Vraćanje propusnica RTS-a priznanje za novinarsku hrabrost devedesetih

Posle nešto više od dvadeset godina Radio Televizija Srbije simbolično je vratila propusnice za ulazak u zgradu RTS-a, članovima Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata oduzete 1993. godine, ljudima koji su odbili da učestvuju u ratnohuškačkom novinarstvu. Događa se to u danu kada se navršava 20 godina od nerasvetljenog ubistva novinarke Dade Vujasinović. Istovremeno, maniri iz 90-ih žive i dalje što pokazuju sveži primeri iz nekih tabloida koji i danas pojedine novinare proglašavaju stranim plaćenicima. Šta se to promenilo u srpskim medijima a šta je ostalo isto?

„Kao nekada izgleda propusnica“, bio je jedan od komentara nekadašnjih radnika Radio televizije Beograd koji su 1993. godine u jeku ratne propagande zvaničnog Beograda bili oterani sa posla.

„Danas imam čast da vam u ime Javnog servisa evropske Srbije, Radio Televizije Srbije vratim propusnice koje nikada nisu ni smele da vam budu oduzete“, rekao je Slobodan Marković, predsednik Upravnog odbora RTS-a.

Udaljavanje članova Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata i njihovo slanje na prinudni odmor, kaže dalje Marković, bio je jedan od najupečatljivijih primera političkog progona.
„Mi ne možemo da vam nadokandimo patnje, izgubljene godine i potrošeno vreme, možemo samo jednim simboličkim činom, a to je vraćanje propusnica, da vam odamo priznanje na hrabrosti koju ste pokazali u očuvanju integriteta novinara. To isto činimo i u odnosu na sve druge novinare i saradnike Radio televizije Beograd i Radio televizije Srbije koji su tokom 90-ih godina izgubili posao ili bili pod pritiskom da ga bapuste iz ideoloških i političkih razloga“, reči su koje je Marković u ime RTS-a uputio nekadašnjim članovima Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata.

Propusnice su simbolično vraćene samo članovima Izvršnog odbora sindikata koji su bili među velikom grupom zaposlenih poslatih na prinudni odmor. Naši sagovornici kažu da je preko hiljadu ljudi iz različitih razloga poslato na prinudni odmor, a među njima grupa novinara, tehničara, inženjera koji su bili u sindikatu su na prinudni odmor poslati iz ideoloških razloga. Kasnije mnogi od njih dobijaju otkaz pod različitim objašanjenjem.

Za inicijatora vraćanja propusnica, književnika i nekadašnjeg urednika Dramskog programa Filipa Davida ovim je zatvoren jedan krug.

„Upravni odbor RTS-a izvinio se gledaocima za sve ono što se događalo u programima RTS-a tokom 90-ih, a ovaj akt vraćanja propusnica ja prihvatam kao ličnu satisfakciju, ali i više od toga, to je zapravo prekid Radio televizije Srbije sa onim vremenom u kojem su mediji igrali jednu ružnu ulogu i u kojem su mnogo doprineli da zločini koji su počinjeni i patnje stanovništva budu još veći“, rekao je David.

Maniri iz 90-ih žive i danas?

Da li je ovaj simboličan gest prema nekadašnjim radnicima Radio televizije Beograd mogao biti načinjen i ranije? Toga se sam dotakao Nikola Mirkov, v. d. generalnog direktora RTS-a.

“Verovatno je trebalo da usledi i pre, ali bolje ikad nego nikad i hvala na lepim rečima Filipovim. Ja nisam imao priliku da samom sebi dodelim tu propusnicu budući da sam izbegao da mi je uzmu jer sam nestao 11. januara. Čestitam vam i radujem se ovom našem susretu”, rekao je Mirkov.

Četvoro članova Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata se posle petooktobarskih promena vratilo na televiziju a među 13 imena sindikalaca kojima su 1993. zatvorena vrata televizije bila je i Milica Lučić Čavić koja više nije sa nama.
„Ovde sa nama nažalost nije Milica Lučić Čavić, potpredsednica Nezavisnog sindikata i vrhunski novinar televizijski, koja je podelila tu sudbinu sa nama, i jako mi nedostaje što nije ovde danas sa nama“, reči su naše novinarke Branke Mihajlović, koja se priseća čistke među zaposlenima pre 20 godina, koji su odbili da učestvuju u ratnohuškačkom novinarstvu koje je u to vreme nazivano patriotskim.

„Mi smo došli na posao, niko nam ništa nije najavio, i zatekli smo neke skalamerije koje su proveravale čija propusnica treba biti oduzeta, tako da se tu napravila jedna velika gužva, i nama su samo jednostavno rekli vratite se, vi više nemate pristupa, vi ste na prinudnom odmoru. Ljudi nisu pušteni ni da uzmu svoje lične stvari iz fijoka. Eto, to je tako bilo“, ispričala nam je Mihajlović.

No, da li neki maniri iz 90-ih žive i danas? Na najsvežiji primer ukazuje NUNS koji je osudio tabloid "Informer" zbog toga što je novinare Jugoslava Ćosića i Igora Božića optužio da se, po nalogu iz inostranstva, spremaju da "sruše" lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.

Pozivajući se, u već ustaljenom maniru, na anonimni izvor, ovaj tabloid piše da je Dejvid Petreus, bivši direktor CIA, počeo operaciju, citiramo, „svođenja rejtinga Aleksandra Vučića na pravu meru“, kraj citata, a taj udar (tvrdi se dalje) sprema preko TV N1, koju drži firma na čijem je on čelu.

Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a kaže da i ovo predstavlja jednu u nizu poternica.

„Mi želimo da ovoga puta dobijemo jasan odgovor i od Aleksandra Vučića i od Srpske napredne stranke i od institucija da li je za ovo društvo prihvatljivo proglašavati jednu televiziju, grupu naših kolega za strane plaćenike, za teroriste, za zaverenike ili nije“, kaže Obradović.

Na to šta se pojedinim novinarima dešavalo tokom 90-ih podseća nas i 20-godišnjica od nerazjašnjenog ubistva novinarke Dade Vujasinović. Njena koleginica, iz vremena kada su obe radile u časopisu „Duga“, Vesna Mališić kaže da se odgovori o ovom zločinu nalaze u tajnoj policiji.

„Ja mislim da se ključ za sva ubistva nalazi u službama bezbednosti i dok se to ne otvori mislim da ćemo mi još čekati na istinu o tome kako se to dogodilo. Činjenica da je forenzički materijal sa ubistva Dade Vujasinović bio sakriven toliko godina govori da država faktički stoji iza tog ubistva. Da li je država danas čista – od toga zavisi da li ćemo saznati ko su ubice, nalogodavci i da li ćemo saznati ko je učestvovao u prikrivanju zločina, znači da li ćemo saznati celu seriju saučesnika u tim brutalnim ubistvima“, kaže Mališić.