Petar Miletić, bivši potpredsjednik Skupštine Kosova i dobar poznavalac tamošnje političke situacije, za 'Zašto?' objašnjava zbog čega Srbi ne vide budućnost na Kosovu.
- Perspektiva
Nažalost, budućnost, da budem najblaže što mogu, je maglovita za kosovske Srbe, oni ne vide svoju budućnost na Kosovu i mnogi od njih već i odlaze i traže neke alternativne načine da unaprede svoj život.
Posebno je to vidljivo nakon ubistva Olivera Ivanovića, koje nije samo ubistvo jednog političara već je negde pokazatelj, u stvari, u kakvoj atmosferi žive kosovski Srbi, a posebno oni na severu Kosova.
Ni oni južno od Ibra nemaju bolju perspektivu i neke bolje uslove života i možda se malo razlikuju muke i jednih i drugih ali u suštini ja bih situaciju u kojoj se kosovski Srbi nalaze, čini mi se, najpreciznije nazvao jednom opštom 'besperspektivnošću'.
- Stanica
Čini mi se da je predaleko otišlo i bojim se da su vlade u ovom trenutku čak i nemoćne da urade nešto bogzna šta urade zato što već nekoliko mandata i kosovske i srpske vlade u stvari se nije činilo ništa.
Posebno bi rekao vlade u Prištini koja je bila vrlo inertna u poslednja dva mandata i uglavnom se bavila sama sobom i rekao bih da su se više izgovarali nekom tvrdom opozicijom, mislim na Samoopredeljenje naravno, nego što su bila šta uspeli konkretno da urade za celokupan narod na Kosovu, ne samo za Srbe.
U jednom trenutku je u stvari najposećenije mesto u Prištini bila autobuska stanica odakle su mladi Albanci, pre svega, hrlili u Zapadnu Evropu što je pokazatelj u kakvom se stanju nalazi Kosovo.
- Situacija
Što se Srba tiče i beogradske vlade mislim da tu ne postoji nikakav plan i mislim da Beograd radi ovo što radi sa Briselskim sporazumom radi da bi poboljšao svoju poziciju, odnosno poziciju Srbije u evropskim integracijama i da kosovski Srbi zauzvrat ne dobijaju ništa.
Bojim se da ove dve vlade ni ubuduće neće ništa posebno uraditi kako bi se poboljšala situacija niti Srba niti Albanaca na Kosovu.
- Utakmica
Mislim da se cela ta priča svela na birokratsku priču -- dokumenta, prelazi, katastri – što jesu važna pitnja i treba da se rešavaju.
Ali ono što mi zovemo normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova je u stvari gurnulo u drugi plan normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca.
To se ne radi a za mene je to suština da Srbi i Albanci ne gledaju više jedni na druge kao na neprijatelje već na svoje komšije i čini mi da tu negde su se Beograd i Priština ubacili u rovove i pričamo o pregovorima, odnosno o dijalogu, u Briselu kao o fudbalskoj utakmici – ko je pobedio a ko izgubio.
- Hrabrost
Nažalost, pesimista sam i čini mi se da nema dovoljno snage ni u političkoj eliti kosovskih Albanaca, niti u Beogradu, a o kosovskim Srbima neću trošiti ni reči jer su oni prestali u jednom trenutku da se bave politikom i svoju sudbinu poverili u ruke Beogradu.
Oni se ne pitaju ni za šta osim o nekim sitnim postavljenima u Vladi Kosova i u lokalnim samoupravama.
Dakle, nema snage, nema energije, hrabrosti da se ljudi suoče sa onim problemima koje Kosovo ima i bojim se da ja u ovom trenutku zaista ne vidim ko bi to mogao da promeni.
