Srpska pravoslavna crkva vs joga

Nezavisno od verske pripadnosti, milioni ljudi širom sveta praktikuju različite vrste joge. Iako su mnoga naučna istraživanja pokazala da joga ima pozitivan efekat na psihofizičko zdravlje, konzervativno hrišćanstvo u njoj vidi problem, pa i opasnost za svoje vernike.

Tako i u Srbiji, u redovima Srpske pravoslavne crkve (SPC) nema razumevanja za ovu vrstu aktivnosti.

U obrazloženju zašto hrišćani i pravoslavci ne bi trebalo da praktikuju jogu, sveštenik SPC Oliver Subotić u tekstu objavljenom na sajtu Crkve, pored ostalog, navodi da telesne vežbe na jogi "u velikoj meri u pozama koje se zauzimaju predstavljaju ritualno nasleđe hinduizma".

On je kao primer "blagodarenja hinduističkim božanstvima" analizirao pojedine poze u jogi navodeći i poznati "Lotosov cvet".

"Ne znači da onaj koji sedne u ovu pozu postaje automatski hinduista, ali je sasvim očigledno da najpoznatija joga poza svoju simboliku ima direktno u hinduističkom ritualnom nasleđu", rekao je Subotić.

Isključiv je bio i paroh Gligorije Marković koji je naveo da "hrišćanska duhovna realnost mora da isključi jogu".

"Ako bi se upražnjavale bilo kakve telesne vežbe koje imaju izražene verske i duhovne elemente, onda tu postoji religijski momenat i normalno je da Pravoslavna crkva reaguje. Ali, mislim da su današnje joge više stvar trenda i lično ne vidim da je sama po sebi neka velika opasnost za hrišćanstvo i konkretno pravoslavlje", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) veroučitelj iz Srbije Mladen Aleksić.

Današnja joga

Iako joga potiče od drevnih indijskih duhovnih praksi i religijskog elementa hinduizma, moderna praksa je u velikoj meri modifikovana, komercijalizovana i sekularizovana, pa se današnja joga znatno razlikuje od joge drevne Indije.

"Uopšte ne bih povezala jogu sa verom. Na jogu mogu da idu ljudi bilo koje vere zato što je to neko povezivanje sa samim sobom. Ne morate da budete religiozni ili nereligiozni da bi ste radili ili ne radili jogu. To ne isključuje jedno drugo", rekla je za RSE instruktorka joge iz Beograda Jelena Bogosavljević.

Fizički deo joge sastoji se iz asana - vežbi i položaja koji razvijaju telo i pranajama - vežbi disanja. Fizičke vežbe utiču na poboljšanje cirkulacije, povećanu elastičnost mišića i veću snagu. Kroz jogu se stimulišu svi delovi tela kako bi funkcionisali kao celina.

Različiti su razlozi zbog kojih milioni ljudi širom sveta praktikuju jogu. Neki je rade samo zbog fizičkog zdravlja, drugi da bi naučili da se opuste i koncentrišu, a neki vežbaju zbog određenih filozofskih ubeđenja i da bi stekli unutrašnji mir i ravnotežu.

"Naravno, mi radimo određene asane, vežbe koje dovode do snage, do istezanja i ostvaruju različite efekte, ali glavna poenta jeste da uspostavimo konekciju sa dahom i da se trudimo da ispratimo svaki pokret. Glavni benefit joge jeste da vas dovede u balans", rekla je Jelena Bogosavljević.

Joga i duhovnost

Iako su mnogi učitelji joge pronašli načine da ublaže ili u potpunosti uklone duhovnu dimenziju joge kako bi je učinili dostupnom ljudima svih religija, u SPC-u uvereni su da njeno praktikovanje predstavlja "štovanje hinduističkih božanstava".

Kao još jedan od razloga zbog kojih je "pravoslavlje nespojivo sa jogom", sveštenik Oliver Subotić navodi i "različit pristup isceljenju uma".

"Za jogu cilj u tom pogledu se nalazi u svojevrsnom pražnjenju uma od svake pomisli, dok je u pravoslavnom iskustvu metod daleko dublji: um treba da se vrati sebi, da stekne pažnju, da je veže za ime Isusovo kroz trud na sticanju neprestane umne molitve i da se na kraju spusti u srce", kaže on u tekstu na sajtu SPC-a.

Razlog zbog kojeg "pravoslavni hrišćani sve više koketiraju sa jogom", on vidi i u tome što je savremenim hrišćanima u velikoj meri strano "duhovno delanje".

"Mi koji smo pravoslavni sveštenici snosimo veliki deo odgovornosti za takvo stanje jer ljude ne pozivamo dovoljno na to duhovno delanje. Isihazam nije nešto rezervisano samo za monahe, već treba da je način života svakoga od nas, nebitno od čina i položaja u Crkvi", zaključio je Subotić.

Na "posledice" praktikovanja joge ukazivala je i fotografija koja je 2019. godine kružila društvenim mrežama, a koja je navodno uslikana na oglasnoj tabli jednog hrama u Vojvodini.

"Molimo vernike parohije da ne posećuju časove joge ili slične seanse. Joga je usko vezana za religiju dalekoistočnih naroda i nije nimalo bezazlena već može prouzrokovati duhovne i duševne probleme", pisalo je u obaveštenju.

Prema rečima profesora etike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Slobodana Sadžakova, ovo ukazuje na rigidan stav SPC, ali i nekih drugih hrišćanskih grupacija.

"Veliki je problem što se duhovnost shvata samo kao vera, a duhovnost je sve. Duhovnost je i nauka i tako dalje. SPC je to monopolisala i oni određuju šta je dopušteno, a šta ne. To samo pokazuje neku vrstu njene nadmenosti i pretenzije da usmerava vernike i jedan ksenofobični stav prema svemu što nije tradicionalno pravoslavlje", rekao je Sadžakov.

Uz Srpsku, jogu su osporavali i predstavnici Grčke i Makedonske pravoslavne crkve.

Rasprave u svetu

Povećana popularnost joge dovela je do rasprava o njenoj istoriji i sekularizaciji i u svetu. Ona je podjednako kontroverzna među hinduističkim učiteljima i među konzervativnim hrišćanskim i muslimanskim vernicima.

Za neke hinduističke mislioce, koji su posvećeni duhovnim korenima i tradiciji joge, usvajanje joge na Zapadu kao popularni oblik fitnesa predstavlja "kulturno prisvajanje". Zato je Američka hindu fondacija pokrenula i kampanju pod nazivom "Vratite nazad jogu".

Nasuprot tome, među konzervativnim hrišćanima joga se percipira kao vežba sa duhovnim konotacijama koje su u sukobu sa hrišćanstvom.

Tako je 2013. godine grupa roditelja tužila jedan školski okrug u američkoj državi Kalifornija zbog podučavanja joge u nekoliko osnovnih škola, na osnovu toga što je predavanje religije u školama neustavno. Oni su tvrdili da joga program promoviše istočne religije i ugrožava decu, ali su na sudu izgubili.

Joga u školama

U nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država sve su popularniji planovi lekcija zasnovani na jogi.

Iako je teško dati precizne podatke o prisustvu joge u američkim školama, istraživanje koje je 2015. godine sprovela psihološkinja sa Univerziteta u Njujorku Bethani Butzer pokazalo je da u SAD postoji 36 programa koji obuhvataju 940 škola i više od 5.400 instruktora. Butzer i koautori istraživanja predviđaju da će ovakvi programi biti sve popularniji.

Portal "The Altantic", međutim, piše da je ovaj trend praćen i oštrim negodovanjem. Tako je 2016. jedna osnovna škola Džoržiji bila predmet žestoke polemike nakon uvođenja joga programa. Za razliku od primera iz Kalifornije, prigovori roditelja zasnovani na tome da programi promovišu nehrišćanski sistem verovanja bili su dovoljno glasni da primoraju okrug da značajno skrati program.

U stvarnosti, joga u školi se obično fokusira na fizičke vežbe ili vežbe opuštanja i pažnje.

Pristalice programa u školama pozivaju se na studije koje ukazuju na prednosti vežbi koje se zasnivaju na pažnji za dečiji razvoj. Istraživanja sugerišu da "umno kretanje", poput joge, pomaže u razvoju i poboljšanju pamćenja, pažnje i kognitivne fleksibilnosti.

Neke studije došle su do zaključka da joga ima pozitivan uticaj na akademske performanse ili angažman učenika, posebno onih sa traumatičnim iskustvima.

Joga programi su prema istraživanju Bethani Butzer prisutniji u velikim liberalnijim američkim gradovima koji se zalažu za politiku "progresivnog obrazovanja".

Kao aktivnost koja dovodi do smanjenja stresa, joga programi uvode se i u zatvore.

Kako je joga stigla na Zapad?

U devetnaestom veku, grupe intelektualaca u Evropi i Americi, poput nemačkih romantičara i američkih transcendentalista bili su zainteresovani za sve što se ticalo Indije. Pažnju zapadne inteligencije na praksu joge privukle su osobe poput Swami Vivekanande, hinduističkog monaha i mistika koji je često predavao u Americi i Engleskoj, piše američki portal "Vox".

Početkom 20. veka, intelektualna "moda" joge transformisala se u "holivudski fitnes" pod vođstvom Eugenie Peterson (koja je kasnije promenila ime u Indra Devi). Pererson, koja je izučavala jogu u Indiji, četrdesetih godina prošlog veka doputovala je u SAD i otvorila studio joge u Holivudu. Podučavala je poznate ličnosti, poput glumica Grete Garbo i Glorie Swanson.

Dok je joga koju je naučila u Indiji u velikoj meri, ali ne i isključivo, bila shvaćena kao duhovna i religijska praksa, oblik joge Indre Devi bio je opštiji, a onima koji je praktikuju obećavao je "jedinstvenu metodu za harmoničan fizički, mentalni i duhovni razvoj".

"Savremeni oblik joge koji je donela Devi ima malo sličnosti sa drevnim predstavama. Ni 'pozdrav suncu' ni 'poza ratnika', dva najosnovnija pokreta u jogi, ne pojavljuju se ni u jednom indijskom drevnom tekstu", rekla je za "Vox" novinarka Michelle Goldberg, autorka knjige o Indri Devi.

Joga je doživela drugi uspon šezdesetih i sedamdesetih godina, kao deo šireg interesovanja za "New Age" i "egzotičnu" misao.

Danas postoji mnogo različitih vrsta joge i neke su duhovnije od drugih.

Joga se generalno posmatra kao put do prosvetljenja, ali će prosvetljenje značiti različite stvari za različite ljude, piše Helen Redfern za "Yogamatters blog".

"To nije religija u obliku ideologije, dogmi ili sistema verovanja. Kao takva,može se kombinovati sa religijom ili se može praktikovati bez nje. Ona okuplja ljude svih vera i ljude koji nisu religiozni, ona ujedinjuje, a ne deli", navela je Redfern.

Svetskim danom joge proglašen je 21. jun. Ovaj dan se godinama unazad obeležava i u Srbiji. Ove godine je, uprkos pandemiji izazvanoj korona virusom, obeležen u 17 gradova, a samo u Beogradu, ispred Skupštine grada okupilo se više od 200 ljudi koji su, uz poštovanje fizičke distance, vežbali jogu.