Srbija iza sebe ostavila burnu godinu

U Srbiji je u 2012. promenjena vlada, demokratu Borisa Tadića je na poziciji šefa države zamenio nekadašnji Šešeljev radikal Tomislav Nikolić, a najbogatiji Srbin, biznismen Miroslav Mišković, 1. januar je dočekao u pritvoru. Srbija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ali će za datum pregovora morati da uloži još truda.

Godina iza nas pamtiće se i po početku dijaloga novog srpskog premijera sa premijerom Kosova, zabrani još jedne Parade ponosa, ukidanju dela nadležnosti Vojvodine... Ustavni sud je u godini iza nas zabranio jednu desničarsku organizaciju, ali su ostale nastavile nesmetano da rade.

2012. bila je burna godina u Srbiji na gotovo svim poljima – od unutrašnje, preko spoljne politike, do različitih društveno važnih događaja. Prvo mesto na toj listi, svakako zauzima promena vlasti koju su preuzeli naprednjaci, do tada najveća opoziciona partija, proistekla iz Srpske radikalne stranke, dok su demokrate, nakon višegodišnje pozicije stožera vlasti u Srbiji, prešle u opoziciju. Nakon višemesečnih pregovora koji su usledili posle izbora održanih 6. maja, vladu su formirali Srpska napredna stranka, socijalisti i Ujedinjeni regioni Srbije.

„Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko će biti premijer“, rekao je još u izbornoj noći lider socijalista Ivica Dačić, danas predsednik srpske vlade. I drugo pitanje uskoro je dobilo odgovor – za predsednika Srbije izabran je Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, dok je Boris Tadić, nakon osam godina, napustio poziciju šefa države.

„Tomislavu Nikoliću čestitam na pobedi. Vidimo se u nekom novom filmu“, obećao je Tadić, koji je, međutim, ubrzo napustio i vođstvo partije, čiji je lider sada Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda.

„Tadić će biti upamćen kao predsednik sa velikom istorijskom šansom, koju je, na žalost, samo delimično iskoristio“, ocenio je politički analitičar Dejan Vuk Stanković, za koga je promena vlasti u Srbiji svakako jedan od najvažnijih događaja u 2012. godini.

Za novu vladajuću garnituru smatra da je nastala kao politički kompromis i da je startovala iz veoma loše pozicije.

„Ali je pokazala neke znake spremnosti da uđe u konflikt sa korupcijom. To je vrlo pompezno i spektakularno počelo sa porukom da niko nije nediodirljiv. Sada ostaje da se vidi da li će sve te pompezne medijske najave i policijske istrage biti oivičene i vrlo jasnim i nedvosmislenim dokazima na sudovima. Po pitanju Kosova i EU, vlast je u početku poslala dve ili tri pozitivne poruke po evropske integracije, međutim platforma Tomislava Nikolića, još uvek održava to stanje premamentne konfuzije. Neka ozbiljnija slika o „krvnoj slici“ srpske ekonomije biće data u sledećoj godini. Ono što su uspeli, jeste da spreče potpuni bankrot države, ali ostaje otvoreno pitanje da li će sledeće godine stvoriti preduslove za ekonomski rast“, ocenjuje Stanković

Nekoliko meseci nakon izbora, nove vlasti su povukle potez koji je u javnosti podigao prašinu – najbogatiji Srbin, biznismen Miroslav Mišković, čovek koji je doživljavan kao nedodirljiv, o kome se godinama nezvanično govorilo kao o „meceni“ velikog broja političkih partija i sa uticajem na formiranje nekoliko vlada, našao se iza rešetaka.

„Država je jedanput to morala da uradi“, prokomentarisao je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, koji je borbu protiv korupcije predstavio kao svoj prioritet.

Reditelju Gorčinu Stojanoviću, u oči međutim upada ambiciozna marketinška kampanja koja prati aktivnosti vlasti. Zbog toga poziva na strpljenje, uz nadu da će mnogobrojne korupcionaške afere imati efikasan epilog pred pravosudnim institucijama države.

“Za sada nije ostavila neki veliki utisak. To što je napravljeno jedno spektakularno hapšenje za koje još ne znamo kako će se završiti odnosno da li će biti podignuta optužnica, kako će ta optužnica izgledati. Na osnovu onoga što je do mene doprlo, to izgleda kao da hvatate nekoga za poslednji milion, a ne za prvi. Taj milion je ključni u svakom poslovnom uspehu, pogotovo ako je uspeh povezan sa korupcijom. U ovom renutku ja ne bih delio euforiju naroda spram dostignuća u vezi sa borbom protiv korupcije”, kaže Stojanović.

Rukovanje, amnestija i spiskovi "nepodobnih"

2012. godinu, u Srbiji je obeležilo i do tada odlagano dodeljivanje statusa kadnidata za članstvo u EU. Ipak, za naredni korak – datum početka pregovora o članstvu, ostalo je još mnogo toga da se uradi.

Na tom putu, pre svega je neophodno normalizovati odnose sa Kosovom, a u taj proces se ušlo počektom primene Sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, ali i za mnoge istorijskim početkom razgovora srpskog i kosovskog premijera.

„Rukovali smo se na kraju, kada je završen sastanak. To nije nikakvo istorijsko rukovanje kao što neki govore. Istorijsko rukovanje će biti na kraju“, rekao je Dačić nakon prvog susreta sa Hašimom Tačijem.

U javnosti Srbije veliki odjek imale su i oslobađajuće presude hrvatskim generalima i nešto kasnije bivšem lideru OVK-a Ramušu Haradinaju. Vlada Srbije je zbog toga odlučila da saradnju s Haškim tribunalom svede na tehnički nivo.

Ipak, u razgovoru sa Beograđanima o dešavanjima koja su obeležila 2012. godinu, ove događaje niko nije ni pomenuo:



Proteklu godinu obeležila su i dešavanja u pravosuđu – Zakonom o amnestiji, nove vlasti su amnestirale oko 3600 zatvorenika, među kojima ima i javnosti dobro poznatih imena. Govorilo se i o, najblaže rečeno, nejasnim odlukama Ustavnog suda Srbije, poput one o ukidanju jednog dela nadležnosti Vojvodine. Isti sud je, iako je zabranio ultra-desničarski pokret „Obraz“, odbio zahtev da se isto učini i sa organizacijama „1389.“ i „Naši“.

Očigledno ohrabreni takvom odlukom, „Naši“ su objavili su spisak „nepodobnih“ nevladinih organizacija i medija, među kojima se našao i Radio Slobodna Evropa. Niko do sada zbog toga nije kažnjen. U 2012. godini, zabranjena je i još jedna Parada ponosa, što je ocenjeno kao povlačenje države pred pretnjama nasilnika.

„To je otvorena koalcijija sa huliganima“, rekao je Goran Miletić, jedan od organizatora Parade, nakon što je čuo odluku o zabrani šetnje.

Reditelj Gorčin Stojanović, ocenjuje da je sve to posledica sistema vrednosti u kome živimo i da tu još dugo neće biti nikakvih promena.

“Ako je jednio društvo duboko nacifikovano, ako je odavno pristalo – a tome ima već 20 godina ili više na jedan određeni tip ponašanja, onda zabrana Obraza ili koga već je potpuno irelevantna. Ako jedno društvo nije u stanju da se menja korenito i iznutra, a mi znamo da nije, onda su sve ove stvari irevelantne. A spiskovi su uvek pravljeni i uvek će biti pravljeni u takvim društvima. U tom smislu nema potrebe da dižemo veću paniku nego što jeste, pa nama je ipak najmoćniji čovek u zemlji do pre 15.-tak godina bio urednik radikalskog talasa”, ocenjuje Stojanović.

U 2013. godini bi događaji koji su obeleželili 2012. trebalo da dobiju svoj epilog ili barem da mu se približe. Pitanja je mnogo - da li će nove vlasti pregurati narednih 365 dana u istom sastavu ili će, kako neki previđaju, Srbija ponovo ići na izbore, da li će slučaj Miroslava Miškovića stići do suda, da li će biti postignut dogovor o Kosovu, da li će Srbija dobiti datum početka pregovora o članstvu u EU, da li će 2013. biti Parade ponosa...