Uoči zvaničnog otvaranja Hrama Svetog Save u Beogradu, koje je planirano krajem oktobra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je ovo pravoslavno zdanje, uporedivši ga tom prilikom sa istanbulskom Aja Sofijom (Svetom Sofijom), koja je pre tri meseca ponovo od muzeja pretvorena u džamiju.
Vučić je u video poruci na društvenoj mreži Instagram rekao da je unutrašnjost hrama ukrašena sa više od 50 miliona kockica mozaika.
“Hoću samo za sve ljude u Srbiji i širom sveta da kažem da naš hram izgleda bolje i od velike i veličanstvene Aja Sofije i da će biti nova Aja Sofija”, rekao je Vučić 22. oktobra u Hramu Svetog Save.
Mladen Aleksić, teolog i veroučitelj iz Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se sa estetskog stanovišta i dimenzija može povući paralela između ova dva objekta.
“Hram jeste građen, između ostalog, po uzoru na Aja Sofiju u Istanbulu. Sa druge strane, Aja Sofija predstavlja simbol jedinstva i sabornosti Crkve. I naša Crkva (SPC) želi da ovaj hram bude bude više od hrama, više od crkve, da predstavlja simbol jedinstva Crkve i jedinstva u pravoslavnom svetu”, smatra Aleksić.
Sa druge strane, Vladimir Veljković, istoričar koji se bavi pitanjem religije, smatra da Vučićeva izjava ne izlazi iz njegovog “sada već poznatog manira” da svoj rad veliča u odnosu na rad prethodnih generacija. On podvlači da objektivni značaj nekog arhitektonskog dela mogu da sagledaju samo buduće generacije, a ne savremenici, među koje, kako je rekao, hteo-ne-hteo, spada i predsednik Srbije.
“Ako već pravimo ta poređenja, treba imati u vidu da je Sveta Sofija građena sa jednom univerzalnom vizijom hrišćanskog sveta, dok je vizija koja stoji iza izgradnje Hrama Svetog Save usko nacionalna. Tako da sam ja lično skeptičan da li će i drugi u Hramu Svetog Save prepoznati nešto svoje”, smatra Veljković.
Aja Sofija – crkva, džamija, muzej, pa ponovo džamija
Iako je, prema mišljenju Mladena Aleksića, paralela između Hrama Svetog Save i Aja Sofije održiva, nezgodan je trenutak u kojem se ove dve građevine porede, s obzirom na odluku turske vlasti da je iz statusa muzeja, koji je imala od 1934. godine, ponovo pretvori u džamiju.
Tako je nakon 86 godina, u julu održana molitva u jednom od simbola Istanbula, a događaju je prisustvovao i predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan).
Prva molitva petkom u Aji Sofiji nakon 86 godina
Tokom 1.400 godina postojanja, Aja Sofija bila je glavna katedrala Vizantijskog carstva, zatim džamija Otomanskog carstva, a potom muzej u savremenoj, republikanskoj i sekularnoj Turskoj.
Taj status imala je do jula ove godine kada je Državni savet, najviši upravni sud Turske, presudio u korist grupe koja je tražila da se poništi odluka Saveta ministara iz 1934. godine, pod izgovorom da sumnjaju u autentičnost potpisa osnivača savremene Turske, Mustafe Kemala Ataturka na tom dokumentu.
Među brojnim zemljama koje su negodovale zbog ovog poteza su Rusija i Grčka koje prate sudbinu vizantijskog nasleđa u Turskoj, ali i Sjedinjene Države i Francuska.
Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja, rekao je da "jako pogođen" tom odlukom. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej je u pismu upućenom turskom predsedniku ocenio da je to bio ishitren i nepotreban politički korak, štetan kako za međunarodni ugled Turske tako i za odnose i poverenje između hrišćana i muslimana u svetu.
Treba li ulagati u hram ili bolnice?
Na zvaničnom sajtu Hrama Svetog Save najavljeno je da će mozaik koji se prostire na površini od 15.000 kvadratnih metara biti otvoren za posetioce 27. oktobra. Vladika Stefan, starešina hrama, izjavio je 16. septembra za “Večernje novosti” da ovaj objekat nije "naše hvaljenje i podizanje", već smatra da je Bog tako dao, a i da je Sveti Sava zaslužio takav Hram posvećen njemu.
Međutim, umesto Boga, za hram su uglavnom izdvajali građani Srbije – bez obzira na to da li su vernici ili ne. Prema rečima predsednika Srbije iz avgusta ove godine, samo u poslednje tri godine Srbija je za izgradnju hrama izdvojila 43 miliona evra.
Veliku polemiku u javnosti izazvala je odluka Vlade Srbije iz jula, u jeku pandemije korona virusa, da se iz budžetskih rezervi opredeli 200 miliona dinara (više od 1,7 miliona evra) za završetak radova na obnovi i uređenju Hrama Svetog Save. Prethodno je Vlada 1. jula donirala milijardu dinara (8,5 miliona evra) SPC-u za iste namene.
Reagujući na taj potez, episkop diseldorfski i cele nemačke Grigorije je kazao da Srbija ima dosta crkava i hramova, a da novac treba ulagati u bolnice.
Iz SPC je stigla ocena da se vladika Grigorije "svrstao na stranu onih koji su do sada jasno pokazali ko su i šta su i da ne žele dobro Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a samim tim ni srpskom narodu".
Takođe, Vlada je prošle godine donela rešenje da se izdvoji 116.137.000 dinara (više od 990.000 evra) iz budžetske rezerve kao nedostajuća sredstva za realizaciju doplatne poštanske marke kojom se finansira izgradnja hrama.
Vladimir Veljković smatra da bi Srpska pravoslavna crkva pokazala da je organizacija kojoj je stalo do šireg društva da se u trenutku globalne krize odrekla novca koji je namenjen izgradnji hrama.
“Jedan takav potez odricanja od tih sredstava bi mnogo više doprineo ugledu SPC, nego sama ta spoljašnjost i želja da se hram završi u ovom trenutku. Ako je već situacija takva, ako sredstva građana iz državnog budžeta odlaze u SPC, onda bar moramo insistirati u javnosti da Crkva ima obavezu da minimum jednom godišnje stavi na uvid javosti kako su ta sredstva potrošena”, smatra Veljković.
Prema rečima Mladena Aleksića, završetak radova na izgradnji Hrama Svetog Save ima kulturno-istorijski i religijski značaj za Srbiju, ali podvlači da ne bi bilo dobro ukoliko bi taj događaj bio iskorišćen za prikupljanje političkih poena.
“Ovaj hram je trebalo da se završi ranije. Bogu hvala, završava se sada. Ali mi se tu jedino ne sviđa što aktuelna politička vlast pokušava da prikupi političke poene, jer će biti zabeleženo da je u toku mandata aktuelnog predsednika završen hram i tako poeni idu njemu”, kaže Aleksić i podseća da je bivši u vreme vlade premijera Zorana Đinđića 2001. godine omogućen nastavak izgradnje hrama.
Kratka istorija gradnje Hrama Svetog Save
Prema podacima sa sajta hrama, Društvo za izgradnju ovog objekta osnovano je krajem 19. veka, s idejom da se podigne zdanje u beogradskom naselju Vračar, na mestu na kojem se veruje da su Turci krajem 16. veka spalili posmrtne ostatke srednjevekovnog prosvetitelja koji se pre zamonašenja u manastiru zvao Rastko Nemanjić.
Gradnja je zvanično počela 1935. godine, a prekinuta je početkom Drugog svetskog rata i ponovo počela u drugoj polovini 1980-ih. Poslednje godine te decenije podignuta je centralna kupola sa krstom, teška 4.000 tona.
Nakon pada režima Slobodana Miloševića, nove vlasti, na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, formirale su Konzorcijum za izgradnju Hrama Svetog Save koji je prikupljao sredstva za izgradnju.
Sem iz donacija, ali i budžeta države i obaveznih poštanskih markica, izgradnja hrama se finansirala i sredstvima iz Rusije.
Ta država je finansirala izgradnju mozaika u vrednosti oko 40 miliona evra, a ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio prilikom posete Beogradu prošle godine da će Rusija izdvojiti dodatnih pet miliona dolara za hram.
Facebook Forum