Rusko-izraelski novinar Roman Perl morao da je se vrati sa beogradskog aerodroma.
On je angažovan na zajedničkom projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa "Current time - Aktuelnosti", a u Srbiju je početkom juna krenuo u privatnu posetu.
Razlog otkazivanja gostoprimstva je "bezbednosni rizik" koji su videle vlasti Srbije.
Ovaj "argument" korišćen je u više navrata od leta 2023. prema ruskim državljanima.
Nekima od njih nije bio dozvoljen ulazak u Srbiju, drugima je bilo naloženo da zemlju napuste.
Termin "neprihvatljiv bezbednosni rizik" postavljen je veoma široko, naveo je za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
"Tako da može biti korišćen na različite načine što ostavlja dosta prostora sadašnjim vlastima da ga tumače kako oni to žele", dodao je.
Prema Zakonu o strancima neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije.
Kao i ako se ugrožavaju dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalna, regionalna i globalna bezbednost od značaja za Srbiju i pravni poredak.
Petrović ocenjuje da je ovde "nevolja što je očigledno deo nacionalnih interesa i zaštita režima predsednika Rusije Vladimira Putina".
"U tom pogledu saradnja između službi bezbednosti Srbije i Rusije je intenzivna i svi oni koji se protive Putinovom režimu, a dolaze iz Rusije, predstavljaju neprijatelje i ugrožavaju bezbednost i nacionalne interese Srbije", naveo je.
U Rusiji "strani agent", u Srbiji rizik
Ruske vlasti su novinara Normana Perla proglasile 2021. "stranim agentom" s obzirom na to da je radio za Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike.
Ruski servis Radija Slobodna Evropa je 2017. stavljen na listu stranih agenata, a u februaru 2024. godine proglašen je za "nepoželjnu organizaciju" u Rusiji.
Perl je za Glas Amerike ocenio da zabrana ulaska u Srbiju na neki način predstavlja demonstraciju ruske meke i diplomatske moći.
Ali on veruje da je glavni razlog zabrane njegovo prošlogodišnje privođenje u Beogradu kada je snimao dokumentarac o Srbiji i ruskoj invaziji na Ukrajinu.
"Jedan od sagovornika je razvio ukrajinsku zastavu u blizini ambasade Rusije. Posle toga prišli su nam pripadnici Žandarmerije koji su nam preneli da su ih iz ambasade pozvali da nas uklone odatle. Odveli su nas u policijsku stanicu", rekao je Perl.
Nakon nekoliko sati rečeno im je da su slobodni.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE na koji način Perl predstavlja bezbednosni rizik, te da li ta odluka ima veze sa tim što je on za ruske vlasti "strani agent".
Ovo Ministarstvo nije odgovaralo na upite RSE ni u prethodnim ovakvim slučajevima.
Mere protiv ruskih državljana počele su nakon što je tadašnji šef obaveštajne agencije Aleksandar Vulin stavljen na američku "crnu listu" 2023. zbog, pored ostalog, bliskosti sa Putinovim režimom.
Postupci sprskih vlasti kojima se uskraćuje gostoprimstvo ruskim državljanima, po oceni Predraga Petrovića iz BCBP, predstavljaju "jeftino sredstvo za dobijanje poena vlasti kod Putina."
"To što neko kritikuje vlast neke strane države ne znači da predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik ni za tu državi ni za onu u kojoj boravi, ukoliko nije pozivao na nasilno rušenje vlasti i vršio ili pozivao na nasilje", dodaje.
Argumentacija "bezbednosnog rizika" nije korišćena samo u slučajevima ruskih državljana.
Jedan od slučajeva je i kada je bivšoj potpredsednici Vlade i ministara evropskih poslova Crne Gore Jovani Marović u leto 2023. zabranjen ulazak u Srbiju uz obrazloženje "zaštite bezbednosti Srbije i njenih građana".
Ko je od ruskih državljana "ugrožavao" bezbednost Srbije
Među prvima koji su bili zadržani na beogradskom aerodromu prilikom ulaska u Srbiju uz obrazloženje da postoje "bezbednosne smetnje" za boravak u Srbiji bio je mirovni aktivista Peter Nikitin.
Njemu je u julu 2023. posle više od jednog dana na beogradskom aerodromu dozvoljeno da uđe u zemlju nakon uložene žalbe i protesta koji su antiratni aktivisti održali u Beogradu.
Nikitin je organizator protesta podrške Ukrajini i kritičar vlasti predsednika Rusije Vladimira Putina.
Dva meseca kasnije, krajem septembra Srbiju su napustili antiratni aktivista iz Sankt Peterburga Vladimir Volohonski kao i Jevgenij Iržanski.
Dvojici protivnika invazije na Ukrajinu tada je ukinuto pravo na privremeni boravak.
"Proterali su me. Šokiran sam jer nikada nisam uradio ništa pogrešno i sada mi je savršeno jasno da je ovo politička odluka", rekao je tada za RSE Iržanski.
Volohonski i Iržanski su u Srbiju došli početkom 2022. kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu i otvoreno su se protivili politici ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ruski antiratni aktivista Ilja Zernov napustio je Srbiju nakon što mu je granična policija na beogradskom aerodromu 4. novembra zabranila ulazak u zemlju.
Zernov je u Beograd došao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju povodom napada na njega koji se dogodio početkom godine u glavnom gradu Srbije.
Devetnaestogodišnjeg Zernova je 29. januara u Beogradu napala grupa muškaraca, dok je pokušavao da prebriše grafit mržnje "Smrt Ukrajini" koji je bio ispisan pored znaka ruske paravojne plaćeničke grupe Vagner.
Za ostanak u Srbiji više meseci se borila književna prevoditeljka Elena Kopsova iz Sankt Peterburga.
Njoj je u martu Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije usvojilo žalbu, te nije morala da napusti zemlju.
Tome je prethodila peticija protiv njenog proterivanja i poziv sprskog PEN centra nadležnima da ponište odluku.
Kopsova se sa suprugom i dvoje dece nastanila u beogradskoj opštini Sopot od 2019. godine i imali su dozvolu za privremeni boravak.
"Bezbednosni rizik" po odlukama državnih organa predstavlja i ruska porodica Tereh.
Iako pet godina žive u Srbiji, krajem 2023. ukinuta im je boravišna dozvola.
Ova porodica se još uvek bori da ospori ovu odluku vlasti. Obratili su se pismom predsedniku Srbije i vladi.
Pokrenuta je i peticija sa zahtevom da im se omogući boravak jer nisu prekršili nijedan zakon.
Šta piše u zakonu?
U Zakonu o strancima piše da Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranca predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik.
Državni organ koji dostavlja to mišljenje je u većini slučajeva obaveštajna služba Bezbednosna informativna agencija.
Dok procenu u cilju prevencije kriminala i zaštite javne bezbednosti može dati i jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Na ove odluke postoji mogućnost žalbe drugostepenom organu.
Međutim, Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da je nažalost najdelotvorniji pritisak javnosti.
On kaže da rešenja policije o zabrani ulaska nisu obrazložena time na koji način osoba ugrožava bezbednost i predstavlja neprihvatljiv rizik.
"Pravilo je da su ti dokumenti proglašeni tajnom, tako da ljudi koji se žale ne mogu da se žale na konkretne činjenice ukoliko postoje, a da su iznete", dodao je.
Srbija je, uz Belorusiju i Tursku, jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Za ulazak u Srbiju ruskim državljanima nisu potrebne vize.
Nakon početka ruske invazije na susednu Ukrajinu u februaru 2022, veliki broj građana Rusije došao je u Srbiju.
Među njima su, kako je jednom izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uglavnom kritičari Putinovog režima.
Prema podacima od maja 2023, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo RSE, u Srbiji boravi skoro 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.
Facebook Forum