Ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije, Džejhun Bajramov i Ararat Mirzojan počeli su u petak dvodnevne pregovore u Kazajstanu o mirovnom sporazumu, dok su u glavnom gradu Jermenije nastavljeni protesti zbog dogovora kojim Jermenija prepušta deo teritorije Azerbejdžanu.
Protestima koje predvodi jermenski arhiepiskop pridružili su se studenti, blokirajući ulice u Jerevanu u okviru "dana neposlušnosti" zbog dogovora koji su ispregovarali premijer Nikol Pašinijan i njegova vlada s Azerbejdžanom, preneo je Jermenski servis Radija Slobodna Evropa.
Arhiepiskop Bagrat Galstanijan, vođa Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve, predvodio je marš u petak, gde je pozvao studente da pojačaju pritisak na Pašinijana da podnese ostavku.
Istovremeno, na sastanku u Kazahstanu, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana je naglasio važnost kontroverznog sporazuma od 19. aprila koji obavezuje Jermeniju da ustupi nekoliko ključnih pograničnih područja s četiri sela Azerbejdžanu, što je i uzrok protesta u Jerevanu.
Sporna oblast je pod kontrolom Jermenije od 1990-ih, ali je bila deo Azerbejdžana tokom sovjetske ere.
Mirzojan je rekao da sporazum kaže da proces razgraničenja mora biti zasnovan na deklaraciji iz 1991. koju su potpisale Jermenija, Azerbejdžan i druge nove nezavisne bivše sovjetske republike u Almatiju, obavezujući se da će međusobno priznati granice iz sovjetskog doba.
On je rekao da su u protekle dve godine i premijer Jermenije i predsednik Azerbejdžana više puta potvrdili svoju privrženost deklaraciji.
Predsednik Azerbejžana Ilham Alijev, međutim, do sada nije davao nikakve izjave u tom smislu. Sam Mirzojan se poslednjih meseci više puta žalio da Baku i dalje nerado priznaje granice Jermenije putem bilateralnog mirovnog sporazuma, što je, prema njegovim rečima, glavna prepreka potpisivanju sporazuma.
Još jedna prepreka je zahtev Azerbejdžana za eksteritorijalnim koridorom koji bi povezivao Azerbejdžan s eksklavom Nahičevan kroz strateški jermenski region. Alijev je ponovio te zahteve prošlog meseca i takođe rekao da Jermenija mora da promeni svoj ustav ako želi da potpiše mirovni sporazum.
Protivljenje sporazumu
Sporazum o granici pozdravili su SAD i Evropska unija, kao i jermenski premijer Nikol Pašinijan, koga su opozicioni političari optužili da se odrekao teritorije bez ikakvih garancija.
"Razgovarali smo sa poslanicima parlamenta. Oni su spremni da nastave ovaj proces, da ga legalno završe, a onda će se tražiti kandidat za premijera, a onda će verovatno biti saopšteno i ime", rekao je Galstanjan.
Galstanjan je u četvrtak u govoru pred pristalicama na Trgu republike rekao da Pašinijan ima sat vremena da objavi ostavku. Rok je, međutim, prošao bez ijedne reči premijera, dok su demonstratni skandirali "Nikol Izdajnik!" i "Daj ostavku!".
Galstanijan je pozvao svoje pristalice da budu strpljivi "još dva ili tri dana" dok on istražuje mogućnost opoziva Pašinijana u parlamentu.
Dve opozicione grupe u parlamentu obećale su da će pokrenuti glasanje o nepoverenju premijeru. Međutim, s obzirom na to da kontrolu nad parlamentom ima Pašinijanova stranka Građanski ugovor, ostaje nejasno da li će uopšte biti glasanja o nepoverenju.
Pašinjanovi politički saveznici i pristalice verbalno su napadale Galstanijana u protekle dve nedelje.
Tokom sednice jermenskog parlamenta 30. aprila, provladini poslanici su označili Galstanijana kao ruskog špijuna i optužili ga da izaziva još jedan rat sa Azerbejdžanom.
Pašinijan je rekao da su jednostrani ustupci neophodni da bi se sprečila vojna agresija Azerbejdžana na Jermeniju. Jermenska opozicija tvrdi da on zapravo ohrabruje Baku da zahteva više teritorije od Jermenije i da u tu svrhu upotrebi silu.
Jermenija je pristala na primopredaju kao početni korak u definisanju granice između dve rivalske zemlje Južnog Kavkaza.
Jermenija i Azerbejdžan su vodili dva rata u poslednje tri decenije oko regiona Nagorno-Karabaha, u kojem je živelo većinsko etničko jermensko stanovništvo, ali koji je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana.
Azerbejdžan je 2020. godine vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno sa sedam okolnih okruga koje su jermenske snage preuzele tokom ranijeg sukoba.
Nakon što je Baku preuzeo potpunu kontrolu nad regionom kao rezultat jednodnevne vojne operacije u septembru prošle godine, skoro 100.000 etničkih Jermena pobeglo je iz Nagorno-Karabaha u Jermeniju.
