Zvanični emiter Olimpijskih igara pozvao je kamermane da na isti način snimaju sportiste i sportistkinje kako bi se izbeglo da se "stereotipi i seksizam" uvuku u izveštavanje s Igara, izjavio je u nedelju izvršni direktor OBS-a (servisa za emitovanje Olimpijskih igara).
Olimpijske igre u Parizu su prve u 128-godišnjoj istoriji modernih igara koje su dostigle rodni paritet među sportistima, pri čemu je takmičenjima sportiskinja dato više mesta u udarnom terminu kako bi se poboljšala njihova vidljivost.
Šef OBS-a Janis Eksarhos rekao je da je njegova organizacija ažurirala svoje smernice za operatere kamera, od kojih su većina muškarci.
OBS je odgovoran za televizijsko pokrivanje Olimpijskih igara i njegovi snimci se prosleđuju nosiocima prava širom sveta.
"Nažalost, u nekim događajima se one i dalje snimaju tako da možete prepoznati da stereotipi i seksizam ostaju, čak i po načinu na koji neki kamermani drugačije kadriraju sportiste i sportistkinje", rekao je Eksarhos novinarima u Parizu.
"Sportistkinje nisu tu zato što su privlačnije ili seksi ili šta već. One su tu jer su elitne sportistkinje", dodao je on.
Eksarhos je rekao da se problem uglavnom svodi na "nesvesnu pristrasnost", pri čemu su kamermani i televizijski urednici skloniji da izbliza prikažu takmičarke nego takmičare.
Organizatori Olimpijskih igara u Parizu napravili su brojne promene u rasporedu kako bi dali podsticaj takmičenjima sportistkinja. Ženski maraton bi trebalo da bude završni događaj Igara umesto muške trke.
"Rasporedi sportskih događaja su tradicionalno bili pristrasni ka isticanja nadmetanja muškaraca", rekao je Eksarhos.
On je ukazao da se tradicionalno u ekipnim sportovima prvo održavalo žensko finale, a zatim muško finale, dok bi u borilačkim sportovima pre podne bila takmičenja žena a posle podne muškaraca.
Mari Saloa (Marie Sallois), direktorka zadužena za rodnu ravnopravnost u Međunarodnom olimpijskom komitetu, rekla je da su Igre u Parizu "de facto najveća svetska platforma za promovisanje rodne ravnopravnosti u sportu i kroz sport".
Ona je ukazala na "simbolične trenutke" na svečanom otvaranju u petak, kada su gotovo u svim delegacijama zastave nosili muškarci i žene.
Kada je francuski aristokrata Pjer de Kuberten (Pierre de Coubertin) oživeo koncept Olimpijskih igara Starih Grka krajem 19. veka, on je to video kao slavljenje džentlmenskog atleticizma "sa aplauzom žena kao nagradom".
Kada su Olimpijske igre poslednji put održane u Parizu 1924, samo četiri odsto takmičara su bile žene i one su bile ograničene na sportove koji se smatraju "prikladnim" za njih, kao što su plivanje, tenis i kroket.
