"Želeli bismo da vidimo brz napredak u daljem procesu postizanja pravno obavezujućeg sporazuma", rekao je u Beogradu specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
On je izjavio da sve što je dogovoreno u dijalogu u prošlosti mora da se sprovede i da će biti sprovedeno, kao i da je to deo procesa koji treba da se odvija paralelno sa pregovorima o pravnoobavezujućem sporazumu.
"I to se odnosi na obe strane", poručio je Lajčak nakon niza susreta u Beogradu gde boravi sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom (Gabriel Ecobar).
Pre Beograda njih dvojica su boravili u Prištini.
Upitan o Zajedinci srpskih opština (ZSO) na Kosovu, što je dogovoreno u Briselskom dijalogu, Eskobar je rekao da je američki stav da sve što je dogovoreno u dijalogu treba da se sprovede.
"Nemamo viziju kako to treba da se realizuje u stvarnosti. To je na dvema stranama koje u tom procesu učestvuju. Ali svaki dogovor koji međusobno postignu mi ćemo podržati finansijski, politički i tehnički", poručio je Eskobar koji je američki izaslanik za Zapadni Balkan.
Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi za stvaranje ZSO nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava. Kao sporno je navedeno to što se ZSO ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Kosovske vlasti odbijaju da realizuju ovaj sporazum jer smatraju da je štetan i da će loše uticati na funkcionalnost zemlje, dok Srbija insistira da se ovaj sporazum sprovede onako kako je dogovoren u Briselu.
Lajčak je podsetio da je dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine povezan sa evopskim integracijama Srbije i Kosova.
"Obe strane znaju šta je njihov spisak obaveza koje nisu ispunjene
i naš razgovor i u Beogradu i u Prištini se ticao tih neispunjenih obaveza", naveo je specijalni predstavnik EU.
On je pozdravio posvećenost Srbije dijalogu.
Srbija i Kosovo vode proces o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije. Uslov za napredak ovih zemalja ka članstvu u EU je postizanje pravno obavezujućeg sporazuma.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali Beograd ne priznaje državnost svoje nekadašnje južne pokrajine.
Govoreći o političkom dijalogu između Srbije i Kosova, koji vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti pod posredstvom Evropske unije, Lajčak je rekao da su i Vučić i Kurti izrazili spremnost da dođu u Brisel kada budu pozvani.
"Pitanje je kada će se oni sastati, a ne da li će se sastati", poručio je Lajčak.
Dodao je da javnost nije videla mnogo dijaloga, ali da je bilo dosta procesa i izvesnog napretka u međuvremenu.
Lajčak je naveo da je ekonomska saradnja do sada najuspešnija u dijalogu.
Upitani da li će kosovskim Srbima bit dozvoljeno da glasaju na Kosovu za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji 3. aprila, Lajčak je rekao da postoje standardi i evropska praksa koja omogućava ljudima da glasaju i kad žive negde drugde.
"Treba naći modalitete, to je na dvema stranama, a EU i SAD će pomoći", dodao je.
U Srbiji se 3. aprila održavaju predsednički i vanredni parlamentarni izbori na kojima Srbi koji žive na Kosovu imaju pravo da glasaju.
Eskobar je dodao da je američka pozicija da bi svi u regionu trebalo da glasaju na demokratskim izborima na kojima imaju pravo glasa.
Na pitanje o uvođenju sankcija grupi Srba sa severa Kosova i da li je to bila tema razgovora, Eskobar je rekao da se sankcije na Zapadnom Balkanu tiču korpucije, a da su njegovi sastanci bili posvećeni dijalogu.
Američko ministarstvo finansija stavilo je na listu sankcija potpredsednika Srpske liste, vodeće srpske partije na Kosovu, Milana Radoičića, biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića, njegovog brata Žarka i još deset sa njima povezanih osoba.
Odluka je doneta na osnovu izvršne uredbe predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) koja predstavlja primenu globalnog zakona Magnitsky za odgovornost zbog kršenja ljudskih prava. Zakon se odnosi na sankcije odgovornima za korupciju i ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Lajčak i Eskobar su se tokom dvodnevne posete sreli sa visokim zvaničnicima Srbije, među kojima su bili predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.
Lakčak je naveo da veruje da će njihova zajednička poseta preneti značajnu poruku transatlantskog jedinstva o Zapadnom Balakanu i demonstrirati američku podršku dijalogu kojim posreduje EU.
Njih dvojica su u Beogradu razgovarali i sa predstavnicima opozicije i civilnog društva.
Govoreći o značaju civilnog društva, Lajčak je rekao da ono igra važnu ulogu u stvaranju ambijenta za pomirenje.
