U Beogradu se održava dvodnevno zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekononomsku i naučno-tehničku saradnju Srbije i Rusije kojim predsedavaju Dmitrij Rogozin, potpredsednik ruske Vlade i Ivica Dačić, šef diplomatije i potpredsednik Vlade Srbije.
Potencijalni novi impuls u saradnji dve države događa se u trenutku kada je Rusija, zbog politike koju vodi prema susednoj Ukrajini (anektiranja Krima i vezama sa pobunjenicima na istoku te zemlje za šta je optužuje međunarodna javnost) pod sankcijama Evropske unije, čiji Srbija teži da postane član.
Rogozin će se u Vladi Srbije sastao sa premijerom Aleksandrom Vučićem, a u nedelju je posetio Specijalnu brigadu Vojske Srbije u Pančevu i Vojni muzej na Kalemegdanu.
Koliki su dometi njegove posete, u trenutku kada je primera radi robna razmena Rusije i Srbije opala za oko 30 odsto?
„To je sa jedne strane simbolični nastavak tradicionalnih odnosa, dok sa druge strane već godinama vidimo da ekonomski odnosi i robna razmena nisu ni blizu tom simboličnom nivou odnosa“, ocenjuje za naš program Bodo Veber, analitičar berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
Veber: To pokazuje činjenica da se unatoč najavama da Rusija traži druge partnere posle međusobne blokade Evropske unije i Rusije tu ništa značajno nije desilo.
RSE: Obustavljena je izgradnja gasovoda Južni tok. Nekoliko prethodnih vlasti u Srbiji su taj gasovod označavale kao ključni za obezbeđivanje energetske stabilnosti. Dali mislite da Rusija može da veže Srbiju uz sebe nekim novim obećanjem o energetskoj saradnji Da li takvo obećanje može biti dato sada?
Veber: Ne vidim da se tu nešto oživljava. Ne znam odakle ta nada. Taj projekat je konačno mrtav i nema ni naznaka da će se ponovo oživljavati.
RSE: Sigurno ste primetili da je u regionu aktuelna priča o nekom novom naoružavanju i nabavkama raketa. Da li tu vidite tu neku mogućnost da se uspostavi bliža vojna saradnja? Bilo je o tome reči, kako od premijera Vučića, tako i od drugih zvaničnika Srbije...
Veber: Mislim da i tu ima više simbolike nego suštine. Ima i čisto praktičnih elemenata - što je u Srbiji naoružanje uglavnom ruskog porekla i što ima logike da se to onda zameni. Sa druge strane, imamo napredak u saradnji sa NATO prošle godine, a u vojnom delu i sa Evropskom unijom. Tako da i tu mislim da ostaje važan odnos prema EU i evrointegracijama dok je sve ostalo samo za domaću javnost.
RSE: Evopska unija toleriše ali sve manje blagonaklono gleda na prisne odnose koje srpske vlasti održavaju sa administracijom Vladimira Putina. Kakve reakcije EU očekujete ovoga puta? Da li će biti toleranta ili će uputiti neke oštrije kritike vlastima u Srbiji, možda u četiri oka?
Veber: Evropska unija je jasno stavila do znanja, što se tiče tog čuvenog poglavlja pristupnog procesa koje se odnosi na zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku da očekuje postepenu harmonizaciju. To uključuje i harmonizaciju u vezi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Međutim, EU nije deklarisala u kom trenutku to usklađivanje treba da se desi. To će, međutim, u nekom trenutku postati tema.
RSE: Koliko dugo mislite da bi Srbija mogla da „ide na dva koloseka“ koji su, čini se, potpuno suprotnih smerova?
Veber: Sem nepriključivanja sankcijama Rusiji mislim da nema suštinskih sudara u orijentaciji Srbije i EU. Kada je reč o sankcijama čini se da Srbija tu ide na duži rok. Nada se da će se u nekom skorom preiodu okončati ukrajinska kriza. Za par godina će doći do te tačke, ako kriza ne bude okončana, kada će morati da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije.
