Srbija je 2012. godine imala najveći ekonomski pad u jugoistočnoj Evropi, a 2013. Svetska banka očekuje privredni rast od oko dva odsto, uglavnom zahvaljujući ubrzanju izvoza, Fiatu i fabrikama koje su u lancu te kompanije, kao i cikličnom oporavku poljoprivrede. Međutim, bez okretanja od uvoza i potrošnje ka privrednom rastu zasnovanom na proizvodnji i izvozu, Srbija će sebi zapečatiti sudbinu afrički nerazvijene zemlje u Evropi.
Čak je i srpska vlast priznala, i to posve atipičnim nepolitikantskim rečnikom, da se ovako parazitski, uvozeći i trošeći preko gubera, a bez ulaganja u proizvodnju i izvoz – definitivno više ne može.
Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je da će naredna godina biti puna ekonomskih izazova i ograničenja, da je neophodno smanjiti javnu potrošnju, a da će prioritet ekonomske poltike Vlade biti zaustavljanje privrednog pada i preokretanje ekonomskih tokova u pravcu uspostavljanja investiciono i izvozno orijentisane privrede.
“Zadatak je države da se suprotstavi svim obilicima monopolskog i drugog privilegovanog položaja, što podrazumeva i uvođenje tržišnih kriterijuma i javno-privatnog partnerstva u infrastrukturne delatnosti, koje su kičma moderne privrede. Privlačenje investicija mora biti u centru svih prioriteta, kao i reindustrijalizacija”, rekao je Dačić.
Prema rečima premijera, više neće moći da funkcioniše model u kome je osetniji rast unutrašnje tražnje od rasta bruto društvenog proizvoda; novi model privrednog rasta mora biti zasnovan na investicijama i izvozu.
Da se u čitavom periodu katastrofalno loše srpske tranzicije ništa nije stvaralo nego se samo trošila akumulacija prethodnih generacija, svedoči i krunski dokaz koji iznosi ekonomista Mahmut Bušatlija.
“Do kraja 2011. godine u zemlju je ušlo više od 33 milijarde evra po osnovu investicija. Za to vreme mi smo ostali bez 850 000 radnih mesta u realnom sektoru i po oceni Svetske banke 200-250 000 u sivoj ekonomiji”, navodi on.
Nažalost, taj trend se nastavio i u 2012. godini, podseća ovaj naš sagovornik.
“Početak godine bio je obeležen predizbornom kampanjom, koja nas je debelo bacila u dug. On je bio negde malo ispod 45% bruto drušvenog proizvoda, dakle, krajem prošle godine smo već bili na granici zaduženja koje zakon dozvoljava, a ovu godinu ćemo završiti sa dugom od 65% BDP-a i preko toga. “Zaslugu” za to treba pripisati pre svega bivšem premijeru Mirku Cvetkoviću jer je on u prvih šest meseci koji su bili obeleženi predizbornim i postizbornim činodejstvovanjima, bio glava te parade i državu enormno zadužio. Ta zaduženja, opet, nisu završila u investicijama i otvaranju novih radnih mesta nego su te pare, potpuno neopravdano, potrošene na izborne manifestacije, pa ćemo mi to, razume se, dugi niz godina plaćati”, kaže Bušatlija.
Nezaposlenost i poslovni ambijent
A šta je za šest meseci činodejstvovanja u jezivoj ekonomskoj situaciji koju je zatekla uradila nova vlada?
Ilustracija
Ukinula je privredi mnoge takse i parafiskalne namete, a povećala porez na dodatnu vrednost, što i nije tako loše, ocenjuje ekonomista Goran Nikolić. Konsolidovani budžet daje neku nadu, a ako predviđeni fiskalni deficit bude i veći od zacrtanih 3,6 odsto – i to će biti uspeh. Ni kad je u pitanju privredni rast, što je teži deo jednačine za blisku budućnost, Nikolić nije potpuni pesimista.
“Očekivanja su da će 2013. biti godina ekonomskog rasta, što, uzgred budi rečeno, i nije tako ni teško; ako vam je, naime, poljoprivreda već pala 20%, onda je dovoljno da bude samo normalna godina, prosečna kao 2011, pa ćete imati rast od 25%, što značajno može da pogura BDP; ako, zatim, u jednoj godini očekujete da prodate najmanje 120 000 automobila, što će se otprilike i dogoditi, onda rast i nije tako nemoguće ostvariti. Dodatno, rast izvoza bi mogao da iznosi negde oko dve i po milijarde evra, čak postoje i indicije da bi rafinerija početi da izvozi, pa je onda to nešto što gura ukupan rast BDP-a”, kaže Nikolić.
U jedanaest godina dugoj tranziciji armija od 850 000 ljudi izgubila je posao. Uprkos izlasku iz recesije i početku privrednog rasta, ni u 2013. godini neće biti lako zaustaviti taj trend, prognozira, međutim, Nikolić.
“To bi bio veliki uspeh da zadržimo 1.725 000 formalno zaposlenih; ako budemo uspeli, onda bi u 2014. moglo da se očekuje i povećanje. Rekao bih, međutim, da je za sve to najvažnije stanje u Evropskoj uniji, a ono nije dobro. To je ono što meni stvara određenu zebnju jer pad BDP-a evrozone projektovan od strane Evropske centralne banke na 0,3%, a to je druga uzastopna godina, posle mršavog rasta u 2010 – očekuje se, doduše, rast u 2014. od 1,2%, ali i to je problematično jer su i prošle godine očekivali rast u sledećoj godini – dakle, mislim da je to problem Srbije dolaze iz tih zemalja”, objašnjava Nikolić.
U pogledu perspektiva investicija, Mahmut Bušatlija podseća na dosadašnji negativni saldo i na to da se ambijent poslovanja nije promenio.
“Godina je završena uz negativni priliv stranih investicija, dakle, više je izašlo iz ove zemlje po osnovu vraćanja prethodnih investicija nego što je ušlo po osnovu novih investicija i to je jedan trend koji se sada ne može zaustaviti – prosto, došli su mnogi krediti na naplatu; pored ostalih i oni koje je Mlađan Dinkić reprogramirao, zajedno sa Miroljubom Labusom, u Londonskom i Pariskom klubu. Dakle, niko nije brinuo o tome šta će se desiti za pet ili deset godina. I šta se desilo? Ušlo je 33,5 milijardi evra, ali te milijarde nisu završile u reindustrijalizaciji, odnosno, u proizvodnim sektorima – ne, sve smo mi to propustili i sada vi imate ekonomiju koja apsolutno ne može da zadovolji potrebe vraćanja kredita. I sad, šta nas očekuje? Mi nismo promenili ambijent poslovanja, dakle, bilo kakva priča o tome da se očekuju dve milijarde dolara investicija – apsolutno je van pameti”, uverava Bušatlija.
Bez obzira na to što Svetska banka u 2013. godini predviđa rast domaće ekonomije od oko dva procenta, biće potrebno mnogo vremena da se dostigne nivo rasta prihvatljiv za poređenje, neuvijeno je rekao srpski premijer. Dijagnozu neuspeha proteklih 12 godina ekonomske tranzicije i recept za preokretanje tog trenda uspešno je postavio, ostaje samo da se vidi da li će on i njegov tim uspeti da naprave radikalan preokret i uspostave novu ekonomsku paradigmu.
