Policija Srbije je zabranila skup koji je planiran za utorak, 9. novembar, u okviru kojeg je planirano uklanjanje murala osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u centru Beograda, saopštila je nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR).
Kako se navodi u saopštenju 5. novembra, Inicijativa mladih, koja je organizator uklanjanja murala, primila je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije o zabrani skupa na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića u Beogradu.
U MUP-ovom obrazloženju zabrane, navodi YIHR, stoji da bi moglo doći do "međusobnog fizičkog sukoba" zbog "okupljanja većeg broja lica koja bi izrazila negodovanje i protivljenje skupu".
YIHR je naveo da će se žaliti na zabranu skupa, ocenjujući da je "država sačuvala mural Ratka Mladića".
"Zabrana našeg skupa predstavlja obračun policije Srbije sa ostacima antifašističke i mirovne tradicije ove zemlje, dok u isto vreme, umesto zaštite sloboda i prava građana i građanki Srbije štiti lik i slavi krivična dela ratnog zločinca Ratka Mladića zajedno sa ekstremističkim grupama", saopštio je YIHR.
Mehanizam za međunarodne krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, potvrdio je 8. juna Ratku Mladiću (78) doživotnu zatvorsku kaznu za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Najtraženiji haški begunac, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. i šest dana kasnije izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.
Inicijativa je navela da je skup i uklanjanje murala koordinisala zajedno sa stambenom zajednicom zgrade na kojoj je mural Mladiću, a na osnovu rešenja o uklanjanju koje je izdala komunalna milicija u Beogradu.
"Inicijativa mladih za ljudska prava je preuzela odgovornost da pomogne u tehničkom uklanjanju murala i pozove ljude slobodarskog duha da se zajedno usprotivimo ratnim zločincima u javnom prostoru", navodi se.
YIHR dodaje da MUP-ovo obrazloženje razume "kao gušenje svakog oblika javnog okupljanja koji je jasno protiv mržnje, koje samim tim otvara put nekažnjivosti i slobodu terora za ekstremističke grupe".
"Ovog puta je jasno da je uklanjanje murala Ratku Mladiću pogodilo u srce tame vlasti - pitanje odnosa prema ratnim zločinima - pa je mehanizam zabrane usmeren ne prema huliganima nego prema antifašistima", ističe YIHR.
Ova nevladina organizacija navodi da nijedan ekstremni desničar neće biti procesuiran zbog pretnji upućenih Inicijativi i pojedincima koji su pozivali na uklanjanje murala, a da su njihove pretnje dovoljan razlog da se uskrate ustavna prava za organizaciju skupa.
"To na prvi pogled zvuči kao paradoks, ali u našoj stvarnosti to pokazuje suštinsku podršku države ekstremnim nacionalistima. Država godinama pokušava da izjednači dve grupe, predstavljajući nas ekstremima - sa jedne strane oni koji se zalažu za mir, za poštovanje žrtava, za poštovanje sudskih presuda, a sa druge strane nasilnici koji baštine fašističke i kolaboracionističke tradicije."
Dodaju da je "ta podela potpuno veštačka, ali je apsolutno jasno na čijoj je strani država - jer je zabranom skupa i onemogućila uklanjanje murala Ratku Mladiću".
Na kraju saopštenja nevladina organizacija postavlja pitanje "ko će ukloniti Ratka Mladića sa izloga našeg glavnog grada".
Kako se Srbija odnosi prema ratnim zločinima?
Novousvojena Strategija Srbija za procesuiranje ratnih zločina zalaže se za "podizanje nivoa opšte društvene svesti" o značaju kažnjavanja počinilaca.
Međutim, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik podsetio 5. avgusta je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji poziva na priznavanje i sprovođenje presuda za ratne zločine, te prestanak veličanja ratnih zločinaca.
Izvestilac za Srbiju je dodao da je u svom izveštaju, koji je u martu usvojio Evropski parlament, "jasno naveo da su pomirenje i regionalna saradnja ključni za buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji".
U polugodišnjem izveštaju o ispunjavanju ključnih poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava, Evropska komisija je u maju ove godine ukazala na javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine u Srbiji.
