Konjičanka u projektu EU: Poljoprivreda ima budućnost

U okviru programa Evropske unije 'Žene u poljoprivredi', Konjičanka Sejdefa Šoto-Koprdža boravila je na studijskom putovanju u Briselu. Cilj je bio upoznavanje s evropskim politikama i programima usmjerenim na poljoprivredu i ulogu žene u ruralnim područjima, što je dalo mogućnost i za razmjenu iskustava i umrežavanje.

Sejdefa je inženjer poljoprivrede, certificirani proizvođač organskog jagodičasto-bobičastog voća i jedna je od rijetkih Konjičanki koja je svoju egzistenciju potražila na selu. Njen izbor je jagodičasto voće.

„Imam plantažu od devet dunuma površine na kojoj se nalazi oko pet i po dunuma borovnice, američke, visokožbunaste, dva dunuma maline. Ostalo je miks kupine, crne i crvene ribizle.“

Ova mlada Konjičanka inžinjer je poljoprivrede, a prošle godine certificirala je svoju plantažu.

„Sada imam organik certifikat. Prvi sam proizvođač organske borovnice u Bosni i Hercegovini. Certifikat nije teško dobiti ako se radi po procedurama Evropske unije, pošto je ovo certifikat koji je priznatu u Evropskoj uniji, kod certifikacijske kuće 'Organska kontrola', koja je jedina certificirana za takvu vrstu certifikata za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Kad se poštuju pravila i procedure – nije teško.“

RSE: Sejdefa, vi ste već nekako u Evropskoj uniji.

Sejdefa: Pa nekako me put vezuje za Evropsku uniju.

Krajem maja ove godine Sejdefa je boravila u Briselu, u okviru jednog projekta EU.

„To je projekat EU People to people, projekat 'Žene u poljoprivredi'. Imala sam tu čast i zadovoljstvo da budem jedan od četiri učesnika iz Bosne i Hercegovine. Predstavljali smo našu zemlju između osam drugih evropskih država. U Briselu smo imali sastanak sa predstavnicima koji su zaduženi za Bosnu i Hercegovinu. Moje pitanje je bilo šta sa BiH kad Hrvatska uđe u Evropsku uniju. Dobili smo odgovor koji ja zaista nisam očekivala: ništa ne ovisi od Evropske unije, sve ovisi od same Bosne i Hercegovine. Postavila sam onda i drugo pitanje – da li EU želi i da li može na neki način da zaštiti naše poljoprivredne proizvođače, s obzirom na našu kompleksnu situaciju. Oni su rekli: ništa bez države. Znači, prepušteni smo, prije svega, sami sebi. Drugi će nam pomoći samo kad pomognemo sami sebi.“

Razmjena iskustava

Posjeta Briselu za Sejdefu znači mnogo.

„Ono što mene uvijek raduje kod nekih posjeta jeste što upoznam nove ljude. U Briselu sam upoznala jako, jako puno dobrih, vrijednih ljudi, iz susjednih zemalja, iz zemalja Evropske unije. Raduje me da smo razmijenili kontakte, da smo dobili informacije, tako da uvijek jedni drugima možemo pružiti neke nove informacije, naročito kad budemo radili tržište, kad dođu ovi organski plodovi. Raduje me to da su Turska, Crna Gora, Srbija izrazile želju da zajedno s nama rade tržište tih organskih plodova.“

Poljoprivreda se isplati, kaže Sejdefa, međutim, nedostaje jača podrška lokalne zajednice, ali i države.

„Iz same činjenice da je u svijetu toliki broj gladnih, da toliko hrane nedostaje u svijetu, poljoprivredi se vidi dobra budućnost, samo, naravno, država Bosna i Hercegovina mora da više, više ulaže u poljoprivredu. Pa i lokalna uprava i opštine puno su zapostavili poljoprivredu. No, mi ne možemo da kritikujemo samo državu. Mislim da treba krenuti sa nižeg nivoa, da opštine trebaju puno više korisnog novca da ulože u poljoprivredu, u razvoj agroturizma, ekoturizma i poljoprivrede.“

Na svojoj plantaži, Sejdefa je i majka, i supruga, i poljoprivrednik.

„To je ostvarenje mojih želja. Uvijek sam željela da budem poljoprivrednik. Biti diplomirani inžinjer je veliko, ali biti poljoprivrednik – to je zaista nešto na što bismo trebali biti ponosni. Sama činjenica da posadimo, posijemo jedno tako sitno zrnce, pa da naraste nešto tako veliko, što hrani, što održava život ljudi – to je zaista veliko. Za mene, a mislim i za sve poljoprivrednike – to je nešto zbog čega se mi toliko borimo za poljoprivredu.“

Sejdefina poruka za kraj ove priče:

„Moramo svi zajedno da radimo u Bosni i Hercegovini, a ostalo će doći samo. Tada i Evropska unija. Ali – prvo moramo sebe da uredimo.“