Maturanti su na prekretnici. Izborom puta kojim će dalje ići – studij, posao, gdje, s kojom perspektivom - odrediće svoju budućnost. Da li je Zapad njihova obećavajuća destinacija? Vide li perspektivu u BiH? O tome govore maturanti Srednjoškolskog centra iz Srebrenice.
Ukoliko se promijeni "na bolje" politička situacija u BiH, ako se mladi potrude i daju svoj doprinos, ima perspektive za sve, smatra učenik Željko Savić:
„Mogu da kažem da u BiH nije dobra politika, u oba entiteta politika nije dobra. Zato smo tu, mladi, da to promijenimo. Prije svega mislim da, ako na vlast dođu ljudi kao što smo mi, mladi, pozitivni, puni energije, onda možemo uticati na promjene u državi da bude ona uređenija, ekonomija bolja, da nam bude svima bolje. Samim tim i politika će se promijeniti.“
Sara Đukanović je svoje buduće zanimanje već izabrala - biće psiholog. Sebe vidi u nekoj zemlji Evropske unije:
„Ovdje je jako teško zaposliti se. Tamo svako brže nađe posao i zaposli se. Tamo je svima bitno da rade. Ovdje je to teško, mladi završe fakultet i na posao čekaju godinama. Zna se šta je prolaz za radno mjesto, veze i ostalo.“
Nada postoji, ali, ako ona nestane, mladi će otići vani, ističe učenica Ivana Janković:
„S obzirom na to da je stanje kakvo jeste, ne znam da li ćemo BiH prije u Evropu ili ću ja tamo otići prije svoje države. To sve zavisi od kadra, od ljudi koji vode državu. Uvijek ima nade. Mislim da će ipak prije pojedinac u Evropu nego što ćemo kao cjelina, dok se sistem ne uredi.“
Poštivanje zakona je prioritet Evropske unije, kaže Sara, izražavajući razočarenje situacijom u BiH:
„Pa to jeste dosta drugačije, drugačiji su zakoni koji se više poštuju. Kod nas se zakoni ne poštuju toliko koliko u drugim zemljama. Tamo je sve isplanirano, kako šta da funkcioniše. Ovdje nije ništa. Ovdje radi svako po svom. Tamo je određeno kako se može, a tamo su ljudi zadovoljniji načinom rada nego ovdje. Ovdje je sve neorganizovano.“
Željko Savić neće ići iz Srebrenice dok god bude trunke nade:
„Naravno, ne bih želio da odem bilo gdje iz BiH. Meni je Srebrenica grad u kojem ja živim, sa svojim drugovima, bili oni Bošnjaci ili Srbi, tu smo svi jednaki. Tako treba da bude i u Republici Srpskoj, i u Federaciji, svi treba da budemo jednaki, na prostoru cijele Bosne i Hercegovine. Ja želim da ostanem u svojoj zemlji, ali ne mogu garantovati da će tako biti. Ako ne bude bolje, krenuću dalje. Kao što drugi rade. To nije moj problem, nego je to problem države i njene vlasti. Stekli smo dovoljno znanja u srednoj školi – koliko smo učili, toliko znanja imamo. Škola je najljepši dio života, to je sigurno. Bar za mene.“
A moglo se naučiti i mimo školskih klupa. Meliha Hodžić savladala je njemački jezik sama, u svom domu, i osvojila je najviša priznanja na takmičenjima.
„Naučila sam jezik prvenstveno gledajući televiziju i čitajući knjige. Jezik mi je zanimljiv. Osvojila sam prvo mjesto na Nacionalnoj olimpijadi, takmičenju iz njemačkog, u Sarajevu, u nivou dva. Poslije ovog, nacionalnog takmičenja, ide se na Internacionalnu olimpijadu, u Frajburg, u Njemačku, od 15-20. jula. Ja prvenstveno očekujem da upoznam učenike kojai su takođe, kao ja, naučili njemački, da se družimo. Cilj mi je da osvojim što bolje mjesto, da pokažem da neko iz Srebrenice može biti prvi“, kaže ona.
Đačko doba provedeno u srednjoj školi je izuzetno iskustvo, smatra učenica Ivana Janković:
„To mi je jedan od najljepših perioda u mom životu – od zavšetka osnovne škole pa do perioda kada morate da odlučite šta ćete upisati. Sada, kada sam završila, vidim da je to pravi izbor – završila sam gimnaziju. Jedan od najljepših perioda u našem životu bio je da se susretnemo sa različitim situacijama, da doživimo različite događaje, i od svega što nam se desi, pamtimo samo ono što je lijepo.“
Facebook Forum