Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 18. juna da neće otići na razgovor sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem, na koji je pozvao Brisel.
"Smatram da je besmislen razgovor sa čovekom koji nije spreman da razgovara", rekao je Vučić novinarima u Beogradu.
Predsednik Srbije je precizirao i da će tek odlučiti da li će se, kako je rekao, "tehnički pojaviti na tom sastanku", rekavši da će to biti njegova strateška odluka o kojoj će tek informisati javnost.
"Ali da razgovaram sa Kurtijem, ne", dodao je Vučić.
Na razgovor je pozvao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell). Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da još nije odlučio da li će ići u Brisel na sastanak.
Vučić je 18. juna rekao i da uslovljava sastanak sa kosovskim primijerom ispunjavanjem zahteva Srbije: povlačenjem albanskih gradonačelnika iz opština Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, povlačenjem kosovske policije sa severa Kosova i puštanjem na slobodu uhapšenih Srba.
Poziv na sastanak dvojice zvaničnika iz Brisela je stigao nakon novih tenzija na severu Kosova, koje su počele 26. maja kada je Policija Kosova pomogla novoizabranim gradonačelnicima u tri opštine da pristupe opštinskim objektima, uprkos protestu lokalnih Srba.
Ovi gradonačelnici izabrani su na izborima 23. aprila, koje su lokalne srpske stranke i stanovništvo bojkotovali.
Napetosti su kulminirale 29. maja, kada su se lokalni Srbi sukobili s pripadnicima KFOR-a.
Predsednik Srbije je izjavio 18. juna da je Srbija pokušala, kako je rekao, na svaki način da sačuva mir i napreduje.
"Međutim, koliko god da smo se trudili da budemo ozbiljan partner zapadnim silama; nalazimo se na evropskom putu, sasvim otvoreno vam to govorim, nikada nas nisu na takav način posmatrali. Ukoliko nismo postupili po svakom njihovom zahtevu, uvek bismo mi bili krivci, iako nismo bili krivci", dodao je Vučić.
Predsednik Srbije je dodao i da će Srbija ostati na evropskom putu dok je on na čelu države. On je, međutim, ocenio da u tom periodu Srbija neće postati članica evropskog bloka.
Od EULEX-a tražio poligrafsko ispitivanje
Vučić je izjavio i da je zvaničan Beograd od misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) tražio poligrafsko ispitivanje u slučaju uhapšenih kosovskih policajaca.
On je precizirao da su na to spremni pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koji su izvršili hapšenje, kako bi se utvrdila lokacija.
Vučić je rekao i da EULEX "ne interesuje" zahtev iz Beograda.
Prema navodima vlasti u Beogradu, trojica kosovskih policajaca uhapšena su 14. juna na više od jednog kilometra u dubini teritorije Srbije.
Vlasti u Prištini tvrde da su kosovski policajci oteti na teritoriji Kosova u blizini granice.
KFOR je 16. juna saopštio da, na osnovu dostupnih informacija, ostaje nejasno gde su se nalazili pripadnici Kosovske policije u vreme hapšenja.
Američki Stejt department, Velika Britanija i druge zapadne zemlje pozvale su zvaničan Beograd da oslobode uhapšene kosovske policajce.
"Nismo u ratu da menjamo zarobljenike. Ako je neko kriv, to će odlučiti naši organi", rekao je Vučić 18. juna, dodavši da uhapšeni policajci imaju dobar tretman.
On je oštro kritikovao EULEX, koji prati i slučajeve uhapšenih Srba sa Kosova, odnosno njihov tretman. Vučić je naveo da je Srbija došla u posed jednog od izveštaja EULEX-a o tome u kojem, kako je naveo, "ne piše ništa".
"Jedino što pratite je kako da Srbi budu proterani", ocenio je Vučić.
Najavljene 'aktivne odluke'
Predsednik Srbije najavio je da će Srbi na Kosovu u narednom periodu, donositi "aktivne odluke", ne precizirajući o čemu se radi.
On je nagovestio da će na Vidovdan, pravoslavni praznik koji se obeležava 28. juna, Srbi "na miran način preduzimati svoje korake na putu ka slobodi".
Dnevne novine Blic su prenele 17. juna da će Srbi sa Kosova samostalno krenuti u formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Pozivajuću se na izvore, izveštaj navodi da je u planu da se u narednom periodu održi Skupština srpskog naroda na Kosovu, na kojoj bi bila proglašena Zajednica i ustanovljeni organi Zajednice.
Informacija nije potvrđena od strane zvaničnog Beograda.
Zajednica je dogovorena Briselskim sporazumom iz 2013. godine i jedan je od glavnih zahteva zvaničnog Beograda u dijalogu sa Kosovom.
Ustavni sud Kosova ocenio je 2015. godine da dogovoreni principi o Zajednici nisu u potpunosti u saglašeni sa duhom Ustava Kosova, ali da bi ugradnja principa u zakonski akt i u statut zajednice trebala biti u skladu sa ustavnim standardima Republike Kosova.
