Zvanični Peking je uveo sankcije dvojici američkih državljana kao odgovor na sankcije Vašingtona zbog kršenja ljudskih prava na Tibetu, saopšteno je u petak, 23. decembra, usred kontinuiranog spora između dve zemlje oko tretmana verskih i etničkih manjina u Kini.
Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da će Todu Stajnu (Todd Stein) i Majlsu Ju Maočunu (Miles Yu Maochun), zajedno sa bliskim članovima porodica, biti zabranjen ulazak u Kinu.
Sva imovina koju su imali u Kini će biti zamrznuta a biće im zabranjeni kontakti sa osobama ili organizacijama unutar Kine.
Navodi se da su te mere odgovor na američke sankcije dvojici kineskih državljana "zbog pitanja zaštite ljudskih prava na Tibetu".
Portparol ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekao je da Kina reaguje na ono što smatra kršenjem "osnovnih normi međunarodnih odnosa" i da su se Stajn i Ju "nepristojno ponašali oko Tibeta i drugih pitanja vezanih za Kinu".
"Želeli bismo još jednom da naglasimo da je tibetansko pitanje čisto unutrašnja stvar Kine i da SAD nemaju pravo da se mešaju u to i da će se grubo mešanje u unutrašnje stvari Kine suočiti sa snažnim kontramerama," rekao je Mao na konferenciji za novinare.
"Pozivamo SAD da povuku takozvane sankcije i prestanu da se mešaju u tibetanske i druge unutrašnje stvari Kine", naveo je portparol.
U saopštenju kineskih vlasti nisu navedene konkretne optužbe protiv Toda Stajna i Majlsa Ju Maočuna.
Stajn je bio zamenik direktora osoblja u Kongresno-izvršnoj komisiji za Kinu od 2021. godine, a prethodno je bio viši savetnik podsekretara američkog državnog sekretara za civilnu bezbednost, demokratiju i ljudska prava Sare Sjuol (Sarah Sewall), uključujući i funkciju njenog glavnog službenika za tibetanska pitanja.
Ranije je bio direktor za odnose sa vladom u grupi za praćenje Međunarodna kampanja za Tibet.
Iu, rođen u Kini, bio je predavač na Pomorskoj akademiji SAD i istaknuti kritičar režima lidera Komunističke partije Kine Si Đinpinga. Bio je ključni savetnik za Kinu u vreme bivšeg državnog sekretara Majka Pompea.
Ni Stajn ni Ju nisu odmah bili dostupni za komentar.
SAD su 9. decembra uvele sankcije Vu Jingjieu, najvišem zvaničniku Tibeta od 2016. do 2021. i Džangu Hongbou, šefu policije u tom regionu.
"Naše akcije dalje imaju za cilj da poremete i odvrate samovoljno pritvaranje i fizičko zlostavljanje pripadnika verskih manjinskih grupa u Tibetanskoj autonomnoj regiji Kine", rekao je državni sekretar Entoni Blinken objavljujući odluku.
U pratećem obaveštenju Ministarstva finansija navodi se da je Vu bio odgovoran za "politiku stabilnosti" na Tibetu čija primena je uključivala "ozbiljno kršenje ljudskih prava, poput ubistava bez suđenja, fizičko zlostavljanje, proizvoljna hapšenja i masovna zatvaranja".
U njemu se navodi da je tokom Džangovog mandata policija bila angažovana u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, uključujući "torturu, fizičko zlostavljanje i ubistva zatvorenika, među njima i uhapšenih na verskoj i političkoj osnovi".
Kina je poslednjih godina usvojila zakon kojim se nalažu sankcije stranim pojedincima iz SAD, EU i drugih zemalja zbog uočenih uvreda protiv njenih nacionalnih interesa. Vašington i drugi sastavili su dugačku listu kineskih zvaničnika kojima je zabranjeno da posećuju ili učestvuju u transakcijama sa njihovim finansijskim institucijama, od čelnika poluautonomnog grada Hong Konga do lokalnih zvaničnika optuženih za kršenje ljudskih prava.
Kina tvrdi da je Tibet bio deo njene teritorije vekovima, iako pristalice prognanog budističkog vođe Dalaj Lame kažu da je bio funkcionalno nezavisan veći deo tog vremena.
Komunističke snage izvršile su invaziju 1950. i Kina od tada gvozdenom pesnicom vlada himalajskim regionom, uvodeći sve stroži nadzor i ograničenja putovanja od poslednje pobune protiv vladavine Pekinga 2008.
Duge zatvorske kazne u strašnim uslovima izriču se za dela prkosa, uključujući brani jedinstveni jezik regiona i budističku kulturu od pokušaja asimilacije.
Kina je takođe optužena da je zatočila stotine hiljada Ujgura i drugih muslimanskih manjina u kampovima za prevaspitanje u okviru kampanje za brisanje njihovog maternjeg jezika i kulture, uključujući prisilna usvajanja i sterilizacije.
Kina odbacuje takve optužbe, rekavši da se samo borila protiv terorizma, separatizma i verskog ekstremizma.
