Tokom četvorodnevne posete Beogradu, krajnje neobično za diplomatsku praksu Rusije, zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin sastao se sa jednim opozicionim liderom u Srbiji. I to ni sa kim drugim do sa haškim optuženikom i liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem.
U osvrtu na susret Rogozina i Šešelja, Dragan Đukanović, potpredsednik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da ne vidi doslednost u ovakvom ruskom diplomatskom nastupu.
„Jako je to neuobičajeno ako se prisetimo da je jedna od zamerki na bivše kadrovsko rešenje srpskog ambasadora u Rusiji, reč je o gospođi Jelici Kurjak, bila ta što se ona susretala sa predstavnicima ruske opozicije pre nekoliko godina. To je bio jedan od razloga zbog kojih je naknadno bila smenjena sa tog mesta“, kaže Đukanović, koga pitamo i da li je izbor da se sretne upravo sa haškim optuženikom i liderom radikalne desnice u Srbiji Rogozinov izraz podrške nacionalističkom frontu u Srbiji, odnosno, osporavanja Vladine politike evrointegracije:
„To jeste neka vrsta signala koji se šalje iz zvanične Moskve i naravno da će Rusija u narednom periodu imati sve više rezervi u odnosu na srpski put ka članstvu u Evropskoj uniji, to će se svakako dešavati. Vidimo da je Rusija u kontinuitetu od nekoliko godina čak i protiv najave članstva Srbije u Severnoatlantskom savezu, a svakako će, kako se menjaju odnosi između Moskve i Brisela, te poruke biti sve više istovetne i kada je u pitanju srpsko pridruživanje Evropskoj uniji. Rusija će, dakle, očekivati da se postojeći nivo odnosa između dve zemlje očuva, iako je sasvim realno očekivati da u kontekstu evropskih integracija Srbije oni moraju biti modifikovani“, ocenjuje Dragan Đukanović.
U pogledu poruka koje je zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin ostavio svojim domaćinima u Beogradu, po otvorenoj, gotovo opscenoj, brutalnosti mešanja u srpsku poltiku posebno se ističe njegovo upozorenje da ako ovako nastavi ka EU, Srbija može „doživeti Keln 2“, odnosno to da će migranti seksualno napadati srpske žene po ulicama.
Nakon takve poruke potpredsednica vlade Srbije Zorana Mihajlović britko je poručila Rogozinu da vodi računa o svojoj zemlji:
“O tome da li Srbiji može da se desi takav scenario koji Rogozin prognozira – ja mislim da on treba da vodi računa o svoj državi, a mi ćemo o svojoj.”
Srbija nema novca za naoružanje?
I dok pojedini tabloidi pišu o dogovoru Srbije i Rusije da u „posebnim aranžmanima“ Srbija dobije helikoptere Mi-17, kao i raketne sisteme S-300, „uragan“ i „smerč“, dnevnik „Danas“, prenosi, pozivajući se na sagovornike u Vladi Srbije bliske Ministarstvu odbrane, da Srbija uopšte ne planira kupovinu bilo kakvog ruskog oružja jer nema dovoljno novca za takvo naoružanje. Izvori ovog lista objašnjavaju da u izjavi Dmitrija Rogozina, u kojem je rekao da je Srbija uputila zahtev Rusiji za nabavku naoružanja i sistema protivazdušne odbrane S-300, nije verno prenet sadržaj razgovora srpskih zvaničnika sa ovim ruskim predstavnikom.
„Nije to pitanje htenja već realnosti jer Srbija nema novca za takvo naoružanje. Naravno da bismo voleli da je situacija drugačija, ali to sada nije slučaj“, ističu za „Danas“ sagovornici bliski Ministarstvu odbrane.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, veruje, međutim, da postoji zahtev Srbije Rusiji za nabavku naoružanja:
„Mislim da se namerno uvela u javnost priča o sistemu S-300 i o tome šta radi Hrvatska, da bi se sklonilo iz fokusa javnosti da je srpsko ministarstvo odbrane, ipak, izrazilo zahtev i očekivanje da ruska strana proveri šta Srbiji treba i kako da joj se isporuči. Mislim da je to čak i granični slučaj pitanja da li smo mi vojno neutralna zemlja, bez obzira na način na koji smo mi trapavo tu vojnu neutralnost definisali. Dodatno, mislim da to nije u duhu sa planovima o Individualnom akcionom partnerstvu Srbije i NATO, niti sa trendovima u globalnoj politici u kojima se Evropska unija i NATO spremaju da jačaju svoje kapacitete vojnih industrija i međusobno sarađuju u toj oblasti. A takođe vidimo da sankcije protiv Rusije, pogotovo u transferu visoke vojne tehnologije, i dalje traju. Znači, to na duge staze nikako ne može biti pozitivno po evropske integracije Srbije. Nije stvar samo u raketama, star je i u ostalom naoružanju, za koje očito postoji želja da se kupi – ako, kao što smo čuli nema budžeta za to, onda na skupe kredite“, kaže Jelena Milić.
Ministar odbrane Bratislav Gašić i prvi zamenik direktora Federalne službe za vojnotehničku saradnju Ruske Federacije Andrej Arturovič Bojcov, potpisali su u Beogradu protokol o formiranju regionalnog centra za održavanje helikoptera ruske proizvodnje.
Taj centar se ne tiče samo vojnih pitanja jer su potrebni i civilni helikopteri. „Nama se obraćaju zemlje NATO za dozvolu za remont helikoptera naše proizvodnje koje imaju u svom naoružanju. Čak i SAD imaju naše helikoptere...A ti servisi i remonti će se raditi i u Srbiji, poručio je zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin.
Takav centar nije ništa što je nastalo iznenada. Radi se o Remontnom zavodu “Moma Stanojlović” u Batajnici, za koji je još pre dve godine rečeno da je u lošem stanju i kada je Vučić u oktobru bio u poseti Moskvi, najavio je mogućnost takve saradnje, podseća Jelena Milić. Upućujući na istorijat takozvanog srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, koji nikad nije postao ni međunarodni, ni regionalni, ona ocenjuje da ista sudbina može zadesiti i ovaj ragionalni centar za remont ruskih helikoptera.
“Zemlje-članice NATO, a mahom su one tu u regionu, koje imaju rusku opremu, već je remonutuju u Kazanju, ali je trend sve jači da se remontuju vlastitim resursima. Jedan od zajedničkih napora Evropske unije i NATO, koji je najavljen i biće predstavljen i na NATO samitu u Varšavi i koji će Evropska unija predstaviti u svojoj novoj globalnoj strategiji, upravo predstavlja jačanje i zajedničko korišćenje kapaciteta odbrambene industrije zemalja-članica EU i NATO. To bi se dešavalo čak i da nema pojačanih i prolongiranih tenzija između Rusije, s jedne i EU i NATO, s druge strane. U periodu sankcija i povećanog nepoverenja prosto ne verujem da ćemo mi imati dovoljno klijenata za održivost jednog takvog plana. Taj remontni helikopterski centar, dakle, Srbiji neće doneti komercijalnu dobit, a doneće joj veliku političku štetu; dovešće u pitanje i ono što je Srbija do sada stekla od kredibiliteta u pogledu učešća u vojnim misijama, kao i upravljanja migrantskom krizom, a da ne govorim o tome da još uvek postoje sumnje o tome šta je prava svrha rusko-srpskog humanitarnog centra i da li je to ispostava GRU, odnosno, ruske vojnoobaveštajne službe u Srbiji”, ocenjuje Jelena Milić.
