Svega nekoliko dana po obeležavanju 25 godina postojanja kompanije Delta holding, biznismen Miroslav Mišković prodao je tržne centre u Beogradu i Podgorici. Cenu od ukupno 202,75 miliona evra za 60 odsto vlasništva platio je južnoafrički investicioni fond Hiprop, koji je tu informaciju objavio na svom internet sajtu. Obavezao se da će u okviru te sume isplatiti dugove bankama prethodnog vlasnika. Preostalih 40 odsto dva Delta tržna centra kupila je kompanija Houmsted grup holdings limitid, povezana sa Luisom Norvalom, koji je jedan od direktora južnoafričkog Hipropa.
Delta će i u narednih godinu dana upravljati tržnim centrima, posle čega će taj posao preći u ruke kompanije Histed koja je osnovana u Velikoj Britaniji.
Ovom poslovnom transakcijom potvrđen je nedavni Miškovićev nagoveštaj dat medijima da je menadžment Delta holdinga u ozbiljnim pregovorima o prodaji dva tržna centra.
Miroslavu Miškoviću, jednom od najbogatijih tajkuna u regionu, se u Srbiji sudi zbog optužbi da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća u Srbiji za skoro 30 miliona evra.
Šta bi ga moglo nagnati na prodaju tržnih centara u Beogradu i Podgorici pitali smo ekonomistu Milana Kovačevića.
“Mogu biti dva razloga: jedan da mu prosto treba novca pa da delimično prodaje kapital da bi sa tom gotovinom koju će dobiti ispomogao druga poslovanja i unapredio svoj rezultat”, smatra ekonomista Kovačević.
“Može se takođe dogoditi da prodaje da bi započeo nove poslove jer akvizicija i prodaja kapitala preduzeća spada u najkrupnije i vrlo lukrativne poslove. Znamo da je isti ovaj vlasnik prodao banku i još nekoliko značajnih investicija. Pa je prešao jednim delom u agrar i neke druge poslove. Drugim rečima, to znači jedno strateško premeštanje iz nekih poslova u neke druge poslove.”
RSE: Da li proces koji se vodi protiv njega mogao imati bilo kakve veze sa odlukom o prodaji?
Kovačević: Moglo bi se dogoditi da ima velike štete što se vodi proces protiv njega. Kod nas je opšta šteta što se procesi protiv nekoliko ljudi koji imaju značajnu imovinu vode, a ne dovršavaju. Neophodno bi bilo da dođemo do neke crte. Inače nam je zakonodavstvo dosta nesređeno. Imamo važeći Zakon o ekstraprofitu koji niko ne primenjuje. Postoji dosta arbitrarnosti, postoje optužnice a ne utvrđuje se je li taj neko kriv ili nije.
RSE: Gde Miškovića vidite u budućnosti, šta bi moga biti fokus njegovog poslovanja?
Kovačević: Prilično je ušao u agrar. Ima i neke sinergije u tome jer se bavi i hemikalijama koje su potrebne za agrar. Zastupa dosta takvih kompanija. Izvoz voća i nekih vrsta povrća. U izgledu bi bila i veća proizvodnja u stočarstvu i izvoz mesa.
Inače, Miroslav Mišković je čovek koji se nalazio i na Forbsovoj listi najbogatijih, a veruje se da je kumovao formiranju srpskih vlada i bio mecena mnogim političkim partijama. Za njegovo ime vezuje se niz sumnjivih privatizacija u Srbiji i BiH. Njegovo hapšenje decembra 2012. nije ispunilo očekivanja o razotkrivanju sprege politike i tajkuna.
