Dostupni linkovi

Nikolaidis: Zašto su SAD meta optužbi Demokratskog fronta u Crnoj Gori?


Demokratski front drži konferenciju za medije ispred ambasade SAD u Pogdorici, oktobar, 2016.
Demokratski front drži konferenciju za medije ispred ambasade SAD u Pogdorici, oktobar, 2016.

Političke elite u zemljama regiona nisu protiv uplitanja stranih uticaja u domaće političke polemike, jer je riječ o nedozrelim elitama zavisnim od međunarodnih faktora, a u svemu deblji kraj izvlače građani čiji je suverenitet ograničen intervencijama “sa strane”, kaže za rubriku Zašto Radija Slobodna Evropa (RSE) književnik i kolumnista Andrej Nikolaidis.

Na pitanje zašto Demokratski front (DF), vodeća stranka nove parlamentarne većine u Crnoj Gori, optužuje Sjedinjene Američke Države (SAD) za uplitanje u političke procese u zemlji, Nikolaidis smatra da DF time želi postići suprotan efekat.

“Odgovorio bih vam tvrdnjom da oni zapravo ne optužuju SAD. Oni zapravo žele pokazati kako administracija Donalda Trampa nema ništa protiv da uđu u vlast, pri čemu je potpuno jasno da to ne mora nužno biti istina. Ja, recimo, privatno mislim i da nije. A sa druge strane, ako američka ili bilo koja druga ambasada vrši pritisak prilikom formiranja ove vlade, a ja mislim da vrše, oni to naravno neće javno reći. Podrazumijeva se da će za njih, retorički je li, stav građana Crne Gore biti svetinja, i slična opštepoznata demokratska retorika”, kaže Nikolaidis za rubriku “Zašto?”.

Podsjetimo, DF je 26. oktobra uputio otvoreno pismo ambasadorki SAD u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke, pozivajući je da se odredi o navodnom ultimatumu mandataru za sastav Vlade, Zdravku Krivokapiću. Kako su saopštili, Krivokapić im je kazao da mu je jedan inostrani faktor ultimativno saopštio da lideri DF-a "ne mogu zauzeti ona mjesta u Vladi koja im je dao narod".

Prema mišljenju Nikolaidisa, tokom pregovora o formiranju nove vlade su vidljive različite vrste pritisaka iz različitih centara moći.

“Mi ovdje sada imamo situaciju u kojoj je jasno da se sa više strana, više neformalnih centara moći koji nisu učestvovali u izborima, vrše različite vrste pritisaka pri formiranju vlade i, između ostalog, zato vlada ne može biti formirana. Dakle, ovo je rašomon što trenutno imamo u Crnoj Gori, i umjesto nekakvog navodno demokratskog iskoraka, imamo situaciju koja je krajnje antidemokratska. Jer, izlišno je pričati o tome da nije demokratija kada neformalni centri moći naknadno manipulišu i prepravljaju ono što je izvorna volja građana”, kaže Nikolaidis.

Smatra da se javnim prozivanjima i optužbama inostrani politički faktori ne mogu odvratiti od pokušaja da utiču na domaće političke tokove, a da takve kritike mogu da služe i za međusobne obračune i sticanje političkih poena na domaćem terenu.

“Naime, kada sve bude gotovo, neko će slagati vlastite birače. Ujedinjena reformska akcija (URA) je na izbore izašla sa jasnom porukom da traži glasove za ekspertsku vladu; ukoliko to ne bude ekspertska vlada, oni su prevarili svoje birače. Sa druge strane, potpisom DF-ovog Krivokapića na osnovne principe buduće vlade koji podrazumijevaju pro-NATO i pro-EU politiku, time su već prevareni birači DF. A ukoliko lideri DF ne budu u vladi, i ukoliko ta vlada ne bude partijska i pro-srpska nego zaista ekspertska, njihovi birači će dodatno biti prevareni. Tako da u će svakom slučaju neko ovdje biti prevaren. Što bi rekli: pošteno, pa ko koga”, objašnjava Nikolaidis.

Andrej Nikolaidis, književnik i publicista
Andrej Nikolaidis, književnik i publicista

U Crnoj Gori traju pregovori nove parlamentarne većine tri koalicije “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”, koje su na parlamentarnim izborima 30.avgusta osvojila tijesnu većinu od 41 poslanika od ukupno 81 u crnogorskom parlamentu.

Prijepori se vrte oko toga hoće li nova vlada biti ekspertska, što je stav građanske koalicije “Crno na bijelo”, ili politička – što zagovara prosrpska koalicija “Za budućnost Crne Gore”.

S obzirom da je Crna Gora kandidatkinja za članstvo u EU i članica NATO-a, Nikolaidis kaže da je tu očito prisutan međunarodni supervajzing (nadzor).
Dodaje da je ta činjenica nekada bolje, a nekada lošije maskirana, i da se dešava uz pristanak političke elite koja ignoriše svoje građane.

“Svjedoci smo da imamo političku elitu koja nema ništa protiv takvog supervajzinga. Oni unaprijed pristaju na ono što bih ja nazvao neokolonijalnim statusom”, ocjenjuje Nikolaidis i dodaje da, u ime evropskih integracija, Crna Gora od obnove državnosti 2006 vodi čitav niz politika, o kojima građani nisu konsultovani na referendumu.

“Oni trebaju biti konsultovani o tome post festum, kada je sve završeno. A u međuvremenu smo saznali da od tih integracija, bar u sledećih deset godina nema ništa, nego se predlaže posve druga vrsta integracija koja se naziva “mini Šengen”, a da građane o tome opet niko ništa ne pita, niti je taj proces transparentan. Dakle, ovdje se radi o vrlo nedemokratskim i vrlo netransparentnim politikama, i u tome učestvuju kako domaći akteri, tako i takozvana međunarodna zajednica, prije svega zemlje EU i SAD”, smatra sagovornik RSE.


Slično je stanje, prema mišljenju Nikolaidisa, i u zemljama regiona gdje
političke elite nemaju ništa protiv uplitanja stranih faktora u političke polemike, sve dok je to u njihovu korist.

“Sjete se da to možda nije u redu tek kada se desi neka intervencija koja njima ne ide u prilog. Radi se o tome da sve ove zemlje imaju vrlo nedozrele i nedostojne političke elite koje su višestruko zavisne od međunarodnih političkih faktora, a zavisne su zbog svojih kriminalnih aktivnosti koje su opštepoznate.

Tako da je, sve u svemu, prilično jadna situacija, u kojoj građani ovako ili onako izvlače deblji kraj, pošto je očito da je suverenitet građanina ovdje u velikoj mjeri ograničen. Jer, svaka takva intervencija koja dolazi sa strane nije drugo nego ozbiljno narušavanje suvereniteta građanina”, zaključuje Andrej Nikolaidis.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG