrdilo 12. septembra. Ukrajina dugo traži borbene avione F-16 od saveznika kako bi ojačala svoju sve manju flotu MiG-ova iz sovjetske ere.
Ukrajinski piloti se obučavaju u Evropskom centru za obuku na F-16 (EFTC), koji je otvoren u novembru 2023. u vojnoj vazduhoplovnoj bazi blizu grada Fetešti na jugoistoku Rumunije. Taj centar će takođe biti regionalno središte za obuku na F-16 za saveznike i partnere NATO-a.
Rumunija je takođe objavila planove za obuku ukrajinske mornaričke pešadije. Dvogodišnji program planiran je za Vazdušnu bazu 71, takođe poznatu kao Kampija Turzij, u centralnom delu Rumunije. Ideju je pokrenula Kontakt grupa za odbranu Ukrajine – poznata i kao Ramštajn grupa – koja predstavlja savez 57 zemalja (svih 32 zemlje članice NATO-a i 25 drugih zemalja). Uz podršku rumunskog predsednika Klausa Johanisa (Iohannis), plan je 1. oktobra velikom većinom glasova odobrio rumunski parlament.
Ekonomski, Rumunija je takođe postala ključna za Ukrajinu, jednog od najvećih svetskih izvoznika žitarica. Ukrajina počinje da koristi rumunsku crnomorsku luku Konstancu pošto je ruska invazija u februaru 2022. zaustavila isporuke iz njenih luka na Crnom moru.
Rumunija otvorila centar za obuku pilota na F-16 za NATO i Ukrajinu
Ukrajina je izvezla 14 miliona metričkih tona žitarica kroz Konstancu 2023. godine – što je otprilike 40 odsto celokupnih isporuka žita u toj luci za godinu – u odnosu na 8,6 miliona tona u 2022.
Međutim, obim tranzita iz Konstance opao je u drugoj polovini godine pošto je Rusija u više navrata napala ukrajinske rečne luke na Dunavu koje se nalaze s druge strane te reke u odnosu na Rumuniju. Ukrajina takođe koristi drugu rutu za otpremu žitarica, uz obalu Crnog mora. Ta ruta sada zasenjuje značaj Konstance za Ukrajinu, ali i dalje ističe porast saradnje dve zemlje.
"Relativno glatka saradnja Rumunije i Ukrajine u proširenju izvoznih ruta preko Crnog mora i delte Dunava podstakla je međusobno poverenje. Rumunija je sused Ukrajine preko kojeg ide daleko najveći obim poljoprivrednog izvoza", rekao je Simon Šlegel (Schlegel), analitičar za Ukrajinu u Međunarodnoj kriznoj grupi.
"Iako prilagođavanje ovih ključnih izvoznih ruta dodatnom ratnodobskom teretu nije bio proces bez trzavica, Kijev i Bukurešt imaju zajednički interes za jačanje rumunske lučke infrastrukture", naveo je Šlegel za RSE u komentarima poslatim e-mailom.
Uspon odnosa Rumunije i NATO
U međuvremenu, pojačani su i odnosi Rumunije s NATO-om. Bukurešt je ranije ove godine saopštio da su počeli radovi na modernizaciji vazdušne baze Mihail Kogalničanu (Kogalniceanu) na Crnom moru. Projekat, koji je prvi put najavljen 2019, ima za cilj da transformiše bazu u glavno čvorište NATO-a, u kojem bi bili smešteni napredni mlazni avioni i do 10.000 NATO vojnika.
"To će biti najveća (NATO) baza van turske teritorije. A razlog zašto je ovo važno je... zato što Turska igra mnogo složeniju igru i ponekad saveznicima NATO-a nije lako da se oslone na Tursku, a definitivno to nije lako Rumuniji koja smatra da je Crno more i dalje zatvoreno zbog Turske i načina na koji koristi Konvenciju iz Montrea da bi osigurala da zapravo podeli uticaj s Rusijom u Crnom moru, i zapravo ne dozvoljava neki drugi spoljni uticaj", rekla je Popesku-Zamfir, misleći na dokument koji reguliše pomorski saobraćaj kroz Bosfor i Dardaneli.
Uprkos članstvu u NATO-u, Turska je optužena da nije preduzela oštrije akcije protiv ruskih pomorskih brodova koji se kreću kroz njene vode, dok turska vlada nije uvela sankcije na pomorskom izvoz iz Rusije.
Moskva nije oduševljena planom da se unapredi vazdušna baza u Rumuniji.
Što je veća NATO baza i što je "bliža granicama Rusije, veća je verovatnoća da će ona biti među prvim metama za uzvratne udare", rekao je u martu ruski senator Andrej Klimov. "Od ovoga neće biti nikakve koristi za Rumuniju, a biće više pretnji. To je činjenica."
Rumunija je navikla na takve ruske pretnje. Ruski predsednik Vladimir Putin je 2016. upozorio da će postavljanje američkih raketa u susednim zemljama poput Rumunije dovesti do uzvratnih mera Rusije. On je to rekao pošto je Rumunija instalirala američki protivraketni odbrambeni sistem u vojnoj bazi Deveselu, takođe na Crnom moru.
Međutim, ruska invazija na Ukrajinu samo je podstakla više strahova, više izdataka za odbranu i veću integraciju sa NATO-om i njegovim članicama. Rumunija, koja se pridružila alijansi 2004. godine, izdvaja rekordnih 19 milijardi evra za odbranu u 2024. godini, premašujući ciljanu potrošnju NATO-a od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.
Rumunija sada poseduje drugu po veličini vojsku na istočnom krilu NATO-a (75.000 vojnika naspram 122.500 poljskih), ali je veliki deo njene vojne opreme je iz sovjetskog doba, iako se to menja. U jednom od najvećih ugovora o modernizaciji vojske dosad, Rumunija će nabaviti 32 borbena aviona F-35 od SAD, saopštio je Pentagon u septembru, u sporazumu vrednom 7,2 milijarde dolara. U maju 2023. Rumunija je povukla poslednje svoje avione MiG i sada uglavnom koristi F-16.
Strateški značaj Rumunije na istočnom krilu NATO-a je naglašen kada je vojna alijansa u martu 2022. pristala da rasporedi bataljone u još četiri istočne članice: Rumuniji, zajedno s Bugarskom, Mađarskom i Slovačkom. Oni su se pridružili četiri bataljona koje je napravio NATO 2016. i koja (s osobljem iz više članica NATO-a) imaju baze u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. To je bilo dve godine pošto je Rusija zauzela ukrajinski Krim i počela da podržava separatiste na istoku Ukrajine.
Bukurešt i Kijev su povremeno ranije imali napete odnose, a stavovi javnosti u Rumuniji o Ukrajini i agresiji Rusije mogu biti pomešani delom zahvaljujući istoriji, rekla je Popesku-Zamfir.
Rumunija je 1940. izgubila severni deo Bukovine i delove Besarabije – sada u današnjoj Ukrajini – zahvaljujući Paktu Molotov-Ribentrop, sporazumu između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza o nenapadanju i podeli istočne Evrope na sfere uticaja. Taj događaj iz istorije i danas odzvanja. Kada je Zelenski 2019. održao govor u kojem je opisao uključivanje severne Bukovine u sastav Rumunije 1919. posle Prvog svetskog rata, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova uložilo je zvaničan protest.
Dve zemlje su se takođe sukobile oko prava manjina. Procenjuje se da u Ukrajini živi oko 151.000 etničkih Rumuna, uglavnom u pograničnim regionima Černovci i Zakarpatje. U to nije uračunato, kako se procenjuje, 259.000 ljudi koji žive u oblastima Černivci i Odesa koje Kijev smatra Moldavcima, a Bukurešt Rumunima, tvrdeći da je razlika između njih veštačka.
Međutim, ankete pokazuju da većina Rumuna podržava uključivanje svoje zemlje u zapadne institucije i Popesku-Zamfir dodaje da je većina političke elite u zemlji čvrsta u podršci Ukrajine.
"Mislim da zaista sada imamo konsenzus oko toga, u suštini, znate, da su naši interesi neraskidivo povezani s ukrajinskim", rekla je Popesku-Zamfir. "Mi smo na istoj strani stvari jer je Rusija na drugoj strani. Tako da to čini stvari znatno više crno-belim i tako treba da se postavimo."