Anita Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava saslušana je u Prekršajnom sudu povodom prekršajne prijave za organizovanje komemoracije žrtvama genocida u Srebrenici u noći uoči 11. jula u Beogradu. Aktivisti nevladinih organizacija fotografisali su se ispred suda sa transparentom #NijeOnaNegoJa, pitajući se ako je premijer Srbije 11. jula u Srebrenici odao poštu žrtvama zašto to nije bilo dozvoljeno građanima u prestonici Srbije.
Anita Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava je preko svog Fejsbuk profila pozivala ljude da se 10. jula uveče pojave ispred Predsedništva Srbije i zapale sveće za žrtve srebreničkog genocida. Zbog toga je „prepoznata kao organizatorka ovog skupa i pozvana u svojstvu okrivljene pred Prekršajni sud“.
„Bez obzira na to šta će biti sa ovom prekršajnom prijavom, mislim da je činjenica da mi je ona uopšte stigla, ili da je stigla bilo kome drugom ko je bio 10. jula uveče na ulicama Beograda, zaista poražavajuća za ovu zemlju“, rekla je Mitić po izlasku iz sudnice.
Okupljanje u noći 10. jula bio je odgovor na zabranu skupa „Sedam hiljada“, koji je bio prijavljen za 11. jul i na kome je planirano da sedam hiljada ljudi legne ispred Skupštine Srbije i na taj način oda poštu žrtvama genocida u Srebrenici.
„Želim ovako javno da pozovem premijera Srbije da ove godine on organizuje komemoraciju genocida u Srebrenici i da više ne dobijamo prekšajne prijave u kojima je genocid stavljen pod znake navoda“, poručila je čelnica Inicijative mladih za ljudska prava.
A gde su prijave zbog pretnji?
Sa transparentima #NijeOnaNegoJa, kao delu istoimene kampanje na društvenim mrežama, aktivisti nevladinih organizacija su ispred Prekršajnog suda iskazali solidarnost sa Anitom ali su, kako kažu, došli i da iskažu revolt. Kampanja #NijeOnaNegoJa okupila je one koji su 10. jula izašli na ulicu u znak poštovanja žrtava Srebrenice i koji su, kao i Anita Mitić, preko društvenih mreža pozivali svoje prijatelje da učine isto.
„Mi smo i tog 10. jula bili zajedno sa njom i uradili smo sve ono što i ona“, rekla nam je Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo.
„I ovim putem iskazujemo revolt što mi kao građani ne smemo u Beogradu, u prestonici Srbije, da iskažemo solidarnost sa žrtvama Srebrenice“, navela je Orlović.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije ukazala je na apsurdnost situacije u kojoj se našlo i grđansko društvo i država a u kojoj je premijer Aleksandar Vučić otišao u Srebrenicu, a nije bilo moguće da se organizuje komemorativni skup u Beogradu a da to nikom ne smeta.
„Premijer i država moraju da počnu da šalju mnogo jasnije poruke. Ovde je danas trebalo da budu ministri, a ne na dočeku osuđenog generala za ratne zločine Lazarevića“, poručila je Milić.
U danima uoči 11. jula inicijatoru akcije „Sedam hiljada“ stizale su pretnje, desničarske organizacije najavljivale su paralelne skupove na istom mestu, a od nekih su stizale i poruke da neće dozvoliti odavanje pošte srebreničkim žrtvama. 10. jula uveče okupili su se naspram onih koji su na trotoaru između Skuštine Beograda i Predsedništva Srbije palili sveće za ubijene u Srebrenici a policija je razdvajala dva skupa. Iz MUP-a Srbije nedavno smo dobili informaciju da su i protiv Srpske radikalne stranke koja je organizovala kontraskup 10. jula i jednog od prisutnih takođe podnete prekršajne prijave. Podsetimo, policija je zabranila sve skupove koji su bili zakazani za 11. jul ispred Skupštine Srbije sa obrazloženjem da je za sigurnost učesnika ali i građana bolje da budu zabranjeni.
Anita Mitić se pita šta je sa procesuiranjem onih čijim su pretnjama bili izloženi 10. jula uveče.
“Postoje na youtube snimci gde se pripadnici Srpskog sabora Zavetnici i radikala hvale time kako su nas vređali i kako su pokušali da uđu sa protivpožarnim aparatom da nas isprskaju, tu su letele flaše. Niko od njih nije dobio krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje jer to je ono što se dogodilo. Takođe postoji dokaz da su Zavetnici sa transparetnima išli kroz centar grada u pratnji policije, a ja nigde nisam videla da su oni dobili ijednu prekršajnu prijavu. Tako da je očigledno da smo mi targetirani i da se kažnjavamo zato što smo organizovali komemorativni skup”, navela je Mitić.
U Inicijativi mladih za ljudska prava kažu da je Zakon o okupljanju građana po kome se vodi postupak Ustavni sud stavio van snage i da bi sve osim odbacivanja prijave bila politizacija pravosuđa. Anita Mitić je po saslušanju izjavila „sačekaćemo da vidimo da li ima osnova da se postupak nastavi zato što je Zakon o okupljanju građana proglašen neustavnim.“
