Još uvek nema potvrde vesti koja je proteklog vikenda stigla iz ruskog Ministarstva odbrane – da je Srbija spremna da omogući svojoj vojsci učešće u Međunarodnoj koaliciji za deminiranje u Siriji koju predvodi Rusija.
Na pitanje upućeno Ministarstvu odbrane Srbije, još uvek čekamo odgovor, dok nam je u skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove rečeno da takav zahtev još nisu dobili. (Prema Ustavu Srbije, naime, odluka o upotrebi vojske van granica zemlje, mora da prođe kroz Parlament).
Takvu odluku, bi prema rečima sagovornika Radija Slobodna Evropa (RSE) trebalo veoma pažljivo izvagati jer, mada se misija pre može posmatrati kao mirovna nego vojna, ona ipak ima veoma veliku političku osetljivost.
Čini se zato da je balansiranje vojno-neutralne Srbije između istoka i zapada, odnosno Rusije i država članica NATO, ponovo pred izazovom.
Ovoga puta nije u pitanju vojna vežba, već misija u Siriji u kojoj SAD i Rusija, iako se i jedni i drugi bore protiv militanata takozvane Islamske države, imaju potpuno različite poglede prema tamošnjem režimu Bašara el Asada.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra stoga da bi Srbija ovo pitanje trebalo dobro da izvaga, jer bi se njeno učešće moglo posmatrati kao „direktan izazov i provokacija“ usmerena ka zapadu.
„Da li potvrditi prijateljske odnose sa Rusijom i poslati ljude na zadatke deminiranja u situaciji koja je politčki jako senzibilna i koja donosi mnogo neizvjesnosti, ili slediti kurs Srbije prema zapadu koji je definisan od strane naše vlade kao definitivno oprijedeljenje i u skladu s tim postupiti po vrlo jasno izraženim stavovima iz Brisela da bi trebalo vojnu saradnju sa Rusijom, u velikoj meri ako ne u potpunosti, staviti na stranu dok se ne razreše politički odnosi između velikih sila“.
Informaciju o „spremnosti Srbije da učestvuje u misiji deminiranja koju bi predvodila predvodila Rusija“, prenela je ruska agencija TAS S, citirajući Aleksandera Novikova, načelnika Odseka Glavnog direktorata za međunarodnu vojnu saradnju pri ruskom Ministarstvu odbrane.
Novikov je, prema navodima TAS S-a, rekao i da je uz Srbiju, spremnost da pošalje svoje jedinice izrazila Jermenija, dok se razmatra mogućnost učešća Kine.
Aleksandar Radić ukazuje da iako se ni od članica NATO i EU ne očekuje da u potpunosti prekinu vojnu saradnju sa Rusijom (i u tom smislu ukazuje da je Mađarska, nedavno, helikoptere remontovala u ruskom zavodu, dok je Hrvatska pred potpisivanjem ugovora za remont svojih helikoptera u Rusiji), ipak ističe i da te zemlje ne učestvuju u zajedničkim vežbama ili misijama sa Rusijiom.
„U tom kontekstu mislim da bi, vjerovatno, stav Srbije da učestvuje u jednoj misiji koja je čak i u idealnim okolnostima jako opasna – miner greši samo jednom, stara je izreka i s mnogo razloga se izgovara kada god se pomene problem deminiranja – u ovom trenutku bi moglo da bude vjeorovatno direktan izazov zapadu i mislim da bi bilo mnogo strašnijih kritika zbog čega Srbija to čini“.
Dok se čeka na potvrdu informacije o navodnoj spremnosti Srbije da uzme učešće u ruskoj misiji, Igor Novaković, istraživač u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), za RSE ukazuje da ne veruje da je ideja o tome potekla iz institucija Srbije.
„Ovde se vrlo očigledno radi o nekom pokušaju balansiranja između zapada i Rusije i to, pre svega, zbog pritiska koji dolazi iz Moskve. A to je sve vezano sa kompletnom geopolitičkom situacijom u kojoj se Srbija nalazi, pre svega sa pitanjem Kosova. Tako da je to igra koju i ptrethodno i ova vlada igra. Do kog će to momenta biti moguće, to je sad pitanje“.
Novaković, istovremeno, ukazuje da bi se misija deminiranja pre mogla posmatrati kao mirovna nego kao klasična vojna. Ipak smatra da to neće umanjiti negativne kritike zapada.
„Mi smo prošle godine već imali problem sa upućivanjem humanitarne pomoći preko Rusije u Siriju i to je veoma negativno shvaćeno na zapadu, pre svega zbog angažmana Rusije u toj zemlji“, podseća Novaković.
Srbija, u nastupima svojih zvaničnika, istrajno ističe svoju politiku vojne neutralnosti te saradnje i sa NATO kroz program Partnerstvo za mir i sa Rusijom.
Mada je, prema zvaničnim podacima aktivnosti sa “tradicionalno prijateljskom” Moskvom višestruko manje nego sa članicama Alijanse, primetno je da se u javnosti Srbije o saradnji sa NATO nerado govori.
- Pročitajte: 'Vulin neobavešten o pitanjima vojnim' I Ministarstvo odbrane Srbije: Sagovornik RSE je neobavešten
Jedan od poslednjih primera je ograđivanje od predstavljanja zajedničke vojne vežbe sa zemljama - članicama NATO koja bi trebalo da bude održana na teritoriji Srbije (planirana je za oktobar 2018. godine) kao NATO vežbe, te njeno striktno predstavljanje kao regionalne inicijative, na čemu je posebno insistirao novopostavljeni ministar odbrane Aleksandar Vulin.
S druge strane, vest o učešću u budućoj ruskoj misiji u javnosti bi svakako bila dobro prihvaćena.
„Rusiji je potrebna srpska zastava na spisku zemalja koji su njihovi stvarni saveznici na terenu, jer ’bratstvo po krvi’ je ono što najviše cijene velike sile – koliko Amerikanci, toliko i Rusi. S druge strane, odluka da se uđe u takvu misiju, iako bi vjerovatno imala podršku dobrog dijela srpskog javnog mnjenja, predstavlja bi jednu vrstu provokacije prema Evropskoj uniji“, kaže analitičar Aleksandar Radić.
Podsetimo da je formiranje Međunarodne koalicije za deminiranje u Siriji predložio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, na Šestoj moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti u aprilu ove godine.
Pismo sa pozivom za učešće u radu te koalcije je, prema rečima ruskog zvaničnika Novikova, osim Srbiji, Jermeniji i Kini, upućeno i ministarstvima odbrane Irana, Egipta, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Facebook Forum