Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u, kaže u intervjuu za Glas Amerike da se nada da će Srbija iz invazije na Ukrajinu izvući zaključak da je Rusija veoma opasan prijatelj.
"Mnogo je agresivnija i nasilnija nego što mislite i svrstavanje sa Rusijom neće doneti ništa dobro Srbiji. Te poruke bi trebalo veoma jasno razumeti i zbog toga ojačati dugoročni marš Srbije ka integraciji u Evropsku uniju i na kraju i u NATO-u takođe", naveo je Volker.
Volker je takođe rekao da ako Srbija želi da bude uspešna, moderna, prosperitetna demokratija, "jedini put napred je da bude deo kluba modernih, uspešnih i prosperitetnih demokratija koje slede ista pravila i paze jedna na drugu".
Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija što duže pokušavati da ne uvodi sankcije Rusiji, Volker je rekao da ta pozicija postaje sve manje relevantna.
"Srbija je jedna zemlja okružena mnogim drugim zemljama koje će sprovoditi te sankcije. Dakle, ako govorimo o protoku nafte, gasa, trgovini, teško je da će odluka Srbije da ne primeni sankcije imati veliki uticaj", rekao je on.
Volker je naveo da odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama Rusiji dovodi u pitanje smer težnji Srbije da bude deo Evropske unije.
"Ako niste voljni da se usaglašavate sa politikom i praksom EU kao država koja nije članica, zašto bi onda članice htele da im se pridružite? Dakle, to dovodi do određenog nazadovanja i mislim da je to nešto što će Srbija vremenom razmotriti", ističe on.
Srbija je do sada u Ujedinjenim nacijama podržala tri rezolucije koje su u vezi sa ratom u Ukrajini - rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata, kao i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
Ipak, zvaničnici Srbije odbijaju mogućnost da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
Volker je u intervjuu rekao i da neke zemlje, one "u sivoj zoni"- Ukrajina, Gruzija i Moldavija, kao i neke na Balkanu, sebe ne mogu smatrati bezbednim bez NATO. On je dodao da je ruska invazija na Ukrajinu pokazala da model vojne neutralnosti u Evropi više nije održiv.
"Verujem da to znači da će Ukrajina na kraju takođe postati članica NATO-a. Ako uzmemo u obzir zaključak Finske i Švedske da više nije bezbedno biti neutralna zemlja, ideja da Ukrajina može biti bezbedna blizu Rusije, bez ikakvih bezbednosnih garancija NATO-a, više nije kredibilna", rekao je Volker.
Finska i Švedska službeno su u maju podnele zahtev za pridruživanje NATO-u, što je potez vođen bezbednosnim težnjama zbog ruskog rata u Ukrajini.
Javno mnjenje u Finskoj i Švedskoj se značajno promenilo u korist članstva u NATO-u otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.
