Crna Gora je nedavno uputila zvaničan zahtev Evropskoj komisiji kojom traži pomoć evropskih institucija za poravnanje kineskog duga, potvrđeno je u sedištu ove institucije.
"Primili smo pismo [Crne Gore] i pripremamo odgovor", potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparolka Komisije, Ana Pisonero.
Kako su naveli zvaničnici koji su imali uvid u pismo, zvanična Podgorica traži podršku evropskih institucija u procesu diversifikacije kineskog duga i završetka ostatka autoputa.
Izvori iz ove institucije tvrde da su u redovnom kontaktu za podgoričkim vlastima jer postoji volja evropskih zvaničnika da se na neki način pomogne da se omogući održivost javnog duga, ali da ni u jednom slučaju to ne podrazumeva da će Evropska unija otplatiti dug Crne Gore prema kineskim bankama.
Izvori iz Evropske komisije su ocenili da su i crnogorske vlasti svesne da "nema nekog jednostavnog rešenja za njihovu situaciju".
Kako je rečeno RSE, do kraja aprila bi Evropska komisija trebala poslati odgovor na pismo iz Crne Gore, dok briselski eksperti trenutno rade na mogućim solucijama kako pomoći zemlji u ovoj situaciji.
Jedan izvor iz Komisije je naglasio da su na raspolaganju neki mehanizmi koji se tičnu fiskalne konsolidacije, međutim, da je situacija u Crnoj Gori krajnje specifična, te je stoga u ovom trenutku teško reći sa kakvim rešenjem će izaći Evropska komisija.
Prvi zvanični zahtev za pomoć stigao tek prošle nedelje
Kako se saznaje, pismo je stiglo nakon uskršnjih praznika, odnosno posle 5. aprila. Ovo je prvi pismeni zahtev zvanične Podgorice za pomoć.
Pre toga, u martu, potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović je prilikom prve posjete Briselu, u Evropskom parlamentu zatražio pomoć EU, navodeći da Kina vrši uticaj preko dodeljenog kredita za dionicu autoputa.
"Kina i Rusija, pitanja o njihovom uticaju, jesu veliki problem. Imamo kredit [kod Kine] u iznosu od jedne milijarde eura. Molimo vas da nam pomognete da vratimo taj novac, da taj zajam zamijenimo zajmom kod neke evropske banke, da sklopimo saradnju sa nekom evropskom finansijskom institucijom i da prekinemo kineski uticaj", rekao je Abazović 17. marta.
Nakon njegovih reči Brisel je dao do znanja da će "i dalje podržavati Crnu Goru na putu ka članstvu u EU i u tom kontekstu sarađivati sa državom u pronalaženju finansijskih rješenja za njene investicione projekte i osigurati održivost njenog javnog duga".
EU ne otplaćuje dugove niti državama članicama
Bez obzira na spremnost evropskih institucija da se pomogne Crnoj Gori, zvaničnici EU redovno upozoravaju da se angažovanje u pronalasku solucija nikako ne može shvatiti kao spremnost da se otplati kineski dug.
To je u više navrata rečeno tokom ove nedelje i u javnim nastupima.
Portparol EU Peter Stano je priznao 12. aprila da postoji zabrinutost evropskih institucija zbog socioekonomskih i finansijskih efekata koje neka kineska ulaganja mogu imati u Crnoj Gori jer, kako je rekao, postoji rizik od makroekonomskih disbalansa i zavisnosti od duga.
Međutim, podvukao je da "EU ne vraća kredite koje zemlje uzimaju od trećih strana".
Ovdašnji zvaničnici podsećaju da EU u tom smislu nije otplaćivala, niti dugove zemalja članica i s tim u vezi spominju slučaj kada je kineska špediterska kompanija preuzela većinsko vlasništvo najveće putničke luke u Evropi Pirej, kao posledica dugovanja Grčke.
Upravo situacija sa lukom Pirej je razlog zašto je evropska zastupnica Viola von Cramon upozorila evropske institucije da "nije mudra" odluka da se ne pomogne Podgorici u otplati kredita koju je Crna Gora preuzela od kineskih banaka.
"EU je već jednom napravila grešku sa Grčkom i Kina je preuzela luku Pirej. Sada kineska vlada ima šansu [ako Crna Gora ne može da otplati zajam] da preuzme glavne delove crnogorske obale", upozorila je Von Cramon na svom Twitter nalogu.
Facebook Forum