U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome postoje li šanse da se ukine Zakon kojim su smanjene penzije velikom broju penzionera u Srbiji. Računa se da ih je oko 700.000. Sagovornici su bili dva profesora prava iz Beograda: Vesna Rakić - Vodinelić i Zoran Ivošević.
Bilo je reči o tome da li se pravo na penziju može smatrati, ne samo imovinskim, nego i ljudskim pravom, o obmani u nazivu zakona o smanjivanju penzija, zašto se Ustavni sud Srbije ni nakon tri i po meseca nije oglasio povodom inicijative da se ispita ustavnost tog zakona, da li je taj sud izložen političkom pritisku, kao i o tome kakva je mogućnost da Evopski sud za ljudska prava presudi u korist penzionera.
Omer Karabeg: Da li se penzija može smatrati imovinskim pravom?
Penzija je imovinsko pravo i spada u pojam mirnog uživanja imovine.
Vesna Rakić - Vodinelić: Naravno. Penzija je imovinsko pravo i spada u pojam mirnog uživanja imovine - kako po Ustava Srbije, tako i po Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Nema nikakve sumnje da je to imovinsko pravo koje je našim ustavom uređeno, ne samo kao imovinsko, nego i kao i lično pravo. Naravno, ima i drugih izvora tog prava, kao što je Evropska socijalna povelja na osnovu koje se takođe da zaključiti da je to - ne samo imovinsko, nego ljudsko pravo.
Omer Karabeg: Da li se smanjivanje penzija može smatrati oduzimanjem imovine? Da li je to isto kao kad bih ja imao trosoban stan, pa mi država oduzela jednu sobu, jer je to u javnom interesu.
Zoran Ivošević: Nije isto, ali je vrlo slično. Ovde je drastično povređeno imovinsko pravo, i ne samo to pravo, nego i druga prateća prava koja idu uz njega. Taj zakon koji se neobično zove Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija krije u sebi jednu tajnu. To je tajna privremenosti. Taj će zakon trajati privremeno - s tim što se početak njegove primene zna, to je novembar prošle godine, ali kraj se ne zna. Baš to može da bude vrlo velika podvala. Jer ta privremenost može da traje godinama.
Dalje, naš ustav govori da se oblast penzija reguliše sistemskim zakonom koji se zove Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Međutim, odjednom se javlja taj bočni zakon koji stavlja van snage odredbe sistemskog zakona o penzijama, ali ne u smislu da ga ukida, nego privremeno suspenduje njegove odredbe, a to privremeno može da traje i godinama. Mislim da to tako ne može i da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija - surogat, a ne pravi zakon. Jer, kada se kaže uređivanje načina isplate penzija, onda se misli na tehniku isplate penzija, to jeste da li se penzija šalje na račun u banci, da li je donosi poštar ili je primate na neki drugi način.
Kada pročitate taj zakon, onda vidite podvalu - da se u stvari radi o uneređivanju penzija, a ne o njihovom uređivanju.
Međutim, kada pročitate taj zakon, onda vidite podvalu - da se u stvari radi o uneređivanju penzija, a ne o njihovom uređivanju i o tome da se penzije umanjuju. To nije način isplate penzija, nego napad na suštinu imovinskog prava koje je i ljudsko pravo.
Omer Karabeg: Čini li se i vama, gospođo Rakić, da je u samom imenu zakona učinjena podvala?
Vesna Rakić - Vodinelić: Ne samo da mi se čini, to je potpuno izvesno. Sadržina zakona uopšte ne korenspondira sa naslovom. Iz sadržine se vidi da se zapravo radi o smanjenju penzija. Mislim da su se oni u pogledu naslova inspirisali ustavnom odredbom u kojoj se kaže da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine. Otuda se u naslovu zakona kaže da on uređuje način isplate penzije, da se - što se kaže - Vlasi ne dosete.
Čini mi se da takvim postupcima vlast tretira građane ove zemlje kao delimično ili ograničeno sposobne, kao lica nad kojima treba da vrši starateljstvo. To se ne vidi ne samo iz ovog primera, nego i iz nekih drugih. Recimo, nije nam bilo saopšteno da će u aprilu doći do povećanja cena struje. Ministar privrede je to obrazložio potrebom da se građani ne uznemiravaju. To je praktično omalovažavanje građana ove zemlje.To isto se može reći i za ovaj zakon. Dovoljno je zakon pročitati, pa videti da se uopšte ne radi o načinu isplate penzija, nego o ograničenju jednog stečenog prava - prava na penziju.
Omer Karabeg: Udruženje sindikata penzionera Srbije podnelo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu u kojoj traži ocenu ustavnosti zakona o umanjenju penzija. Zanimljivo je da to nije uradio Savez penzionera Srbije koji je čak podržao taj zakon. Mora li Ustavni sud Srbije da se o tome izjasni?
Ustavni sud se mora izjasniti o tim inicijativama.
Zoran Ivošević: Ustavni sud se mora izjasniti o toj inicijativi. Ali, da budemo precizniji. Inicijativu nije podnelo samo Udruženje sindikata penzionera, nego i Udruženje vojnih penzionera. I u jednoj i u drugoj inicijativi imate nekoliko vrlo ozbiljnih primedbi na sadržinu zakona kojim se umanjuju penzije. Ustav govori o tome da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Ako smo maločas konstatovali da pravo na penziju spada u korpus ljudskih prava, onda je naš ustav protiv svakog umanjivanja penzija.
Moram da priznam da u pravnoj teoriji postoji jedno shvatanje da ljudska prava ne obuhvataju socijalna i ekonomska prava, nego samo građanska i politička prava, ali Ustavni sud Srbije ne sudi na bazi teorijskih shvatanja, nego na bazi našeg ustava, a u ustavu se govori da su socijalna i ekonomska prava u korpusu ljudskih prava. Ali ima tu još nešto.
Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je u velikom sukobu i sa Evropskom socijalnom poveljom koja je kod nas ratifikovana 2009. godine. Kao ratifikacioni, normativni akt ona po našem ustavu ima jaču pravnu snagu od zakona. A evo šta piše u toj povelji: "Svaka država potpisnica je dužna da svoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i da ga postepeno podiže na viši nivo". Ali, nikako da ga smanjuje. A oni su ovde uradili suprotno. Oni su snizili penzije, a po Evropskoj socijalnoj povelji to nikako nisu smeli da učine. Ustavni sud, dakle, treba da ocenjuje zakon o smanjivanju penzija ne samo sa stanovišta našeg ustava, nego i sa stanovišta Evropske socijalne povelje koja je po snazi odmah iza ustava.
Omer Karabeg: Inicijative su podnete krajem novembra prošle godine, dakle pre tri i po meseca, a Ustavni sud se još nije oglasio. Ne zna se ni da li je počeo raspravu. Da li je to normalno?
Vesna Rakić - Vodinelić: Ustavni sud se mora izjasniti o tim inicijativama i to može učiniti na dva načina. Može ih odbaciti, ako smatra da nema dovoljno osnova za ispitivanje ustavnosti tog zakona, a može odlučiti da ispita njegovu ustavnost, ako ga argumenti izneti u tim inicijativama ubede da ima mesta za to. Vreme koje je proteklo od podnošenja inicijativa je prilično dugo, budući da se radi o izuzetno važnom slučaju - ograničenju jednog ljudskog prava koje je od egzistencijalnog značaja za veliki broj penzionera.
Ustavni sud Srbije je do sada pokazivao značajnu dozu "kreativnosti" kada je odbacivao inicijative ili odbijao predloge o ispitivanju ustavnosti zakona do kojih je vlasti u ovoj zemlji, tu mislim i na onu prethodnu, bilo veoma mnogo stalo. Moram reći da ta “kreativnost“ u odbacivanju različitih inicijativa budi u meni sumnju da će ove incijative, kojima se traži ispitivanje ustavnosti zakona o smanjenju penzija, biti ozbiljno uzete u obzir.
Zoran Ivošević: Ja mislim da se je Ustavni sud do sada već morao da se oglasi, ali on kasni i to hronično. To nije prvi put. On je godinu i nešto dana oklevao da se izjasni o Briselskom sporazumu, pa se izjasnio na način koji se teško može prihvatiti. Ponovio je to i u nekim drugim slučajevima.
Ustavni sud okleva, a iz kojih razloga - to bi oni mogli najbolje znati.
Postoji zebnja da će i ovoga puta biti nešto slično. Kad su u pitanju predmeti od naročitog značaja, a ovaj je takav, Ustavni sud bi morao biti mnogo brži, jer to omogućuje i zakon o Ustavnom sudu. Ako je nešto izuzetno značajno, onda se ne čeka na red, nego se sudi odmah. Mogu se doneti i privremene mere da se spreče negativne posledice. Međutim, Ustavni sud okleva, a iz kojih razloga - to bi oni mogli najbolje znati.
Omer Karabeg: Mislite li da ima pritisaka na Ustavni sud?
Vesna Rakić - Vodinelić: Pritisaka na Ustavni sud je uvek bilo, mada oni nisu bili vidljivi. Čini mi se da je Ustavni sud - bilo preko svog predsednika, bilo na neki drugi način - ponekad bio doveden u situaciju da odlučuje suprotno uobičajenoj pravnoj argumentaciji.
Mislim da pritisaka na Ustavni sud već ima.
Zoran Ivošević: Mislim da pritisaka na Ustavni sud već ima. I ovo oklevanje je znak koji govori o tome. Pošto smo gopođa Vesna i ja u toku radnog veka bili u kontaktu sa sudom - ja sam tamo bio skoro sa obe noge, a i ona isto tako - mi prepoznajemo te znake. Zato mislim da ta opasnost postoji. Ali hteo bih da kažem još jednu stvar. Predsednik vlade je skoro izjavio da više neće biti smanjivanja penzija. To uopšte nije tačno. Jer, evo šta se dogodilo posle njegove izjave.
Promenjen je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predviđa da se dva puta godišnje penzije usklađuju sa troškovima života. To je anulirano posljednjim izmenama. Usklađivanja sa troškovima života neće biti sve dok važi ovaj privremeni zakon. Šta to znači? Pošto će troškovi života u narednoj godini rapidno da rastu - a već postoje ozbiljni znaci da se to događa - penzije se neće usklađivati sa troškovima života, što će značiti dalje umanjivanje penzija. Premijer je, dakle, dao izjavu iza koje ne stoje nikakve argumenti. Ne može on građanima da kaže nešto što nije istina, a nije istina da se penzije neće umanjivati.
Omer Karabeg: Ako Ustavni sud kaže da je zakon o smanjenju penzija u skladu sa ustavom, Udruženje sindikata penzionera Srbije je najavilo da će se žaliti Evropskom sudu za ljudska prava. Kakve su šanse da Evropski sud obori taj zakon?
Vesna Rakić - Vodinelić: Pre nego što se krene na Evropski sud moraju se iscrpeti sva pravna sredstva koja predviđa pravni poredak Srbije. Mora se podneti žalba Ustavnom sudu zbog povrede ljudskog prava na mirno uživanje imovine. Praksa Evropskog suda za ljudska prava se može sasvim kratko izraziti na sledeći način. Odredbe koje govore o mirnom uživanju imovine, kao o ljudskom pravu, veoma liče na odredbe našeg ustava koji je prihvatio i terminologiju i sadržinu tih odredbi. Da bi smanjenje imovine i prava na mirno uživanje imovine bilo opravdano, potrebno je da se ispune tri uslova. Prvo, to ograničenje mora biti zakonito. Ne može biti izvršeno bilo kakvim aktom, već zakonom.
Drugo, mora biti legitimno. To znači da mora biti društveno opravdano. Treće, umanjenje mora biti proporcijalno - da ne predstavlja preterani teret za egzistenciju penzionera. Nije malo odluka kojima se objašnjavaju ovi principi legalnosti, legitimonsti i proporcionalnosti. Bio je skoro jedan slučaj - Valov i drugi protiv Bugarske. Tu je Evropski sud zauzeo stav koji bi mogao biti nepovoljan za podnosioce inicijative u Srbiji.
Naime, sud je stao na stanovište da visina doprinosa, koje penzioner u toku svog radnog veka uplaćuje u korist penzijskog fonda, ne mora korenspondirati sa visinom penzije. Međutim, ono što razlikuje srpski slučaj od bugarskog i što može da utiče na drugačiju ocenu Evropskog suda za ljudska prava o legitimnosti i proporcionalnosti umanjenja penzija u Srbiji - jeste stav tog suda da se penzija ne sme umanjiti tako da ugrozi suštinu prava na uživanje penzije. Tu se mora postaviti pitanje - da li smanjenje penzija koje je izvršeno u Srbiji ugrožava suštinu prava na uživanje penzije, dakle, egzistenciju penzionera.
Mislim da za veliki broj penzionera možemo da kažemo da je to zaista tako. Kada bude ocenjivao legitimnost i proporcionalnosti ograničenja u slučaju srpskih penzionera, Evropski sud za ljudska prava to mora da procenjuje na osnovu odredbi Ustava Srbije u kojima se kaže da državni organi, a naročito sudovi, moraju voditi računa o suštini prava koje se ograničava, o značaju svrhe ograničenja za pojedinca, o prirodi i obimu ograničenja, kao i o tome da li postoji neki drugi način da se svrha postigne manjim ograničenjem prva.
Srpski slučaj se bitno razlikuje od bugarskog i po tome što penzioneri Srbije primaju penzije u visini koju je odredio zakonodavac, a ne Fond penzijskog i invalidskog osiguranja svojim pojedinačnim rešenjem. Oni imaju rešenja u kojima piše da im je penzija tolika i tolika, a zakonodavac kaže da je ona manja za određeni procenat, a da im pri tome nije izdao pojedinačna rešenja.
Omer Karabeg: Neizvesno je kako će da presudi Evropski sud?
Neki elementi stavova Evropskog suda idu protiv argumentacije na kojoj se zasnivaju inicijative udruženja penzionera, dok neki drugi idu u korist tih inicijativa.
Vesna Rakić - Vodinelić: Ja moram da kažem da je to neizvesno. Neki elementi stavova Evropskog suda idu protiv argumentacije na kojoj se zasnivaju inicijative udruženja penzionera, dok neki drugi idu u korist tih inicijativa.
Zoran Ivošević: Slučaj srpskih penzionera je atipičan. Ovde smo se suočili sa jednim zakonom koji je anulirao pojedinačna rešenja o penzijama. Nije ih stavio van snage, ali je rekao da se neće primenjivati. Nadležni Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji utvrđuje visinu penzije, nije donosio nove odluke. Sve stare odluke i dalje važe. One su pravosnažne, ali se neće primenjivati sve dok ovaj zakon važi. Ako je to atipično, a jeste, onda mi se čini da se moraju tražiti neki atipični putevi prema sudu u Strazburu. A kako do njih doći?
Ja znam da se penzioneri, kojima je uskraćen deo penzije, masovno obraćaju Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje sa zahtevom da im Fond donese nova rešenja u kojima će pisati sadašnji iznos njihove penzije. Veliki broj tih zahteva je već podnet, ali Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ćuti. On nije doneo nijedno jedino novo rešenje.
Međutim, on je po zakonu dužan da donese odluku u roku od 30 dana, a u komplikovanijim slučajevima u roku od 60 dana. Neka je ovo komplikovan slučaj, pa je rok za donošenje odluke 60 dana. Ako taj rok prođe, onda se po Zakonu o upravnom postupku smatra da je doneta negativna odluka, to jeste da je zahtev odbijen. Onda se može podneti žalba protiv rešenja o ćutanju uprave, pa će u roku od dva meseca nadležni drugostepeni organ da odluči i o toj žalbi.
Ako on odgovori ćutanjem, onda će nakon dva meseca moći da se podnese tužba Upravnom sudu. Kad taj postupak bude okončan, biće ispunjen uslov da su se iscrpila sva domaća pravna sredstva i onda se može ići prema Evropskom sudu ne napadajući opšti akt nego pojedinačni akt koji je nastao primenom pravne fikcije da se ćutanjem odbijaju zahtevi, odnosno žalbe. Ja bih to preporučio, pre svega penzionerima, a i inicijatorima postupka pred Ustavnim sudom. Mislim da je to možda jedini način da penzioneri Srbije dođu do evropske pravde.
Omer Karabeg: Gospođo Rakić, mislite li i vi da bi pojedinačne tužbe bile uspešnije?
Vesna Rakić - Vodinelić: Tu je potrebno još nešto. Posle odluke Upravnog suda, treba se ustavnom žalbom obratiti Ustavnom sudu. Naime, Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stanovište da je ustavna žalba pred našim Ustavnim sudom efikasno pravno sredstvo, premda bismo o tome mogli debatovati.
Moguće je da bi Evropski sud za ljudska prava tolerisao preskakanje Ustavnog suda kao što je to učinio u nekim slučajevima baš povodom penzija. To su bile neke tužbe koje su pojedini penzioneri podneli protiv Poljske. U svakom slučaju predstoji dosta dug put da bi se stiglo do Evropskog suda za ljudska prava - i to je ono što celu stvar čini veoma ciničnom.
Kada bi penzioneri znali čemu služi ograničenje penzija, onda bi i teret i žrtva, koje oni treba da podnesu, bili snošljiviji.
Radi se o penzionerima, starijoj populaciji, ljudima čiji je životni vek ograničen, i koji u sve to moraju uložiti dosta energije, pa i novca. Sve to zajedno je prilično obeshrabrujuće. Kada bi penzioneri znali čemu služi to ograničenje penzija, da li ono zaista služi da bi se obezbedio javni interes i koji je to javni interes, onda bi i teret i žrtva, koje oni treba da podnesu, bili snošljiviji.
Umesto toga vlast u jednoj rečenici saopštava da je to potrebno radi konsolidacije penzijskog fonda. Kakve konsolidacije? Da li se ta konsolidacija može postići prodajom banja ili nečim sličnim što se nalazi u imovini penzijskog fonda - to kao da vlast nije ispitivala.
Antrfile: Kada bi penzioneri znali čemu služi ograničenje penzija, onda bi i teret i žrtva, koje oni treba da podnesu, bili snošljiviji.
Omer Karabeg: Ministar rada Aleksandar Vulin kaže da će vlada poštovati odluku Ustavnog suda ako ovaj proglasi zakon neustavnim, ali dodaje da se odlukom nijednog suda, pa ni ustavnog, ne može napuniti budžet, što je nekakav nagoveštaj da se odluka, iako bude pozitivna, ipak neće poštovati?
Zoran Ivošević: To je još jedan od paradoksa naše politike. Ja mislim da se gospodin Vulin tamo našao slučajno. On se vrlo loše snalazi i njemu će trebati dosta vremena da se privikne na dužnost koju sada obavlja.
Vesna Rakić - Vodinelić: Da država odluči da ne poštuje odluke Ustavnog suda, koji je najviši sud ove države, to bi značilo da se u ovoj zemlji potpuno odustaje od ustavnog principa vladavine prava. To bi, zapravo, značilo da se organi državne vlasti ponašaju kao subverzivni organi koji negiraju samo biće te države. Ako ste u državnoj vlasti, ne možete javno negirati princip vladavine prava i očekivati da ta država bude ozbiljno shvaćena od strane njenih građana.
To što je rekao gospodin Vulin je stvarno neshvatljivo. Svaka odluka Ustavnog suda mora se izvršiti.
Zoran Ivošević: To što je rekao gospodin Vulin je stvarno neshvatljivo. Svaka odluka Ustavnog suda mora se izvršiti, jer i u ustavu i u zakonu o Ustavnom sudu piše da su svi državni organi, sve političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana, verske zajednice itd. dužni da u okviru svojih prava i dužnosti izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Prema tome, Ustavni sud je iznad vlade, pa čak i iznad skupštine. Ustavni sud može da ukine i stavi izvan snage zakone parlamenta, a pogotovo akte vlade. Ako je tako, a jeste, onda se jedan ministar i član vlade ove zemlje ne može tako odnositi prema odlukama Ustavnog suda.
Omer Karabeg: U zaključku, postoje li šanse da se ukine zakon o smanjenju penzija i da penzioneri Srbije ponovo dobiju svoje penzije u onom iznosu kako im to piše u rešenjima?
Vesna Rakić - Vodinelić: Verujem da su šanse da Ustavni sud taj zakon proglasi neustavnim manje nego da kaže da je on u skladu sa ustavom . Taj stav zasnivam na dugom i neopravdanom oklevanju Ustavnog suda da se upusti o razmatranje ustavnosti tog zakona, kao i na nekim ranijim slučajevima u kojima je Ustavni sud ili odbio da se upusti u ispitivanje ustavnosti nekih zakona ili je to učinio u neopravdano dugom vremenu. Što se tiče pojedinačnih ustavnih žalbi i pritužbi Evropskom sudu za ljudska prava - verujem da su šanse nešto veće.
Zoran Ivošević: Ako govorimo o higijeni rada svih državnih organa, uključujući i Ustavni sud, onda bih ja bio optimista, ali pošto naši organi ne rade u higijeni, već vrlo čestu u patologiji - onda bih se složio sa gospođom Rakić da su stvari dosta neizvesne.
