Desetine hiljada ljudi okupile su se u četvrtak u centru Jerevana tražeći ostavku jermenskog premijera Nikola Pašinijana i njegova vlada zbog sporazuma o teritoriji s rivalskim Azerbejdžanom, preneo je Jermenski servis Radija Slobodna Evropa.
Protest zbog kontroverznog sporazuma o demarkaciji granice kojim se ustupa kontrola nad četiri sela koja su bila deo Azerbejdžana tokom sovjetske ere, ali koje od 90-ih kontroliše Jermenija, predvodio je Bagrat Galstanijan, arhiepiskop Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve.
Sporazum o granici pozdravili su SAD i Evropska unija, kao i Pašinijan, koga su opozicioni političari optužili da se odrekao teritorije bez ikakvih garancija.
Obraćajući se hiljadama pristalica koji su se okupili na Trgu republike u Jerevanu, Galstanijan je dao Pašinjanu jedan sat da objavi svoju ostavku.
"Vi više nemate nikakvu moć u Republici Jermeniji", rekao je Galstanijan, koristeći istu frazu koju je Pašinijan uputio svom prethodniku, tadašnjem premijeru Seržu Sarkisjanu, koji je otišao s vlasti posle velikih uličnih protesta pre šest godina.
Kada je rok prošao bez Pašinijanove reakcije, Galstanijan je rekao da će prenoćiti na trgu i pozvao pristalice da se sutra ponovo okupe na istom mestu.
On je poručio pristalicama da budu strpljivi "još dva ili tri dana" dok on istražuje mogućnost opoziva Pašinijana u parlamentu.
Pašinjanovi politički saveznici i druge pristalice verbalno su napale Galstanijana tokom protesta u protekle dve nedelje.
Tokom sednice jermenskog parlamenta 30. aprila, provladini poslanici su označili Galstanijana kao ruskog špijuna i optužili ga da izaziva još jedan rat sa Azerbejdžanom.
Pašinijan je rekao da su jednostrani ustupci neophodni da bi se sprečila vojna agresija Azerbejdžana na Jermeniju. Jermenska opozicija tvrdi da on zapravo ohrabruje Baku da zahteva više teritorije od Jermenije i da u tu svrhu upotrebi silu.
Jermenija je pristala na primopredaju kao početni korak u definisanju granice između dve rivalske zemlje Južnog Kavkaza.
Jermenija i Azerbejdžan su vodili dva rata u poslednje tri decenije oko regiona Nagorno-Karabaha, u kojem je živelo većinsko etničko jermensko stanovništvo, ali koji je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana.
Azerbejdžan je 2020. godine vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno sa sedam okolnih okruga koje su jermenske snage preuzele tokom ranijeg sukoba.
Nakon što je Baku preuzeo potpunu kontrolu nad regionom kao rezultat jednodnevne vojne operacije u septembru prošle godine, skoro 100.000 etničkih Jermena pobeglo je iz Nagornog-Karabaha u Jermeniju.
