Koliko je realno da Srbija nabavi ruski S-300, ovih dana jedno je od glavnih pitanja od Balkana do Moskve. „Ako od kupovine oružja odustane Hrvatska, odustaće i Srbija“, poruka je iz Beograda, nakon što je u premijerovoj vitrini zasijala ganc nova maketa moćnog raketnog sistema koja je iz Rusije stigla u jeku prepirki sa Zagrebom zbog navodne trke u naoružavanju.
„Uručivanje makete S-300 jasna je poruka. Evo, sada ovo od Rusa možete da dobijete. Maketu. I to je to. Da se razumemo, bez obzira na međusobne odnose, najvažnije je da li mi imamo para za to,“ kaže za RSE vojni analitičar Aleksandar Radić komentarišući poklon koji je Dmitrij Rogozin, potpredsednik ruske vlade, uručio Aleksandru Vučiću.
Premijer Srbije nije otkrio koliko bi ruskog saveznika na Balkanu koštala nabavka čuvene odbrambene platforme S-300, već je poslao javnu poruku državnom vrhu Hrvatske.
„Samo nemojte da nabavljate lansirne rampe za balističke rakete, i nikakve probleme nemamo. I mi se rešavamo problema da plaćamo nešto, a nemamo novca za bacanje u ovom trenutku. Ne radimo mi to da bismo nekome pretili. Evo, vi kažite da vi nećete ofanzivno oruđe, mi nećemo ni defanzivno.“
Ova ponuda došla je u sred zaoštrene retorike oko toga ko se, zašto, i u čijem interesu naoružava, koja je kulminirala svečanim uručivanjem ruskog dara u vidu igračke. Ta simbolika zabrinula je javnost u zemljama bivše Jugoslavije koja strahuje da se političari previše ne zaigraju, pogotovu posle iskustva sa ratovima devedesetih.
„Nema razloga da bilo ko to negativno tumači. Poznavajući strategiju nacionalne bezbednosti Srbije i raspoloženje mnogih ljudi iz tih struktura, verujem da apsolutno nema nikakvog razloga da bilo ko zazire od toga što Srbija preduzima na planu jačanja svoje odbrane i bezbednosti,“ ocenio je za RSE Branko Krga bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i nekadašnji vojni ataše u Moskvi.
Dok su strane u ovom verbalnom sukobu ušančene u svojim ubeđenjima da oni drugi bez razloga žele da gomilaju oružje, samo glavni akteri znaju da li su u pitanju pretnje „praznom puškom“.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da nema realnih elemenata za stvaranje konflikta.
„Političari srpske vlade do sada su govorili o ruskom naoružanju u kontekstu medijske prezentacije. A da li će se nešto novo dogoditi, da li će doći do obrta, to ćemo da vidimo. Možda i ove stvari koje se sada dešavaju u Beogradu koren imaju upravo, pre svega, u potrebi da se pridobije naklonost glasača.“
Dok Beograd i Zagreb jedan drugom sumnjičavo gledaju preko plota, plašeći se neravnoteže vojne moći pa i potencijalnih pretnji, Rusija ne sedi skrštenih ruku.
Moskva će, kaže Rogozin, razmotriti spisak Srbije za nabavku ruskog naoružanja.
“Mi vam ni u kom smislu ne namećemo nikakvo naoružanje, nikakve skupe igračake koje koštaju mnogo novca. Ali se sa razumevanjem odnosimo prema zabrinutosti koju srpski narod i njegovo rukovodstvo imaju u vezi sa militarizacijom regiona.”
Sve ovo odigrava se uporedo sa porukama iz Beograda da su regionu najpoptrebniji mir, stabilnost i dobrosusedska saradnja. I o tome je govorio Dmitrij Rogozin.
“Mi ne smatramo da je Balkanu potrebna militarizacija. Zalažemo se za to da se ono što se dogodilo devedesetih godina na ovim prostorima nikada ne ponovi, ali nije nam svejedno kada je reč o bezbednosti našeg prijatelja - Srbije.”
Stav Beograda, kada se radi o ubrzanom jačanju odbrambenih moći, je da se u okruženju stvara vojna neravnoteža koja može biti uperena protiv Srbije.
Šef diplomatije Ivica Dačić poručio je da država mora da reaguje.
„Pa šta treba da radimo, da aplaudiramo i da kažemo da Hrvatska treba da dobije i nuklearnu bombu. Nikome ne pretimo ali moramo da odgovaramo, moramo da se branimo. Ja sam za Hemingvejovo ’Zbogom oružje’. Ali da ga svi bace.“
Sa druge strane, Aleksandar Radić smatra da razloga za paniku nema.
„Nabavke oružja za hrvatsku vojsku su deo dugoročnog procesa njene modernizacije. To je javni dokument i dugoročni plan razvoja su napravili još pre dve godine.“
U atmosferi nepoverenja i neizvesnosti koja podseća na situacije „zveckanja oružjem“ za sada je poznata samo jedna kristalno jasna činjenica. Cena sofisticiranog protivvazdušnog sistema S-300, kako je i pomenuto na beogradskom srpsko-ruskom sastanku, je najmanje 115 miliona dolara.
Ako Srbija za to i nađe pare, zaključuje Branko Krga, kupovina ruskog naoružanja ipak na duže staze neće poremetiti odnose sa NATO i susedima.
„To ne znači okretanje Rusiji. Takve poslove Srbija ima i sa nekim zapadnim zemljama. Nije to sada nikakav ključni zaokret i napuštanje statusa vojne neutralnosti.“
