Odmah pošto je objavljena neočekivano jasna odluka Međunarodnog suda pravde koja je označila neuspeh politike srpske diplomatije, njeni predstavnici su najavili da od svojih ciljeva neće odustati.
To znači da će poslati diplomatske emisare u 50-ak zemalja kako bi pokušali da spreče dalja priznanja Kosova i pokušali da obezbede većinu u Generalnoj skupštini UN za Rezoluciju kojom će tražiti pregovore o statusu Kosova.
Zanimljivo je da su u saopštenju Srpske akademije nauka identični stavovi kao i zvaničnika Srbije uz uveravanje da SANU nastavlja da podržava vlast u Beogradu koja, smatraju akademici, ima prijatelje i brojne saveznike u svetu.
Brisel je ponudio pomoć u dijalogu Beograda i Prištine i, koliko se zna, ni jedna ni druga strana to za sada nisu odbile. Ali nisu ni prihvatile.
Šta bi odgovorna vlast trebalo da uradi, pitali smo ugledne stručnjake za međunarodnu politiku koji su na distanci od vlasti i poznati od ranije kao žestoki kritičari politike Srbije prema Kosovu.
“Objektivno bi bilo najbolje kada bi Vlada, zapravo predsednik Tadić bili u stanju da ovog trenutka promene spoljnopolitički tim, pre svega, ministra spoljnih poslova,“ smatra Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije.
“To je dobra prilika da se otvori pitanje odgovornosti nosilaca, sada se vidi, neuspešne politike. Podsećam da smo godinu i po dana bili obasipani informacijama kako je naša diplomatija ostvarila velike uspehe a naročito time što je kosovsko pitanje uspela da prebaci sa političkog na pravni teren. Juče smo, kao rezultat takve politike, te velike navodne pobede, imali saznanje da i u pravnoj areni ta politika ne nosi mogućnost bilo kakvog uspeha,” kaže Vladimir Pavićević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Boris Tadić na pres konferenciji nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, 22. jul 2010.
Šta znači konkretno promena politike? Gligorov kaže da bi Srbija trebalo odmah da stupe u intenzivan dijalog sa Vašingtonom i Briselom, a to ne podrazumeva odsutajanje od Rezolucije za Generalnu skupštinu UN već bi“trebalo da podnese Rezoluciju zajedno sa EU i SAD koja bi predviđala normalizaciju odnosa sa Kosovom i u tom slučaju bi Srbija imala bolju početnu poziciju u razgovorima sa Kosovom u kojima treba da se reše i uvaže međusobni interesi.
RSE: Da li to podrazumeva priznavanje Kosova?
Gligorov: Kao krajnji ishod, da. To ne mora da bude prvi korak ali kao krajnji ishod normalizacije odnosa jeste uzajamno priznavanje. Da.
Građane ne interesuje paralelna realnost
Šta za Pavićevića znači promenu spoljne politike Srbije, a u okviru toga i promenu politike prema Kosovu:
“Kosovsko pitanje treba izmestiti sa liste prioriteta. Treba ga preneti na nivo rešavanja praktičnih problema koji se tiču života ljudi koji žive na Kosovu. Spoljnu politiku Srbije transformisati tako da ona krene u realizaciju onoga što treba da su njeni prioritetni ciljevi a to su EU, evroatlanstke integracije i dobrosusedski odnosi, “ smatra Pavićević.
Da li bi vlast mogla da odustane od dosadašnje retorike o Kosovu, da pristane na normalizaciju odnosa, a da ne dovede u opasnost sopstveni legitimitet?
Vladimir Gligorov i Vladimir Pavićević smatraju da su prošla vremena kada se podrška dobijala i gubila na Kosovu.
Gligorov: Ja lično mislim da je javnost, da je narod u Srbiji pametniji od političara i da bi oni to podržali, ja to mislim.
Pavićević: Mi smo videli kako je moleban traljavo prošao, moj je utisak da je građanima dosta svega, da njih ne interesuje ta paralelna realnost. U Mitrovici je takođe otkazan miting. Kosovo nema taj krizni potencijal. Ja mislim da je poruka građanstva da je neophodno nešto menjati.
Da li ova vlast razmišlja o zaokretu nakon haškog kraha? Nijedan od dvojice sagovornika za sada ne vide nameru da se bitnije promeni kurs.
Pavicević: Meni se čini da postoje ljudi kojima je jako stalo da se sadašnja politika zadrži. To su Vuk Jeremić i tim koji je okupio i koji sada, naknadnim tumačenjem mišljenja Suda, pokušavaju da stvore jednu paralelnu realnost, da podriju mišljenje Suda i da nastave svoju utabanu politiku.
Gligorov: Ja mislim da ova vlast ne razmišlja trenutno ni o čemu, nego, verovatno, će nastaviti da razmišljaju o tome kako će da menjaju teritorije, da uzimaju sever Kosova za ne znam šta i tako redom. Bojim se da će, posle ove odluke, vrlo brzo postati jasno da ništa od toga nije moguće. Ova odluka je izuzetno jasna, nedvosmilena, veoma dalekosežna, ja ne vidim kako bi to moglo da se izvede.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Svjetska štampa: Kosovo nije dobar presedan
Beograd neće preispitivati svoje stavove
Nova perspektiva za Kosovo
Crna Gora podijeljena, potvrda stava Zagreba i Skoplja
BiH: Oprečna tumačenja mišljenja o Kosovu
Razgovarala: Branka Trivić
Stručnjak za međunarodno pravo Tibor Varadi u razgovoru za RSE ocenjuje da je Srbiji, odlukom suda, od sada prostor za dalje poteze znatno smanjen.
"Nema sumnje da ovakvo mišljenje Međunarodnog suda sada sužava manevarski prostor Srbije. Ne isključuje ga, postoji još uvek manevarski prostor na interpretacije za političke inicijative ali sigurno bi bila druga situacija da je dato mišljenje da Deklaracija nije u skladu s međunarodnim pravom, a to se nije dogodilo."
RSE: Da li mislite da bi eventualni nastavak Srbije u raspravi kroz Generalnu skupštinu UN bilo manje-više besmisleno posle ovakvog mišljenja?
"Rekao bih da je otežano. Ne verujem da Srbija ima mnogo političkog izbora. Verovatno ona nema drugo osim daljih pokušaja da se pregovori obnove, ali kolike su realne šanse za tim - u to ne bih ulazio."
Varadi takođe smatra da je čudno što se Sud nije bavio pitanjem prava na samoopredeljenje i time da li kosovska deklaracija nezavisnosti može da proizvede državnost.
"To je jedan malo neobično uzan fokus jer je svrha deklaracije očigledno da se proizvede državnost i osnovni oslonac kosovske argumentacije je bilo pravo na samoopredeljnje. Čini mi se da sud zapravo nije odgovorio na ono pitanje koje je postavljeno jer ovo usredsređivanje na tekst naravno dovodi do apsurdnog rezultata da svako ko napiše isti tekst je na strani međunarodnog prava. Mislim da su svi manje više razumeli to pitanje u kontekstu", zaključuje on.
To znači da će poslati diplomatske emisare u 50-ak zemalja kako bi pokušali da spreče dalja priznanja Kosova i pokušali da obezbede većinu u Generalnoj skupštini UN za Rezoluciju kojom će tražiti pregovore o statusu Kosova.
Zanimljivo je da su u saopštenju Srpske akademije nauka identični stavovi kao i zvaničnika Srbije uz uveravanje da SANU nastavlja da podržava vlast u Beogradu koja, smatraju akademici, ima prijatelje i brojne saveznike u svetu.
Brisel je ponudio pomoć u dijalogu Beograda i Prištine i, koliko se zna, ni jedna ni druga strana to za sada nisu odbile. Ali nisu ni prihvatile.
Šta bi odgovorna vlast trebalo da uradi, pitali smo ugledne stručnjake za međunarodnu politiku koji su na distanci od vlasti i poznati od ranije kao žestoki kritičari politike Srbije prema Kosovu.
“Objektivno bi bilo najbolje kada bi Vlada, zapravo predsednik Tadić bili u stanju da ovog trenutka promene spoljnopolitički tim, pre svega, ministra spoljnih poslova,“ smatra Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije.
“To je dobra prilika da se otvori pitanje odgovornosti nosilaca, sada se vidi, neuspešne politike. Podsećam da smo godinu i po dana bili obasipani informacijama kako je naša diplomatija ostvarila velike uspehe a naročito time što je kosovsko pitanje uspela da prebaci sa političkog na pravni teren. Juče smo, kao rezultat takve politike, te velike navodne pobede, imali saznanje da i u pravnoj areni ta politika ne nosi mogućnost bilo kakvog uspeha,” kaže Vladimir Pavićević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Šta znači konkretno promena politike? Gligorov kaže da bi Srbija trebalo odmah da stupe u intenzivan dijalog sa Vašingtonom i Briselom, a to ne podrazumeva odsutajanje od Rezolucije za Generalnu skupštinu UN već bi“trebalo da podnese Rezoluciju zajedno sa EU i SAD koja bi predviđala normalizaciju odnosa sa Kosovom i u tom slučaju bi Srbija imala bolju početnu poziciju u razgovorima sa Kosovom u kojima treba da se reše i uvaže međusobni interesi.
RSE: Da li to podrazumeva priznavanje Kosova?
Gligorov: Kao krajnji ishod, da. To ne mora da bude prvi korak ali kao krajnji ishod normalizacije odnosa jeste uzajamno priznavanje. Da.
Građane ne interesuje paralelna realnost
Šta za Pavićevića znači promenu spoljne politike Srbije, a u okviru toga i promenu politike prema Kosovu:
“Kosovsko pitanje treba izmestiti sa liste prioriteta. Treba ga preneti na nivo rešavanja praktičnih problema koji se tiču života ljudi koji žive na Kosovu. Spoljnu politiku Srbije transformisati tako da ona krene u realizaciju onoga što treba da su njeni prioritetni ciljevi a to su EU, evroatlanstke integracije i dobrosusedski odnosi, “ smatra Pavićević.
Da li bi vlast mogla da odustane od dosadašnje retorike o Kosovu, da pristane na normalizaciju odnosa, a da ne dovede u opasnost sopstveni legitimitet?
Kosovsko pitanje treba izmestiti sa liste prioriteta. Treba ga preneti na nivo rešavanja praktičnih problema koji se tiču života ljudi koji žive na Kosovu, ocenjuje Vladimir Pavićević.
Vladimir Gligorov i Vladimir Pavićević smatraju da su prošla vremena kada se podrška dobijala i gubila na Kosovu.
Gligorov: Ja lično mislim da je javnost, da je narod u Srbiji pametniji od političara i da bi oni to podržali, ja to mislim.
Pavićević: Mi smo videli kako je moleban traljavo prošao, moj je utisak da je građanima dosta svega, da njih ne interesuje ta paralelna realnost. U Mitrovici je takođe otkazan miting. Kosovo nema taj krizni potencijal. Ja mislim da je poruka građanstva da je neophodno nešto menjati.
Da li ova vlast razmišlja o zaokretu nakon haškog kraha? Nijedan od dvojice sagovornika za sada ne vide nameru da se bitnije promeni kurs.
Pavicević: Meni se čini da postoje ljudi kojima je jako stalo da se sadašnja politika zadrži. To su Vuk Jeremić i tim koji je okupio i koji sada, naknadnim tumačenjem mišljenja Suda, pokušavaju da stvore jednu paralelnu realnost, da podriju mišljenje Suda i da nastave svoju utabanu politiku.
Gligorov: Ja mislim da ova vlast ne razmišlja trenutno ni o čemu, nego, verovatno, će nastaviti da razmišljaju o tome kako će da menjaju teritorije, da uzimaju sever Kosova za ne znam šta i tako redom. Bojim se da će, posle ove odluke, vrlo brzo postati jasno da ništa od toga nije moguće. Ova odluka je izuzetno jasna, nedvosmilena, veoma dalekosežna, ja ne vidim kako bi to moglo da se izvede.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Svjetska štampa: Kosovo nije dobar presedan
Beograd neće preispitivati svoje stavove
Nova perspektiva za Kosovo
Crna Gora podijeljena, potvrda stava Zagreba i Skoplja
BiH: Oprečna tumačenja mišljenja o Kosovu
Srbija nema mnogo političkog izbora
Srbija nema mnogo političkog izboraRazgovarala: Branka Trivić
Stručnjak za međunarodno pravo Tibor Varadi u razgovoru za RSE ocenjuje da je Srbiji, odlukom suda, od sada prostor za dalje poteze znatno smanjen.
"Nema sumnje da ovakvo mišljenje Međunarodnog suda sada sužava manevarski prostor Srbije. Ne isključuje ga, postoji još uvek manevarski prostor na interpretacije za političke inicijative ali sigurno bi bila druga situacija da je dato mišljenje da Deklaracija nije u skladu s međunarodnim pravom, a to se nije dogodilo."
RSE: Da li mislite da bi eventualni nastavak Srbije u raspravi kroz Generalnu skupštinu UN bilo manje-više besmisleno posle ovakvog mišljenja?
"Rekao bih da je otežano. Ne verujem da Srbija ima mnogo političkog izbora. Verovatno ona nema drugo osim daljih pokušaja da se pregovori obnove, ali kolike su realne šanse za tim - u to ne bih ulazio."
Varadi takođe smatra da je čudno što se Sud nije bavio pitanjem prava na samoopredeljenje i time da li kosovska deklaracija nezavisnosti može da proizvede državnost.
"To je jedan malo neobično uzan fokus jer je svrha deklaracije očigledno da se proizvede državnost i osnovni oslonac kosovske argumentacije je bilo pravo na samoopredeljnje. Čini mi se da sud zapravo nije odgovorio na ono pitanje koje je postavljeno jer ovo usredsređivanje na tekst naravno dovodi do apsurdnog rezultata da svako ko napiše isti tekst je na strani međunarodnog prava. Mislim da su svi manje više razumeli to pitanje u kontekstu", zaključuje on.
