Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je izjavio da je ponudio "stabilan i siguran“ izlazak iz krize na severu, koju su, prema njegovoj oceni, izazvale "nelegalne i paralelne strukture Srbije".
Naveo je i da je ovakav stav izneo na sastanku sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom (Gabriel Escobar) i evropskim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, održanom u Prištini 5. juna.
"Prvo je vladavina prava. Imamo desetine NATO vojnika, pripadnika kosovske policije i novinara koji su bili žrtve neviđene brutalnosti nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa. U Skupštini Kosova pomenuo sam 33 imena, pet ih je u zatvoru, ostali nisu. I sve te zločince, nasilne ekstremiste koji su se tog dana ponašali kao fašistička milicija treba što pre privesti pravdi. Neki od njih su došli iz Srbije na Kosovo. Dakle, prva tačka je vladavina prava“, rekao je Kurti u izjavi medijima.
U opštinama na severu Kosova – Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici – živi većinsko srpsko stanovništvo koje je bojkotovalo aprilske lokalne izbore i ne priznaje nove albanske gradonačelnike.
Uprkos tome, kosovske vlasti su nasilnim putem preuzele opštinske zgrade u tri opštine (Zvečan, Leposavić i Zubin Potok), gde su do sada funkcionisali i Privremeni opštinski organi koji rade u sistemu Srbije, a koji su za Kosovo nelegalni.
To je dovelo do svakodnevnih protesta lokalnog stanovništva u ovim opštinama.
Kurti je ponovio je da se "kriminalne grupe" moraju suočiti sa pravdom za "kriminalna dela koja su počinili, od paljenja automobila do ranjavanja vatrenim oružjem, šok i ručnim bombama".
"Drugo je da, u skladu sa uklanjanjem ovih grupa i prestankom nasilnih nereda, smanjimo prisustvo policije u opštinskim zgradama u tri opštine na severu. Tada bi mogli da se angažujemo procesa održavanja demokratskih izbora, jer smo svesni da je izlaznost na poslednjim bila veoma mala. Dakle, da, novi izbori, vanredni izbori, ali nakon vladavine prava i nakon pripreme terena”, rekao je Kurti.
"Priprema terena za izbore - fer kampanja"
Za njega je “priprema terena” za vanredne izbore u opštinama na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, obezbeđivanje slobodne, fer i demokratske predizborne kampanje.
"Spreman sam za razgovore, ali ponavljam, nikada nećemo predati našu demokratsku republiku, našu nezavisnu državu, suvereno Kosovo, ni po koju cenu, fašističkoj miliciji, tim kriminalnim grupama i ekstremistima", rekao je Kurti.
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da postoje izazovi u bilateralnim odnosima sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i evropskim izaslanikom za dijalog Kosova i Srbija Miroslavom Lajčakom, dodajući da je uveren da će uspeti da reše nesuglasice.
“Bio sam konstruktivan, posvećen, kreativan, ali ne mislim da se te stvari rešavaju pritiscima i pominjanjem posledica, možda čak i sankcija... Uveren sam da ćemo uspeti da rešimo nesuglasice. Postoje izazovi sa evropskim i američkim izaslanicima, ali naši bilateralni odnosi sa EU i SAD su odlični“, rekao je Kurti.
Prethodno je 6. juna američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao da su odnosi između naroda SAD i Kosova su čvrsti i neće se promeniti, ali postoje "neki izazovi" u bilateralnim odnosima sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Na pitanje koje mere će biti preduzeti protiv Kosova ukoliko ne bude konstruktivno, Eskobar je rekao: "Ne možemo ništa da planiramo, videćemo kako odatle".
O Zajednici opština sa srpskom većinom
Na pitanje da prokomentariše zahteve međunarodne zajednice oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZOSSV), Kurti je rekao da Vlada Kosova još nije izradila nacrt statuta. Rekao je da je Kosovo oprezno kada je reč o toj zajednici.
„Kada SAD u okviru bilateralnih odnosa traže nešto od nas mi nemamo dileme da kažemo 'da'. Međutim, kada američki izaslanik traži nešto oko našeg odnosa sa Srbijom, moramo dobro razmisliti i biti pažljivi, ali smo uvek konstruktivni sagovornici“, rekao je Kurti.
Američki izaslanik Gabrijel Eskobar prethodno je iz Beograda poručio da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom zakonska obaveza Kosova.
“Pitanje je da li će se to desiti sa ovom ili nekom sledećom vladom", naveo je Eskobar.
ZOSSV jedan je od uslova koje su politički predstavnici Srba na severu Kosova postavili kako bi se vratili u institucije koje bojkotuju od novembra 2022.
Dogovorena je u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine, dok su 2015. usaglašeni principi. Kosovo je do sada odbijalo ZOSSV uz obrazloženje da ona nije u skladu sa kosovskim zakonima i da može da utiče na unutrašnju funkcionalnost.
Ustavni sud Kosova ocenio je da da pojedini principi o formiranju Zajednice nisu u skladu sa kosovskim zakonima i naveo da oni mogu da se usaglase. S druge strane, Beograd instistira na formiranju Zajednice na osnovu sporazuma iz Brisela.
Međunarodna zajednica oštro je osudila odluku Kosova da gradonačelnici nasilnim putem preuzmu svoje dužnosti.
Upućen je zahtev Kosovu da smiri tenzije, raspiše nove izbore na severu i vrati se dijalogu o normalizaciji odnosa.
