Na zavetu građanima da će pobediti korupciju i hapšenju Miroslava Miškovića – u narodu, verovatno, najomraženijeg tajkuna – rejting premijeru Aleksandru Vučiću je vrtoglavo skočio.
Usledila su još neka spektakularna hapšenja, podigla su nerealna očekivanja, ali nisu dobacila visoko.
Srbija je i dalje zemlja visoke percepcije korupcije, politički sistem "Vučićeve Srbije", ukazuju sagovornici RSE, nije suštinski promenjen u odnosu na "predvučičevu Srbiju" jer nije ni bilo istinske namere da se menja.
Šta se onda htelo hapšenjem Miškovića?
"To je predstava. Na kraju, neće odgovarati ni za prelaz ulice van pešačkog prelaza, i on je pristao na to, očigledno, a biće nagrađen za tu dramsku epizodicu, koja traje dve-tri godine", navodi Branislav Čanak, čelnik sindikata "Nezavisnost".
Predstavnici aktuelne vlasti su svoje prethodnike proglašavali kriminalcima i lopovima, što je flagrantno kršenje pretpostavke nevinosti, ali osim par skrajnutijih nekadašnjih ministara, nisu ih uopšte procesuirali.
"Recimo, kad su smenjivali Đilasa, ono što su govorilo o njemu, to je najmanje za dva miliona godina najteže robije. Evo, smeniše ga – i? Čekaj, je l' to isti onaj 'kriminalac' i šta sve čovek nije bio? I, šta bi?! Sve je to predstava. Ja čak idem korak dalje i tvrdim da su oni svi iz istog tima – samo što neki povremeno sede na klupi za rezerve, a neki su na terenu", ističe Čanak.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, će podsetiti da je Aleksandar Vučić izjavljivao kako je Mišković plaćao neke funkcionere prethodnih vlada iznosima teškim čak nekoliko destina hiljada evra mesečno.
"Nije, međutim, pokrenut postupak ni protiv Miškovića, ni protiv bilo kog ministra, postupak koji bi sadržao jednu takvu optužbu. To jeste nešto što predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti, ali mnogo je opasniji problem ukoliko aktuelni predsednik vlade ima neke dokaze i neke informacije o tome, a da jedna takva stvar nikada nije procesuirana", ukazuje Nenadić.
Brojne sporne privatizacije
Nenadić ocenjuje da čak ni kada su izgovarane, parole da Srbijom više neće vladati tajkuni ili da će biti nulta tolerancija korupcije nisu bile praćene odgovarajućim sadržajem jer, ni prema zakonima koji su važili pre dolaska aktuelne vlasti, korupcija nije bila dozvoljena pojava, nego zabranjena i kažnjiva.
"Ali, ako stvari konkretizujemo i pokušamo da merimo šta je urađeno na nekim primerima gde su davana konkretna obećanja, stvari će biti jasnije", kaže Nenadić i navodi slučaj 24 sporne privatizacije koje su stigle i do Evropskog palamenta, a koje niti su bile preispitane, niti postoji saldo, odnosno, izveštaj Vlade o tome šta je učinjeno i šta još ostaje da se u vezi s tim učini.
"I da stvar bude još lošija, nagomilalo se, u međuvremenu, novih izveštaja Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, koji nisu dobili nikakav epilog, čak ponekada ni reakciju od strane Vlade. Ako, dakle, pođemo od tog primera, možemo da kažemo da je učinak daleko ispod nekih očekivanja koja su se kod mnogih građana javila pre tri ili četiri godine", ističe Nenadić.
Branislav Čanak tvrdi da sporne privatizacije nisu dotaknute.
"Je l' jedna jedina ispitana? Nije ni jedna jedina. Da se razumemo, svaka čast pokojnoj Verici Barać, ali sve podatke je dobila od nas – za sve te privatizacije. Prema tome, mi ćemo da primetimo kad je neko pomerio pravi kamen ispod koga leži zmija. Dok god ti šetaš kamenčiće koji nikakve veze nemaju, mi vrlo dobro znamo da ti nemaš nameru to da uradiš, da znaš gde je zmija i da zato taj kamen nećeš da podigneš", konstatuje Čanak.
Vučić se vajka da je pravosuđe grana vlasti koja je bila neefikasna, za šta je, razume se, kriva prethodna vlast koja ga je "reformisala", birajući partijski podobne sudije. E sad, zbog stalnosti sudijske funkcije i podele vlasti, reći će, egzekutiva kojoj je na čelu ništa sa takvim sudstvom ne može učiniti.
Činjenica je da sudski procesi dugo traju, za šta odgovornost ne snosi izvršna vlast, ni ova ni prethodne, ali koliko će ti procesi trajati zavisi i od kvaliteta prethodno prikupljenih dokaza, ukazuje Nemanja Nenadić.
"Ono za šta političari mogu biti odgovorni je stvaranje nekih nerealnih očekivanja, stvaranja predstave da je maltene nesumnjivo utvrđena krivica, koja u nekim slučajevima nije potkrepljena dovoljno kvalitetnim dokazima. Jedan deo izvršne vlasti, tj. policija, sprovodi neka hapšenja, tužioci, koji su, istina, samostalni organ, ali pod očiglednim uticajem izvršne vlasti, preduzimaju neke radnje koje nisu uvek dovoljno potkrepljene i onda se sva krivica svaljuje na sudove zbog toga što se neke stvari rade sporo", navodi Nenadić, te dodaje:
"To, naravno, ne amnestira sudski sistem od njihovog dela odgovornosti, ali još uvek nemamo situaciju u kojoj bi Visoki savet sudstva u potpunosti obavljao svoju funkciju zaštite sudija kada su izloženi napadima spolja, ali i funkciju nekoga ko će sudije učiniti odgovornim za kvalitet i efikasnost suđenja."
Sistem voluntarizma
Sve što se u antikorupcijskom pohodu zbilo tokom četiri godine vlasti Aleksandra Vučića – nije dobacilo do nosilaca glavnih političkih uloga koji su bili dužni da štite javni interes.
Udar na tajkune, čak i da ga ima, udar je na posledicu, a ne na uzrok, ističe Čanak.
Ne počinje priča od tajkuna, tajkuni su posledica tipa vlasti, a pošto tajkuna i dan danas ima, samo mogu da zaključim da mi živimo u istom političkom sistemu voluntarizma, 'ja tebi, ti meni'.
"Ne počinje priča od tajkuna, tajkuni su posledica tipa vlasti, a pošto tajkuna i dan danas ima, samo mogu da zaključim da mi živimo u istom političkom sistemu voluntarizma, 'ja tebi, ti meni', tajkuni mi plaćaju za ovo ovoliko, za ono onoliko, ja njima zauzvrat omogućim ovo ili ono. Tajkuni ne mogu da nastanu bez odgovarajućeg političkog sistema, koji im svojim intervencionizmom omogućava da prolaze tamo gde inače nikad ne bi prošli. Ova vlast, bivša vlast i još 'bivšija' vlast petljale su se i petljaju se u privredu sto puta više nego drug Tito", rezignirano tvrdi Branislav Čanak, koji ovako odgovara na pitanje kako to onda popularnost Vučića ne pada:
"Naša publika voli vođu, makar i vođu koji ima kamdžiju u ruci. Šta je Vučić u poređenju sa Slobom – čisti, uglađeni, Evropejac. I kad ti 'seče' glavu, on dezinfikuje nož da slučajno ne dobiješ neku bolest. Sloba je sekao kako je stigao. O tome valjda svedoči i način na koji je kako je nas u Radio Televiziji Beograd početkom devedesetih 'posekao' ".
