Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u petak, 28. juna, da će njegova zemlja nastaviti proizvodnju nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa zbog, kako je naveo, poteza Sjedinjenih Država da ih rasporede u Evropi i Aziji.
Sjedinjene Države su se zvanično povukle 2019. iz značajnog Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987. sa Rusijom navevši kao razlog da ona krši sporazum. Kremlj je to negirao.
Rusija je tada uvela moratorijum na sopstveni razvoj raketa koje su ranije bile zabranjene sporazumom INF. Reč je o projektilima dometa između 500-5.500 kilometara.
"Poznato je da SAD ne samo da proizvode ove raketne sisteme, već su ih već donele u Evropu na vežbe u Danskoj", rekao je Putin na sastanku Saveta bezbednosti Rusije.
"Nedavno je objavljeno da se nalaze na Filipinima. Nije poznato da li su izneli rakete odatle ili ne", dodao je.
Putin je rekao da je Rusija tako prinuđena da odgovori.
"Očigledno, treba da počnemo da proizvodimo ove udarne sisteme i da onda, na osnovu stvarne situacije, donesemo odluke o tome gde ćemo ih – ako je potrebno da bismo obezbedili bezbednost – postaviti", rekao je ruski predsednik.
On je suspendovao u februaru 2023. godine učešće Moskve u sporazumu START o interkontinentalnim nuklearnim raketama, rekavši da Rusija ne može da dozvoli inspekciju SAD-a u trenutku kada su Vašingtong i njegovi saveznici iz NATO-a otvoreno proglasili poraz Moskve u Ukrajini kao svoj cilj.
Opsežne međusobne inspekcije lokacija nuklearnog naoružanja bile su predviđene Novim sporazumom START, koji su tadašnji predsjednici Barack Obama i Dmitrij Medvedev potpisali 2010. godine.
Inspekcije su obustavljene 2020. zbog pandemije korona virusa i nikada nisu nastavljene.
Moskva je, međutim, naglasila da se ne povlači u potpunosti iz pakta i da će nastaviti da poštuje ograničenja nuklearnog oružja koja su postavljena ugovorom.
Novi START, posljednji preostali pakt o kontroli nuklearnog naoružanja između Rusije i SAD-a, ograničava svaku zemlju na najviše 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava i 700 raspoređenih projektila i bombardera.
Trebalo bi da istekne 2026. godine, a nedostatak dijaloga o uspostavljanju sporazuma o nasljedniku zabrinuo je zagovornike kontrole naoružanja.
