U Banjaluci će naredne sedmice biti održan VIII po redu festival KratkofilPlus. Na tvrđavi Kastel bit će prikazani kratki, igrani, dokumentarni, crtani i eksperimentalni filmovi, ali i nekoliko onih igranih. O detaljima Festivala za RSE govori selektor i filmski kritičar Vladan Petković.
RSE: Sljedeće nedjelje Banjaluka je domaćin velike filmske smotre. Šta će biti ponuđeno publici na tvrđavi Kastel, koliko je filmova? Odakle dolaze?
Petković: Ove godine je festival nešto kraći i traje samo tri dana, sa večernjim projekcijama i nekim pratećim događajima u popodnevnim satima. Otvaramo festival sa kratkim filmovima, snimljenih u okviru festa KratkoFil junior, u saradnji sa UNICEF-om i delegacijom EU u BiH. To su kratki filmovi, snimljeni kao rezultat rada sa decom sa posebnim potrebama. Ta radionica je trajala do pre neki dan i ti filmovi su upravo u montaži. Radi se o tri kratka filma koji govore o povezivanju dece s prirodom.
Ove godine imamo četiri bloka takmičarskog programa i nekih 30-ak filmova u konkurenciji. Mislim da ove godine imamo geografski i tematski najraznovrsniju konkurenciju do sada. Ranije smo imali ubedljivo najviše filmova iz Evrope, a sada imamo i dobar broj filmova iz Južne Amerike i Azije. Imali smo prostora samo za dva duga filma. Prve večeri će biti prikazan američki film Ping-Pong leto, koji je jedna izvrsna rekonstrukcija 80-tih, ne samo što se tiče kostima i scenografije, već i duha vremena. Radi se o jednoj tinejdžerskoj drama-komediji, koja je dobro primljena svuda gde je prikazana. Poslednje veče ćemo imati izvanredan srpski dokumentarac Pogrebnik. To je jedna gorko-slatka priča o pogrebnoj firmi koja iz cele Evrope dovozi gastarbajtere u Srbiju.
RSE: Da li su ovi festivalski programi prilagođeni žanrovski?
Petković: Kao što smo do sada radili, imamo sva četiri žanra: igrane, animirane, eksperimentalne i dokumentarne filmove, ali smo to ove godine malo više promešali, tako da sada nemamo nagrade po žanrovima. Imamo Grandprix za najbolji film festivala i jednu regionalnu nagradu za najbolji film sa prostora bivše Jugoslavije. Tri nagrade će sam žiri dodeliti na osnovu vlastitog utiska i nije određeno unapred da to mora biti po jedna nagrada za jedan žanr, recimo da dodele jednu nagradu za animirani, jednu za dokumentarni, već njima prepuštamo odabir na osnovu toga šta je na njih ostavilo najveći utisak.
RSE: Ima li nekih ostvarenja koja se nameću?
Petković: Ima nekoliko veoma nagrađivanih filmova u našem programu, poznatih u festivalskom krugu. Među njima je, meni posebno zanimljiv, argentinski dokumentarac Kraljica ili ruski film Senka svog osmeha, koji je prilično eksperimentalan. Imamo nekoliko još više eksperimentalnih filmova koje smo smestili u drugi dan. Imamo i nagrađivane animirane filmove. Tu je izvanredan film Cveće zla, srbijanskog reditelja Sabolč Tolnaia, koji je možda najbolji kratki film snimljen u Srbiji u poslednjih nekoliko godina.
RSE: Kako ove godine stoji regionalna kinematografija? Prošle godine su bila četiri filma iz BiH, a ove samo dva.
Petković: Ove imamo samo dva jer imamo manje vremena i prostora. Ne bih rekao da je razlog tome da je bosanskohercegovačka kinematografija bila manje produktivna ili kvalitetna ove godine. Opet je Hrvatska bila najuspešnija, i u količini i po kvalitetu kratkih filmova, ali zbog prostora, imamo samo jedan hrvatski, jedan srpski i jedan slovenački film.
RSE: Među gostima festivala uvijek je bilo vrlo uglednih ličnosti. Do koje će mjere oni učestvovati u propratnim manifestacijama, u radionicama, okruglim stolovima, predavanjima? Da li će toga uopšte biti?
Petković: Imali smo mogućnost da organizujemo predavanja i okrugle stolove, kao i ranijih godina. Imaćemo master class o tome kako se snima dokumentarni film, koji će održati Jovana Nikolić, producentkinja filma Pogrebnik. Imaćemo i promociju romana Zavodnik, Dejana Ognjenovića. Radi se o horor žanru koji se mi trudimo godinama da održavamo i negujemo jer znamo da su horor fanovi verni i jako zainteresovani. Dejan Ognjenović ima dosta veliku fan bazu u Banja Luci, pa će to biti jako zanimljivo. Imaćemo i jedno predavanje o kampanji s UNICEF-om.
RSE: Upravo učešće ovakvih uglednih gostiju garantuje nastavak velikog procesa etabliranja filmske industrije u Banja Luci. Čini se kako je sve to počelo upravo sa Kratkofilom?
Petković: Kratkofil je osnovan pre osam godina i ne bih rekao da je koincidencija u pitanju i da su otprilike u isto vreme osnovane prve dve banjalučke produkcijske kuće. Možda je to koincidencija ali mislim da je prosto prirodno došlo do potrebe i da su, i stvaraoci i ljudi koje zanima filmska umetnost, osetili potrebu da se nešto napravi. Nije to bilo ništa dogovoreno, već je naprosto bilo došlo za to vreme.
RSE: Kratkofil je u rekordnom vremenu postao dio mreže mladih filmadžija Evrope. Da li je ta činjenica barem pomogla u čitavom procesu?
Petković: Industrija kratkog filma se sastoji od mladih ljudi koji imaju prirodnu tendenciju da se povezuju. Mi smo kroz partnerstvo sa drugim festivalima kratkog filma i članstvo u mreži, koja se bavi mladim stvaraocima, uspostavili neku jaku i konkretniju poziciju na evropskoj mapi festivala.
RSE: Festival je zauzeo svoje mjesto u međunarodnim kalendarima filmskih radnika, ali je sada pitanje da li je ušao u svijest nadležnih organa?
Petković: Imali smo mnogo problema ove godine i nismo jednini. Mnogi kulturni događaji u BiH, i uopšte na Balkanu, su doživeli razne probleme. Susreli smo se s nerazumevanjem, ili možda čak potpunom nezainteresovanošću gradskih vlasti, zbog kojih smo morali da pomerimo termin i skratimo festival.
RSE: Prošle godine je festival upravo došao u pitanje zbog nedostatka novca, ali srećom, krpite se iz godine u godinu.
Petković: I ove godine bilo je jako malo novca. Ponovo su nam pomogli UNICEF i Američka ambasada. Bez njih ne bi smo ni mogli da napravimo festival.
RSE: Čini mi se kako posljednjih godina pozivnica nije ni trebalo jer je publika željno očekivala vaše filmove. Valjda će tako biti i ove godine?
Petković: Nadam se i nadam se da će vreme biti lepo, pa ćemo moći da održimo sve projekcije na Kastelu. Ukoliko bude kiša, onda se prebacuju projekcije u pozorište Jazavac.
