Kriza koja ne jenjava, ali i minuli praznici koji zbog uvećanih troškova prvi mesec u godini - januar pretvaraju u najduži period za spajanje kraja s krajem, primorali su građane Srbije da životne namirnice pazare plaćajući ih odloženo. Neki od njih, se zbog malih zarada, odlučuju na čak sedmomesečna odlaganja i to u situaciji kada u Srbiji gotovo skoro nikome nije garantovano zaposlenje.
Ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija i njeni građani, možda najbolje oslikava činjenica da se većina njih u poslednje vreme opredeljuje za kupovinu namirnica odloženim plaćanjem.
Time je i definitivno okončan kratkotrajni period tokom koga su građani, kojima je u međuvremenu drastično opala kupovna moć, na čekove pazarili belu tehniku i garderobu. Uprkos tome što su svesni da bi mogli biti bez novca ili posla u trenutku kada dug za namirnice dođe na naplatu, oni sa kojima smo razgovarali tvrde da im, s obzirom na trenutnu situaciju, ne preostaje ništa drugo.
Iako plaćanje na odloženo mnogim građanima znači spas od polupraznog frižidera, često se pretvara u veliki problem, ukoliko se ne vodi precizna evidencija. Tako su česti slučajevi da na naplatu stigne ček od pre nekoliko meseci, kada je već i teško setiti se šta je tačno kupljeno za sumu koje na računu više nema. Da bi se izbegla takva situacija Edina Popov iz Asocijacije potrošača savetuje veću odgovornost.
“Pošto je to vid zaduživanja i kredita onda potrošači moraju da znaju, ako se zaduže na 200 dana da vode računa i jedno malo “kućno knjigovodstvo”. Da ne bi zapali u nevolju ili dug i da im u jednom mesecu dođu tri čeka na naplatu i da bude blokiran celokupni kućni budžet. Nadam se da potrošači o tome razmišljaju, jer oni koji to ne čine zaista će morati da ga uvedu. Potrošačima savetujemo da kupovinu posmatraju kao investiciju – dobro razmisle treba li im to. Hoćemo li kupiti gomilu stvari koja im ne treba na 200 dana ili nešto što nam zaista treba – pa svesno upadamo u rizik”, naglašava Popov.
Oprez i svest o tome kada stati sa zaduživanjem, dve su najvažnije osobine koje bi građani koji pribegavaju punjenju svojih frižidera na odloženo trebalo da razviju.
Pogotovo, što plaćanje na tri ili više rata bez kamata, može biti mudra ekonomska odluka. Međutim, lako može postati zamka u koju se, gotovo neprimetno uleće – upozorava ekonomista Aleksandar Stevanović.
“Dobre okolnosti su uvek ako vi nešto možete da dobijete na odloženo, a ne plaćate kamatu. Svako na svetu će vam reći da je to dobar posao i tu neće biti nikakve dileme: Uvek je dobro platiti kasnije, a taj novac možete koristiti bilo da ga držite na štednji, nešto ćete zaraditi sitno. Ljudi najčešće jednostavno nalaze nove načine da se još malo finansiraju iz tuđih izvora, ali to je već lošija politika ako dolazite na rub izdržljivosti i ako postajete prezaduženi. Loša je stvar ako kupujete stvari kreditnim karticama koje imaju godišnje stope 36 odsto – onda je to budalaština”, ocenjuje Stevanović.
Mogućnost plaćanja na odloženo i često povećanje broja rata, čemu pribegavaju trgovci, trenutno ide na ruku građanima. Međutim ne svim, pošto je mnoštvo onih koji sanjajući nabavke u većim prodavnicama, u lokalnim SOS marketima pazare minimalne količine mesa i poneko jaje.
Ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija i njeni građani, možda najbolje oslikava činjenica da se većina njih u poslednje vreme opredeljuje za kupovinu namirnica odloženim plaćanjem.
Time je i definitivno okončan kratkotrajni period tokom koga su građani, kojima je u međuvremenu drastično opala kupovna moć, na čekove pazarili belu tehniku i garderobu. Uprkos tome što su svesni da bi mogli biti bez novca ili posla u trenutku kada dug za namirnice dođe na naplatu, oni sa kojima smo razgovarali tvrde da im, s obzirom na trenutnu situaciju, ne preostaje ništa drugo.
Iako plaćanje na odloženo mnogim građanima znači spas od polupraznog frižidera, često se pretvara u veliki problem, ukoliko se ne vodi precizna evidencija. Tako su česti slučajevi da na naplatu stigne ček od pre nekoliko meseci, kada je već i teško setiti se šta je tačno kupljeno za sumu koje na računu više nema. Da bi se izbegla takva situacija Edina Popov iz Asocijacije potrošača savetuje veću odgovornost.
“Pošto je to vid zaduživanja i kredita onda potrošači moraju da znaju, ako se zaduže na 200 dana da vode računa i jedno malo “kućno knjigovodstvo”. Da ne bi zapali u nevolju ili dug i da im u jednom mesecu dođu tri čeka na naplatu i da bude blokiran celokupni kućni budžet. Nadam se da potrošači o tome razmišljaju, jer oni koji to ne čine zaista će morati da ga uvedu. Potrošačima savetujemo da kupovinu posmatraju kao investiciju – dobro razmisle treba li im to. Hoćemo li kupiti gomilu stvari koja im ne treba na 200 dana ili nešto što nam zaista treba – pa svesno upadamo u rizik”, naglašava Popov.
Oprez i svest o tome kada stati sa zaduživanjem, dve su najvažnije osobine koje bi građani koji pribegavaju punjenju svojih frižidera na odloženo trebalo da razviju.
Pogotovo, što plaćanje na tri ili više rata bez kamata, može biti mudra ekonomska odluka. Međutim, lako može postati zamka u koju se, gotovo neprimetno uleće – upozorava ekonomista Aleksandar Stevanović.
“Dobre okolnosti su uvek ako vi nešto možete da dobijete na odloženo, a ne plaćate kamatu. Svako na svetu će vam reći da je to dobar posao i tu neće biti nikakve dileme: Uvek je dobro platiti kasnije, a taj novac možete koristiti bilo da ga držite na štednji, nešto ćete zaraditi sitno. Ljudi najčešće jednostavno nalaze nove načine da se još malo finansiraju iz tuđih izvora, ali to je već lošija politika ako dolazite na rub izdržljivosti i ako postajete prezaduženi. Loša je stvar ako kupujete stvari kreditnim karticama koje imaju godišnje stope 36 odsto – onda je to budalaština”, ocenjuje Stevanović.
Mogućnost plaćanja na odloženo i često povećanje broja rata, čemu pribegavaju trgovci, trenutno ide na ruku građanima. Međutim ne svim, pošto je mnoštvo onih koji sanjajući nabavke u većim prodavnicama, u lokalnim SOS marketima pazare minimalne količine mesa i poneko jaje.
