Koji su ekonomski i politički dometi Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom? Da li će novoosnovano telo koje predvodi donedavni predsednik države Tomislav Nikolić Srbiju vinuti u velike poslove sa dve svetske sile ili se radi o pukom partijskom uhlebljavanju bivšeg šefa države, pitanje je na čiji odgovor će građani sačekati još neko vreme.
"Za godinu dana svako će biti svestan korisnosti postojanja jedne ovakve institucije. Siguran sam u to, jer ona nije politički hir, nego je to jednostavno bila nužnost u datom trenutku imajući u vidu stepen odnosa Srbije sa Kinom i Rusijom", ističe za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Mrkić, član Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom i bivši ministar inostranih poslova Srbije.
Šta će konkretno raditi ovaj savet za sada je prilično maglovito, mada je sa konstitutivne sednice u Beogradu pre mesec dana saopšteno da je zadatak "efikasnija saradnja sa Rusijom i Kinom u cilju rasta i ubrzanja razvoja Srbije".
Pored predsednika ovog tela Tomislava Nikolića, koji je iz fotelje šefa države sa Andrićevog venca prešao u Kancelariju Saveta u Vasinoj ulici, među članovima je i trećina vlade, ministri saobraćaja i građevinarstva, privrede, poljoprivrede, rudarstva i energetike, trgovine i kulture, iz resora koji ukazuju na prioritete moguće kooperacije.
"To nije dobro rešenje. Nije loše naći odgovornog, kvalifikovanog i kompetentnog nacionalnog koordinatora za saradnju sa Kinom i Rusijom. Ali nema potrebe formirati posebna tela i u njih ubacivati iste ljude koji već imaju toliko mnogo zvaničnih funkcija", kaže za RSE Dragana Mitrović, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka i nekadašnja savetnica u jugoslovenskoj ambasadi u Pekingu.
- Pročitajte: Srpski svileni put ili svileni gajtan | Novi posao za Tomislava Nikolića | Srbija na novom kineskom putu
Kako će članovi vlade, koji po opisu posla kao ministri imaju brojne obaveze, uspeti da se posvete i radu Saveta, aktuelno je pitanje, ali su još jače kontroverze oko njegovog osnivanja, pogotovu posle sumnji dela javnosti da je formiran bez realne potrebe.
Novinarka lista "Danas" Jasmina Lukač novi posao za bivšeg predsednika vidi kao svojevrsnu nagradu njegovog naslednika i dugogodišnjeg stranačkog saborca.
"Na neki način, to je sinekura za bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. On je Aleksandru Vučiću i dalje potreban iz ideoloških razloga i imidža koji želi da gaji kod svog biračkog tela. To su ljudi koji su više okrenuti ka Istoku i koji Evropsku uniju tolerišu kao neku vrstu nužnog zla. Oni su Nikolića doživljavali kao nekoga ko je nalik njima", ocenjuje Lukač.
Iako bi fokus u radu Saveta pre svega trebalo da bude ekonomija, neizbežan je politički momenat jer je proklamovani prioritet vojno neutralne Srbije članstvo u Evropskoj uniji, odakle se povremeno ne gleda blagonaklono na poslove sa Rusijom, dok se saradnja Kinom, kao najvećim svetski igračem u usponu, ne pominje previše.
Ivan Mrkić tvrdi da formiranje ovog tela ne znači dodvoravanje svetskim silama, a kamo li promenu političkog kursa.
"Kada nemačka kancelarka Angela Merkel ode u Peking ona napravi bar 200 ugovora. Ne verujem da iko posle toga pita – da li Nemačka politički skreće. Mi jesmo manji, ali mislimo svojom glavom i znamo šta je za nas dobro. I normalno je da sa prijateljima najtešnje sarađujemo", reči su Mrkića.
Osim što su za eventualne poslove sa velikim zemljama Rusijom i Kinom, koja je samo prošle godine globalno investirala 74 milijarde evra, potrebni strateški pristup i jačanje slabašne domaće privrede, čini se da je i u ovom slučaju upitna kadrovska stručnost.
Odnose bi na najvišu tačku trebalo da podigne Tomislav Nikolić čija je predsednička biografija opterećena diskusijama oko verodostojnosti njegove fakultetske diplome, dok će njegov mandat šefa države, kao osvedočenog pobornika srpsko-rusko-kineske saradnje, ostati upamćen i po Tarabića proročanstvu koje je lično ispričao kineskom premijeru: "Doći će žuti ljudi sa Istoka i piće vodu sa Morave", te izjavi uoči sastanka sa Vladimirom Putinom da jedino Srbiju voli više od Rusije.
Kvalifikacije ni bolje ni gore, kaže profesorka Dragana Mitrović, od mnogih aktuelnih kadrova, koje ukazuju da ni od Saveta ne bi trebalo puno očekivati.
"Vidim to kao političku nagodbu kako bi se namirili apetiti nekih političkih aktera. Ne mislim da je to od koristi za državu Srbiju i njenu ekonomiju. Ali eto, mi smo skloni kompromisima koji idu na račun drugih, to jest naroda", navodi Mitrović.
Sumnje oko Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom počele su i pre njegovog formiranja, a na jednu u nizu ukazao je dnevnik "Blic" navodeći da će funkcionisanje kancelarije koju predvodi Tomislav Nikolić građane koštati milion evra mesečno.
Takođe, taj list izneo je tvrdnju da će na novom poslu bivši predsednik udomiti i tridesetak nekadašnjih saradnika.
Ivan Mrkić, bivši savetnik Tomislava Nikolića kog smo zatekli na poslu u kancelariji Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom, kaže da to nije tačno.
"To je stvarno dezinformacija. To uopšte toliko ne košta. Cela godina mislim da košta manje od bilo kog našeg diplomatskog predstavništva. Većina ljudi koji rade u Savetu ne prima ni dinar za to, nego radi zato što je to potrebno Srbiji. A mi sa svojim iskustvom i svim vezama koje imamo možemo da pomognemo", ističe Mrkić.
Saopšteno je da je zadatak Saveta da koordinira sprovođenje sporazuma o strateškim partnerstvima Srbije sa Rusijom i Kinom, kao i da usmerava saradnju u vezi sa strategijom Kine "Jedan pojas - jedan put" na teritoriji Srbije, na "novom putu svile".
Novinarka Jasmina Lukač smatra da u tako velikoj igri Savet i njegov predsednik nemaju šta da traže.
"A to da on na svetskom tržištu može da učini ekonomski probitak za Srbiju vezan za Kinu i Rusiju isto je kao očekivati da neko u Kragujevcu otvori brokersku kuću i da onda igra na berzi u Pekingu i Moskvi", reči su Jasmine Lukač.
Saradnja Srbije sa Kinom i Rusijom trenutno je najintenzivnija u oblasti saobraćaja. Vrednost tih projekata sa kineskim partnerima je 5,6 milijardi evra.
Vrednost ruskog kredita, iz kog će biti modernizovano 250 kilometara srpskih pruga je 940 miliona dolara, računajući i učešće Srbije od 15 odsto.
Facebook Forum