"Skandalozna je odluka Vlade Srbije da zabrani akciju #sedamhiljada", izjavio je za RSE novinar Dušan Mašić, inicijator ovog događaja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zabranilo je sve skupove zakazane za 11. jul u Beogradu. Time je zabranjena i akcija #sedamhiljada, kojom je jedan broj građana ispred zgrade Skupštine Srbije želeo da obeleži 20 godina od genocida u Srebrenici. Tom odlukom su zabranjena i najavljena okupljanja desničara na istom mestu.
Nebojša Stefanović, ministar policije, rekao je da su okupljanja zabranjena iz bezbednosnih razloga.
“Bilo je puno izjava koje unose haos, koje pozivaju na netrpeljivost i različite podele, i puno neodgovornih ljudi kojima nije bilo u interesu da razmišljaju šta je bezbednost i interes naših građana već samo da ispune neke svoje lične ciljeve. Ovo smo imali pravo da uradimo u skladu sa zakonom, i takvu odluku smo doneli.”
Novinar Dušan Mašić rekao je za RSE da će nevladine organizacije koje su organizovale taj događaj prihvatiti odluku države.
“To nije politički skup pa da se neko tuče sa policijom. Verovatno ćemo ovo morati da prihvatimo, a imamo vremena da konkretno odlučimo šta ćemo uraditi sutra ili u narednim danima. U svakom slučaju, ovo je skandalozna odluka. Ona najbolje govori o tome gde je Srbija 2015. godine. Da je moguće da premijer Srbije ode u Potočare i oda poštu postradalima u Srebrenici, a da je u isto vreme nemoguće da i u Beogradu to neko uradi. Ovo definitivno nije slika koja će biti pozdravljena bilo gde u svetu.”
Uoči odluke države da ne dozvoli javne manifestacije, neizvesnost je umnogome bila prisutna kod organizatora skupa #sedamhiljada. Događaj je policiji prijavljen 21. maja, a 24 sata uoči akcije aktivisti civilnog sektora Goran Miletić i Anita Mitić bili su ubeđeni da on može biti održan.
“Policija, ako hoće, sve može da obezbedi. Verujem da je jedina priča o zabrani političke prirode. Ništa nije tehnički problem, već samo može da bude politički. Jako je važna poruka da kažemo da ne možemo da idemo u budućnost i pomirenje a da negiramo genocid u Srebrenici. Jednostavno, te dve stvari ne idu jedna sa drugom.”
Tenzije pred najavljenu akciju, u kojoj su građani pozvani da sedam hiljada ljudi legne na plato ispred srpskog parlamenta i tako pokaže poštovanje za srebreničke žrtve i njihove porodice, dodatno su podgrejale pretnje inicijatoru Dušanu Mašiću. Jedan deo poziva na linč, kako je rekao, stigao je od onih koji ne shvataju koliko je akcija #sedamhiljada važna za Srbiju.
“Druga grupa ljudi je mnogo ozbiljnija. Mislim da su to oni koji brane sebe od pravde. Da su to ljudi koji su možda nekada počinili neki zločin. Da li u Srebrenici ili na nekom drugom mestu… I koji ne žele da se sazna istina i pravda dođe po njih. A ona će doći. Pre ili kasnije, siguran sam da će doći.”
Cele protekle sedmice tenzija je prisutna i ispred zgrade parlamenta. Na istom mestu, i u isto vreme kada je trebalo da se održi “Sedam hiljada”, skup za pomen srpskim žrtvama najavile su desničarske organizacije Zavetnici i Dveri. I dan uoči 11. jula na skupštinskom platou stoje fotografije stradalih koje su okačili predstavnici Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.
To je srpski “zid plača”, rekao je za RSE inicijator ove akcije Simo Spasić.
“Niko ne sme odavde da pomeri ove mučenike i svetinje dok država Srbija ne napravi somenik srpskim žrtvama. Ovo nije upereno ni protiv koga, a oni ako smatraju da mogu da dođu ovde i da legnu ispod slika ubijenih Srba mi to sigurno nećemo dozvoliti. Ne. Samo ću im dati tri minuta da napuste ovo mesto. Ovde nisu dobrodošli. Porodice ubijenih Srba to im neće dozvoliti. Na kraju krajeva, ja ću da ih polijem benzinom, i njih i sebe ću da zapalim.”
Posle svega, dva poslanika vladajuće Srpske napredne stranke podnela su Skupštini Srbije predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine. U njoj su predložili da 11. i 12. jul budi dani sećanja za sve žrtve ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije.
Ako se neko još dvoumi, zaključuje Dušan Mašić, zašto treba početi od Srebrenice, odgovor je jednostavan.
“Moje viđenje pomirenja sastoji se od tri koraka. Prvi je odavanje pošte žrtvama drugog naroda. Drugi je motivisanje i inspirisanje ljudi sličnih nama u drugim zemljama, u Sarajevu i Zagrebu, da možda pokrenu slične inicijative. Treći korak je da svi zajedno odamo počast svim žrtvama rata u bivšoj Jugoslaviji.”
Prva ideja da se u Beogradu masovnije obeleži godišnjica genocida u Srebrenici odlukom države tako je pala u vodu. Na nju će podsećati samo još poziv malobrojnih javnih ličnosti koje su se otvoreno priključile kampanji.
