Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je 19. februara u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu protiv predsednice Maje Sandu i prozapadne vlade te zemlje, javio je Moldavski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
Kako se navodi, veliki deo okupljenih bile su pristalice moldavske partije Šor koja je naklonjena Rusiji.
Protest je usledio nekoliko dana nakon što su Sandu i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski javno govorili o navodnom planu Rusije da organizuje državni udar u Moldaviji, maskiran protestima opozicije u Kišinjevu.
Partiju Šor predvodi političar i biznismen Ilan Šor koji je pobegao iz Moldavije 2019. nakon izbora Sandu na funkciju.
Demonstranti su tražili njenu ostavku i pozvali vladu da građanima plaća komunalne račune tokom zimskih meseci.
Nova prozapadna vlada na čelu sa premijerom Dorinom Rečeanom 16. februara položila je zakletvu pošto je dobila podršku 62 poslanika vladajuće Stranke akcije i solidarnosti (PAS) u parlamentu koji broji 101 mesto.
Poslanici iz redova opozicionih socijalista i komunista demonstrirali su protiv nove vlade i uzvikivali „Sramota“ i „Očekivano“. Stranka Šor je bojkotovala sednicu.
Glasanje je usledilo manje od nedelju dana nakon što je Maja Sandu predložila Rečeana (48) da zameni Nataliju Gavrilitu, čija je vlada podnela ostavku 18 meseci od dolaska na vlast.
Rečean je bio ministar unutrašnjih poslova od 2012. do 2015. Pre nego što je imenovan za premijera, bio je savetnik za odbranu i bezbednost Maje Sandu.
Sandu je više puta optuživala Rusiju da pokušava da destabilizuje Moldaviju. Govorila je o navodnoj ruskoj zaveri za koju je rekla da je opisana u dokumentima koje je dobila od ukrajinskih obaveštajnih službi.
Zavera je navodno imala za cilj da svrgne rukovodstvo Moldavije, spreči njeno pridruživanje Evropskoj uniji i iskoristi ga u ratu protiv Ukrajine.
Rusija je negirala da planira da destabilizuje Moldaviju, nazvavši te tvrdnje „potpuno neosnovanim i nepotkrepljenim“.
Ukrajinski zvaničnici su više puta saopštavali da bi separatistički region Pridnjestrovlje u Moldaviji, koji se otcepio 1990. godine, mogao da se koristi kao polazište za ruske operacije protiv Ukrajine ili Moldavije, koje takođe deli granicu i zajedničku istoriju sa Rumunijom članicom NATO saveza. Pridnjestrovlje je deo teritorije koji se graniči sa Ukrajinom gde su stotine ruskih vojnika i dalje raspoređene još od pre pada komunizma uprkos prigovorima Kišinjeva.
