Nakon profesora Rodoljuba Kubata, i dr Maksim Vasiljević izgubio je posao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF) u Beogradu, pošto mu je Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) uskratio „blagoslov“ za vršenje te funkcije.
Fotografiju rešenja o prekidu radnog odnosa sa Vasiljevićem, koji je kao redovni profesor predavao na Grupi za patrologiju, objavio je profesor Kubat na svom Tviter profilu 10. novembra.
U dokumentu koji je datiran na 26. oktobar ove godine, navodi se da se zabranjuje episkopu Maksimu Vasiljeviću „obavljanje poslova nastavnika na akademskim studijama“, kao i da mu se „ne može obezbediti obavljanje drugih poslova“.
Podsetimo, Sinod SPC je Maksimu Vasiljeviću i Marku Vilotiću, docentu na PBF-u, početkom ove godine povukao blagoslov, a razlozi za tu odluku ostali su u domenu medijskih spekulacija.
Objašnjenja sa Bogoslovskog fakulteta
Bogoslovski fakultet je tada saopštio da ta ustanova “ima pravno legitiman status člana Univerziteta u Beogradu”, ali da je istovremeno i “organski deo Srpske pravoslavne crkve i predstavlja izraz njenog vekovnog pregalaštva na stvaranju i unapređivanju teološkog obrazovanja”, te da su u tim okvirima oblikovana i pravna akta Bogoslovskog fakulteta.
Međutim, kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije izjavio Rodoljub Kubat, Vasiljević i Vilotić nisu automatski otpušteni po ukidanju blagoslova, već je fakultet odlučio da im da dvogodišnje neplaćeno odsustvo.
Slobodan Sadžakov, profesor etike na Univerzitetu u Novom Sadu, ocenjuje kao skandalozan način na koji su otpušteni profesori na Bogoslovskom fakultetu.
“Po normalnom načinu funkcionisanja fakulteta na univerzitetu koji se naziva državnim to ne bi smelo da se događa i ‘blagoslov’ ne bi trebalo da bude kategorija koja ima veze sa zaposlenjem ljudi koji se nalaze na državnom fakultetu”, smatra Sadžakov.
Tvrdnje otpuštenog profesora
Rodoljub Kubat je zvanično otpušten 9. oktobra, a u rešenju o prekidu radnog odnosa, koji je potpisao dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, prof. dr Zoran Ranković, se navodi da je „pravosnažnom i izvršnom odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC profesoru povučeno odobrenje za službu učenja na Fakultetu“.
Iako se ne navode konkretni razlozi za prekid radnog odnosa, profesor Kubat je u ranijoj izjavi za RSE izjavio da razlog za takvu odluku vidi u inicijativi koju je početkom septembra pokrenuo pred Nastavno-naučnim većem Bogoslovskog fakulteta da se ispitaju sumnje u zloupotrebe i kršenje zakona na fakultetu.
„Pretpostavljam da su ljudi koji rade na Bogoslovskom fakultetu u prilično nepovoljnoj situaciji, jer to sutra može da se desi svakom. To je i ciljana poruka – ko se god odvaži kao Kubat, proći će isto“, kaže u novoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) doskorašnji profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Rodoljub Kubat.
On kaže da je podneo krivične prijave protiv uprave fakulteta za mobing, diskriminaciju i uručivanje nezakonitog otkaza.
Podrška akademske zajednice
U međuvremenu, oko 200 univerzitetskih profesora i naučnih saradnika zatražilo je od Rektorata Beogradskog univerziteta da odbrani autonomiju Univerziteta od klerikalizacije, podsećajući da je Bogoslovski fakultet deo Univerziteta i da je Statutom zagarantovana samostalnost te obrazovne institucije od uticaja koji dolaze izvan nje.
Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu i jedna od potpisnica apela, kaže za RSE da ovaj potez Bogoslovskog fakulteta predstavlja narušavanje sekularnosti koja je zagarantovana Ustavom Srbije.
„Univerzitet ima svoju autonomiju i od državnih i od crkvenih struktura. Dakle, sekularna smo država i Crkva ne bi trebalo da ima uticaja na bilo koju državnu instituciju. Tako da je mišljenje SPC-a jednako važno kao i mišljenje bilo kog udruženja građana u odnosu na to kako bi Univerzitet trebalo da se odnosi prema tom dopisu“, kaže Biljana Stojković.
Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu saopštio je 23. oktobra da rešenje kojim se profesoru Kubatu zabranjuje da radi na Bogoslovskom fakultetu nije u skladu sa propisima i da bi njegovo sprovođenje dovelo do povrede prava Kubata.
“Navodi iz Rešenja dekana Fakulteta otvaraju mnoga pitanja iz domena tumačenja više zakona i univerzitetskih propisa, ali i suštinsko pitanje očuvanja dostojanstva profesije univerzitetskog nastavnika”, navodi se u saopštenju Rektorskog kolegijuma.
Pitanje odnosa države i crkve u Srbiji aktuelno je u raznim segmentima koji se tiču državnih ingerencije, ne samo na Univerzitetu.
I predstavnici države na otvaranju eparhijske narodne kuhinje
Nije redak slučaj da predstavnici državnih i crkvenih institucija često zajednički prisustvuju različitim događajima. Tako su Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Jelena Mirković Radomirović, predsednica Skupštine Novog Sada i Branka Bežanov, članica Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci, prisustvovale 5. novembra osvećenju prostorija Narodne kuhinje pod okriljem Eparhije bačke u novosadskom naselju Klisa.
Tom prilikom, Dragana Milošević je rekla da je projekat Eparhije bačke „od izuzetnog značaja za Novosađane i da Sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama svake godine, kroz sufinansiranje projekata, podržava Eparhiju bačku“.
Profesor Slobodan Sadžakov smatra da su u Srbiji poremećeni sekularizacijski parametri koji prave distinkciju između crkvenih i državnih poslova.
“Crkva je naviknuta da učestvuje i u političkom životu. Ogroman je broj vernika i političari naravno žele podršku SPC za ono što čine”, objašnjava Sadžakov.
Sporazum SPC sa Filmskim centrom Srbije
Istog meseca kada je profesoru Kubatu na inicijativu Sinoda SPC uručen otkaz, Crkva je sa Filmskim centrom Srbije (FCS) potpisala protokol o saradnji.
Kako se navodi u saopštenju FCS-a, inače državne institucije zadužene za filmsku industriju, ovaj dokument ima za cilj zajedničku podršku i promociju kulturnih vrednosti, duhovnosti i tradicije sadržanih u kinematografskim delima koja su podržana od strane Filmskog centra Srbije, očuvanja kulturnog nasleđa, savremenog kulturnog stvaralaštva i očuvanja pravoslavne duhovne baštine.
Gordan Matić, direktor FCS-a koji spada u ustanove kulture čiji je osnivač država Srbija, kaže za RSE da bi sporazum trebalo da ubrza proceduru za dobijanje dozvola za snimanje na lokacijama i u građevinama koje su u vlasništvu SPC. Osnovni preduslov je da je film podržao FCS.
“U formularima se navede da postoji potreba za snimanje na određenoj lokaciji, navede se dan i vreme koliko će trajati snimanje i daje se separat scenarija – šta se tačno snima. Mi to onda prosledimo kancelariji SPC koja se bavi logistikom toga. Oni kontaktiraju nadležne na tim lokacijama”, objašnjava Matić.
Na pitanje RSE da li protokol podrazumeva i obaveze FCS ili autora prema SPC-u, naš sagovornik kaže da će autori na špicama filmova i promotivnom materijalu imati obavezu da naznače da je snimanje realizovano, između ostalog, i uz pomoć SPC, kao i da mediji u vlasništvu SPC mogu da računaju na intervjue sa autorima ili glumcima koji učestvuju u snimanju filma koji je dobio odobrenje za lokaciju.
Ustav Srbije o odnosu države i crkve
Sekularnost države Srbije zagarantovana je u članu 11 Ustava, u kojem se navodi da su crkve i verske zajednice “odvojene od države”, kao i da se nijedna religija ne može “uspostaviti kao državna ili obavezna”.
Uprkos tome, rukovodstvo države se neretko sastaje sa patrijarhom SPC na konsultacijama o važnim državnim pitanjima.
Tako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao sa patrijarhom SPC Irinejem u maju ove godine, na sastanku na kojem se razgovaralo o situaciji u Crnoj Gori, a povodom Zakona o slobodi veroispovesti, koji SPC smatra spornim zbog člana koji predviđa da će državno vlasništvo postati svi verski objekti koji su izgrađeni u Crnoj Gori do 1918. godine, a za koje verska zajednica nema dokaza da ih je gradila.
Osim toga, najviši predstavnici SPC su česti sagovornici državnih zvaničnika kada je reč o Kosovu. U vreme dok je bio premijer Srbije, Aleksandar Vučić se, zajedno sa tadašnjim predsednikom zemlje Tomislavom Nikolićem i pojedinim ministrima sastao sa predstavnicima Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i SPC, a glavna tema bio je dijalog sa kosovskim predstavnicima o normalizacijii odnosa.
Sam patrijarh Irinej je u septembru izjavio da je jedini dogovor koji Srpska pravoslavna crkva prihvata jeste samo onaj u kojem je Kosovo u sastavu Srbije.
Takođe, jedan od članova prethodnog saziva Republičkog tela za elektronske medije (REM) bio je i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.
“To su sve stvari koje su nepojmljive na razvijenom Zapadu, da se crkveni velikodostojnici mešaju u politička pitanja”, kaže Slobodan Sadžakov, te podvlači:
“Njih tamo niko za to i ne pita. Podrazumeva se da oni imaju svoju sferu uticaja na vernike, a ne na državnu politiku.”
No, bliskost države i Crkve seže i dalje od vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Jedan od najotvorenijih državnih činovnika u iskazivanju svoje privrženosti SPC-u bio je Vojislav Milovanović, ministar vera u Vladi koju je vodio Zoran Đinđić.
Kako se navodi u izveštaju sa zvaničnog sajta SPC, na prijemu koji je krajem januara 2002. godine priredio Sinod SPC za najviše državne funkcionere, tadašnji ministar vera “predao je Njegovoj Svetosti patrijarhu Pavlu i članovima Svetog Arhijerejskog Sinoda izveštaj o radu Vlade u prvih godinu dana rada”.
Treba podsetiti i da su verske zajednice, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, odlukom Vlade tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića od juna 2011. godine dobile dozvolu da vrše versku službu u Vojsci Srbije.
Državno finansiranje crkve
Profesorka Biljana Stojković kaže da ni današnja kao ni prethodne vlasti ne želi da povuče jasnu crvenu liniju između poslova države i Crkve. Ona dodaje da aktuelna vlast ponekad izvlači SPC kao svoj adut, a kada joj to ne odgovara – distancira se od nje.
“Samo finansijsko učešće države u crkvenim poslovima i davanje ogromne količine novca za izgradnju Hrama Svetog Save i za različite druge delatnosti u okviru Crkve nama pokazuju da je tu jedan loš lukrativni odnos. Između ostalog, lukrativni sa strane Crkve prema državi, a od strane države imamo korišćenje crkvenog uticaja da bi se opravdale neke politike kada to vlastima odgovara”, kaže Biljana Stojković te zaključuje:
“Dakle, taj odnos jeste uzajaman i vrlo mutan. Ja se nadam da će doći vlast koja će da postavi te granice i da se oslanja na svoj Ustav.”
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u avgustu izjavio da je država samo u poslednje tri godine za izgradnju Hrama Svetog Save izdvojila 43 miliona evra.
Samo u julu ove godine, u jeku pandemije korona virusa, Vlada je iz budžetskih rezervi opredelila 200 miliona dinara (više od 1,7 miliona evra) za završetak radova na obnovi i uređenju ove građevine.
Prethodno je Vlada 1. jula donirala milijardu dinara (8,5 miliona evra) SPC-u za iste namene.
Facebook Forum