Mislim da je došlo vreme da se preispita statut Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ali na način koji bi doveo do jednog kompromisnog rešenja koji obezbeđuje da Pravoslavno bogoslovski fakultet ispunjava sve svoje definisane obaveze, prema akademskoj zajednici, prema javnosti i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu (BU).
Navodi, međutim, da to nije nimalo lak zadatak i da dok ne dođe do izbora novog patrijarha nije primereno da se ova tema uopšte razmatra.
Pravoslavni bogoslovski fakultet deluje u okviru BU po akademskim i crkvenim propisima. Međutim, u poslednje vreme SPC oduzima „blagoslov“ i daje otkaze pojedinim profesorima Bogoslovskog fakulteta a takođe zabranjuje i kažnjava istupanje profesora u javnosti.
Rektorka BU u razgovoru za RSE takođe navodi da misli da je zadatak Univerziteta da bude mesto otvorenog i tolerantnog razgovora, mesto gde se sučeljavaju različita mišljenja.
„U ovom trenutku mislim da je relativno periferno delovanje u okruženju Univerziteta desnih ekstremnih grupa, ali to ne znači da one ne postoje“, kaže između ostalog Popović.
Rektorka poručuje da su fakulteti spremni da u potpunosti pređu na onlajn rad u svim segmentima i veruje da će svaki fakultet u sklopu svojih specifičnosti napraviti optimalne mogućnosti.
Povodom toga što su dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku u svojim radovima citirali radove grupe istraživača Matematičkog fakulteta BU, ocenjuje da je to fantastičan podsticaj za mlade ljude.
RSE: Oko 200 univerzitetskih profesora zatražilo je da se Univerzitet odupre uticaju Srpske pravoslavne crkve (SPC) koja daje otkaze profesorima Bogoslovskog fakulteta koji deluje po akademskim i crkvenim propisima. Takođe, Sinod SPC zabranjuje i kažnjava istupanje profesora u javnosti. Da li poslednji slučajevi pokazuju da je ‘blagoslov’ SPC jači od autonomije Univerziteta?
Popović: To je jedno vrlo osetljivo pitanje koje se pokreće i ono ima dva aspekta. Jedno je položaj Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu, a drugi je vezano za pojedinačne sudbine nastavnika koji su dobili otkaz na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Vezano za ovaj drugi deo, a to je zbrinjavanje kolega iz akademske zajednice, mislim da smo vrlo mnogo angažovani na tom pitanju od prvog trenutka kada se i pojavio taj rizik. Ono što moram da kažem da većina ili veliki deo potpisnika otvorenog pisma, koje spominjete, dolazi iz institucija koje nisu iskazale spremnost da nađu rešenje da oni prihvate i zaposle kolegu. Mislim da je važno da se to kaže. Ja znam da postoji dobra volja, ali negde nismo stigli do neke realizacije što ne znači da mi nećemo kao uprava Univerziteta nastaviti da delujemo.
Što se tiče prvog dela što ste spomenuli, u ovim trenutnim okolnostima, nakon što je preminuo patrijarh srpski gospodin Irinej, mislim da ovo pitanje ne može biti stavljeno u prvi plan. Iz jednostavnog razloga dok ne dođe do izbora novog patrijarha, mislim da nije primereno da se ova tema uopšte razmatra zbog jasnog uticaja koji Srpska pravoslavna crkva ima na Pravoslavno bogoslovski fakultet jer je mnogo godina, znači 50-ak godina, Pravoslavni bogoslovski fakultet bio pod direktnom upravom Srpske pravoslavne crkve.
Povratkom u okrilje Univerziteta u Beogradu državnim dekretom, državnim dekretom je izbačen pa državnim dekretom vraćen, trebalo je usaglasiti ta dva načina upravljanja. Verovalo se da su te razlike u pristupu prevaziđene u prvim verzijama statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, sada u poslednjih par godina se pokazalo da ima elemenata u statutu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta koji ukazuju da to možda nije slučaj.
I pošto su sva dokumenta Univerziteta i fakulteta radni dokumenti, koji mogu i moraju da se prilagođavaju uslovima i vremenu u kojem živimo, mislim da je došlo vreme da se preispita i statut Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ali na način koji bi doveo do jednog kompromisnog rešenja koji obezbeđuje da Pravoslavno bogoslovski fakultet ispunjava sve svoje definisane obaveze, prema akademskoj zajednici, prema javnosti i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
To nije nimalo lak zadatak. Svako ko misli da se to može brzo i lako i beskompromisno rešavati se vara. Moramo imati jako mnogo strpljenja, tolerancije i spremnosti da se međusobno čujemo da bi prevazišli situaciju u kojoj smo se našli.
RSE: Kažete da je došlo vreme da se razgovora o ulozi Pravoslavno bogoslovskog fakulteta, razumem da smatrate da ovo sada nije pravi trenutak zbog smrti patrijarha, ali da li u nekoj doglednoj budućnosti planirate da zvanično pokrenete takvu inicijativu?
Popović: Ja mislim da je jako važno da pokušamo prvo u okviru naše kuće, Univerziteta u Beogradu, da rešavano teškoće na koje nailazimo. I uz puno razumevanje da javnost želi da ukaže ako smatra da dolazi do nekih pojava koje nisu u skladu sa očekivanjima javnosti, ranije sam govorila o tome, govorim i sada, Univerzitet u Beogradu ima snagu i sposobnost da rešava svoje probleme.
Pomoć spolja je dobrodošla, ali Univerzitet i akademska zajednica sama mora da se suoči sa problemom. Ako mi to ne budemo bili u stanju, svakako da ćemo otvoriti javni diskurs, da ćemo se obratiti onima za koje smatramo da mogu da pomognu u razrešenju teškoća koje mi imamo.
Ali to sve zahteva jedno postepeno promišljanje i nalaženje kompromisnog rešenja. Ovde je ključna reč kompromis kojim ćemo uvažiti sve strane koje su zainteresovane i koje učestvuju u razrešenju ovog problema jer nesporno je da autonomija Univerziteta i pridržavanje univerzitetskih propisa, znači propisa koje je sama akademska zajednica donela, mora da se odnosi na sve članice Univerziteta u Beogradu.
Može da bude specifičnosti, ali u načelu Univerzitet može jedino i isključivo da funkcioniše na osnovu tih pravilnika, postupaka koje je sam doneo i nada se da će biti dovoljno razumevanja sa svih strana da se ne ugrozi autonomija Univerziteta.
RSE: Hoće li u decembru na sednici Senata BU biti na dnevnom redu, kako je planirano, slučaj profesora Rodoljuba Kubata?
Popović: Hoće.
RSE: I šta vi očekujete da će se dogoditi na toj sednici?
Popović: Da se razmene sve relevantne informacije. Mislim da je to važno da ne bi bilo bilo kakvih nesporazuma ili neizrečenih podataka koje posedujemo. Šta će se konkretno rešiti, ja to sad unapred ne mogu da kažem zato što je Senat kolegijalno telo koje odlučuje većinom glasova i naravno Senat može doneti samo načelne odluke, ne može i nema pravo da rešava kadrovske probleme bilo kog pojedinca.
Ali u svakom slučaju, situacija na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu, koja uključuje i slučaj profesora Kubata, će biti na dnevnom redu Senata u decembru.
Periferno delovanje desno ekstremnih grupa u okruženju Univerziteta
RSE: Nedavno ste izjavili da stanje u društvu, u kojem su polarizacija i radikalizacija sve veće, mora da se menja, te da tome svako može da doprinese u svom okruženju. Na koji način Univerzitet doprinosi tome?
Popović: Mislim da je zadatak Univerziteta, ne sad nego uvek, da bude mesto otvorenog i tolerantnog razgovora, mesto gde se sučeljavaju različita mišljenja i gde se u jednom akademskom i tolerantnom tonu mogu izneti argumenti jedne i druge strane.
Znači, ne možemo biti primer negativne prakse nego samo isključivo pozitivne prakse. Takođe svako izjašnjavanje ili pojavljivanje predstavnika akademske zajednice u javnosti treba da bude na način i u skladu sa akademskim propisima što znači da duboko verujem da predstavnici akademske zajednice ne mogu biti nosioci negativnog i netolerantnog diskursa.
To je jako teško imajući u vidu da je naše trenutno okruženje, a i globalno okruženje je takvo, gde se ta sposobnost razgovora gubi, nego imamo samo situacije nametanja mišljenja bez da se oslušne onaj drugi. Tako da nemam nikakvih iluzija da može to da se brzo razreši, ali sa druge strane Univerzitet mora da bude primer u našoj javnosti kako se sučeljavaju mišljenja i da se na taj način dolazi do rešenja bez otvorenog konflikta.
RSE: Mladi ljudi su podložni desnom ekstremizmu, koliko se Univerzitet suočava sa tom pojavom i kako se nosite sa time?
Popović: Vi znate da po propisima koji vladaju na Univerzitetu u Beogradu, a i na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, političko delovanje na Univerzitetu nije dozvoljeno. Naravno u realnim okolnostima uvek imate eksponiranje određenih mišljenja koja mogu da budu nekonstruktivna i destruktivna kao što ste vi rekli.
Mislim da je najbolji način kako se možemo boriti sa ekstremnim stavovima taj da opet dođe do razgovora i sučeljavanja mišljenja. U ovom trenutku mislim da je relativno periferno delovanje u okruženju Univerziteta desnih ekstremnih grupa, ali to ne znači da one ne postoje. I to je sad zadatak cele akademske zajednice, tu je sad velika odgovornost na samim studentima da iskažu svoje neprihvatanje tako ekstremnih stavova.
Ja se nadam da je to nešto što je većinsko opredeljenje studentske populacije, ali praksa će pokazati da li će tako i biti.
RSE: Kako vidite današnjicu jedne mlade osobe u Srbiji? Koliko će posledice pandemije uticati na njih i mogu li okruženja kao što su fakulteti uticati na to?
Popović: Sigurno nije lako biti mlad u Srbiji, trenutno mislim da nije lako biti mlad bilo gde u svetu gde je, sa jedne strane, ta mogućnost fizičkog kontakta i druženja svedena na minimum. A sa druge strane mladu imaju tu prednost koju stariji nemaju, tu saživljenost sa virtuelnom komunikacijom. Naravno, virtuelna komunikacija u sebi krije mnoge opasnosti otuđenja, iako je komunikacija ona je ipak ograničenog dometa.
Tu je sada, po meni, na delu ono što ta mlada osoba nosi iz svog porodičnog okruženja i onog što je stekla tokom svog školovanja. Sada će se videti u kojoj meri su mladi ljudi u svom porodičnom i obrazovnom okruženju dobili podršku, trening, osposobljenost da se nose sa ovakvom jednom situacijom.
Studiranje u doba pandemije
RSE: Da li se razmišlja o potpunom prelasku na onlajn nastavu ili zatvaranju fakulteta zbog epidemiološke situacije?
Popović: Realno stanje je da fakulteti rade sa minimalnim prisustvom u zgradi fakulteta.
Na početku školske godine, dok su uslovi dozvoljavali, mi smo insistirali da brucoši budu što više izloženi normalnoj nastavi da bi se prvo upoznali između sebe i prilagodili se na akademski život. I većina fakulteta je to uspela da sprovede, kako ko od njih, od 4 do 6 nedelja. I mislim da je to jako dobar rezultat.
Međutim, okolnosti poslednjih nekoliko nedelja pokazuju da sad dolazi do priličnog rasta (obolelih, prim. aut.) i da je sada neophodno da sve što može da se radi onlajn, da se radi onlajn. Takođe mnogi fakulteti koji imaju eksperimentalne vežbe su preraspodelili vežbe i odradili dobar deo eksperimentalnih vežbanja na samom početku semestra radeći u malim grupama i poštujući sve propise vezane za zaštitu zdravlja pojedinaca.
U svakom slučaju fakulteti su spremni da u potpunosti pređu na onlajn rad u svim segmentima i verujem da će svaki fakultet u sklopu svojih specifičnosti napraviti optimalne mogućnosti.
RSE: Studenti okupljeni oko inicijativa sa zahtevom za 30 posto nižim školarinama traže da „stanete uz svoje studente“. Vi ste nedavno rekli da će sami fakulteti doneti odluku o eventualnom smanjenju školarina. Da li se u vezi sa tim još uvek nešto razgovara?
Popović: Ja sam razgovarala sa predstavnicima inicijative „Kreni – Promeni“ koji nisu službeni, oficijelni, izabrani predstavnici studenata, ali ih doživljavam kao jednu grupu angažovanih mladih ljudi koji žele da pomognu svojim kolegama. Oni su nažalost dali jednu izjavu koja ne odgovara potpuno istini da sam ja podržala da su školarine bile neodgovarajuće visine i da ih treba smanjiti.
Ono što nam svi pokazatelji indiciraju je da su troškovi rada fakulteta za vreme vanrednih situacija i sa povećanim intenzitetom rada na daljinu porasli. To je bilo tako u prošlom semestru, to je i sada tako. Sa druge strane, rezultati polaganja u junsko-julskom, pa onda avgust, septembar, oktobarskim rokovima su pokazali da na većini fakulteta imate isti ili čak povećan uspeh u smislu položenih ispita u odnosu na prethodnu školsku godinu.
Šta nam to govori? Da su studenti iskazali punu odgovornost i ispunili svoje obaveze u smislu provere znanja, ali da prepoznajemo da sigurno postoji jedna manja grupa studenata koji imaju određene probleme materijalne prirode vezane za studiranje.
I baš zato što podaci pokazuju da nema sistemskog problema koji bi bio iskazan kroz masovno neuspevanje da se polože ispiti, znači kroz masovni pad prolaznosti koji se nije desio, u ovim okolnostima kada vidimo da sistem jeste funkcionisao, mislim da jedino moguće rešenje, o čemu se izjasnio i KONUS (Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije) i Senat Univerziteta u Beogradu, da se pojedinačno studentima koji imaju obrazložene zahteve za delimično ili potpuno oslobađanje od školarine maksimalno izađe u susret. I tim studentima jeste se izašlo u susret.
Ja mogu da govorim o Univerzitetu u Beogradu i znam da dekani posvećuju jako veliku pažnju tome.
Uspeh istraživača Matematičkog fakulteta BU fantastičan podsticaj za mlade
RSE: Da li BU ima dovoljno sredstva za nabavku opreme? Rekli ste svojevremeno da je u nekim propulzivnim naukama, poslednji veliki talas nabavke opreme bio 2010. godine.
Popović: Jeste to je bilo vreme zajma za nauku. Ono što je stalni problem, koji mi imamo godinama, to je ta projektovana odrednica procenta izdvajanja za naučno istraživački rad. Mi ne uspevamo da se odlepimo od brojke 0,35 posto BDP-a. Šta da vam kažem, to je nešto što jedva održava sistem, ne dozvoljava ulaganja, zato su fakulteti upućeni na finansiranje kroz međunarodne projekte.
Drugi aspekt je vezan sa širenje međunarodne saradnje, Republika Srbija je uložila velika sredstva za učešće srpskih univerziteta u Erazmus (Erasmus) programu (program EU koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u oblasti obrazovanja, mladih i sporta, prim. aut.) tako da to pozdravljamo i nadamo se da će to opstati.
A Univerzitet u Beogradu kroz to što je postao član jedne evropske univerzitetske alijanse sa šest drugih uglednih univerziteta, jasno je da je to povezano i sa određenim povećanim troškovima učestvovanja u radu te alijanse. Svi ostali univerziteti koji su članovi evropskih alijansi su dobili od svojih nacionalnih agencija ili ministarstava podršku za tu aktivnost. Ja znam da u ministarstvu postoji razumevanje za našu poziciju a videćemo da li će biti i dodeljena neka sredstva da nam pomognu u tom smislu.
RSE: Koliko ste uspeli u tome da Univerzitet u Beogradu bude međunarodno bolje pozicioniran što je vaša želja? Na Šangajskoj listi za 2020. rangiran je između 401. i 500. mesta, zadržao je poziciju koju je imao i prošle godine.
Popović: Ima različitih aspekata te vidljivosti. Jedno je Šangajska lista koja direktno zavisi od ulaganja u nauku u našoj zemlji. Tako da ako se nastavi dosadašnja praksa rada Fonda za nauku i sa odgovarajućim stimulativnim i kompetitivnim finansiranjem vrhunske nauke može se očekivati da će Univerzitet u Beogradu održati svoju poziciju na Šangajskoj listi.
Što se tiče generalno vidljivosti Univerziteta u Beogradu u međunarodnim okvirima, članstvo u toj evropskoj univerzitetskoj alijansi je dalo jako veliku vidljivost jer mi smo jedini univerzitet u Srbiji koji je član neke alijanse.
Drugo, kroz veliko angažovanje Univerziteta u Beogradu u međunarodnim i regionalnim udruženjima i asocijacijama univerziteta mi smo jako aktivi. Tako da se ta neka pozicija Univerziteta u Beogradu kao jakog partnera u regionu Jugoistočne Evrope i na nivou cele Evrope prepoznaje. Mislim da smo to uspeli da uradimo, odnosno ionako dobru poziciju Univerziteta u Beogradu da održimo i osnažimo.
RSE: Uspesi istraživača BU su prepoznati u svetu. Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su u 4 svoja rada citirali 9 radova grupe istraživača koji su završili Matematički fakultet BU. Koliko je to značajno za Matematički fakultet, pa i za BU.
Popović: Mislim da je to fantastičan podsticaj jer jedan od problema koji postoji je psihološke prirode da se ovde veruje da mi ne možemo da se takmičimo možda sa najjačim istraživačima u svetu.
Ključni aspekt dobre nauke je kreativnost, fleksibilnost i otvoreni um. Za neke oblasti istraživanja vi ste u mogućnosti da se kroz tu kreativnost iskažete i dođete do vrhunskih naučnih dometa. Za neke druge oblasti to, nažalost, nije moguće, jer je neophodno da imate izuzetno dobru i sofisticiranu opremu. U tim domenima naši doprinosi su solidni.
Ali evo ako pogledate, ovi istraživači koji su sada dali taj doprinos, to vam je isti način razmišljanja kao što imate i kod Milutina Milankovića (srpski naučnik). Znači, to su pojedinci ili timovi koji su našli odgovarajuće teme gde ne zavise u potpunosti od materijalnog okruženja i koji kroz svoju sposobnost i kreativnost mogu da daju taj rezultat i takvi događaji nam predstavljaju fantastičan podsticaj za mlade ljude da se angažuju u nauci i zato kolegama mnogo hvala na tome.
Facebook Forum