Centralna izborna komisija objavila je kasno 3. novembra konačne rezultate glasanja na parlamentarnim izborima u Izraelu na osnovu 100 odsto izbrojanih glasova.
Konzervativni Likud bivšeg premijera Izraela Benjamina Netanjahua osvojio je najviše, 32 poslanička mandata, a sledi partija centra Ješ atid (Ima budućnosti) odlazaćeg premijera prelazne vlade Jaira Lapida sa 24.
Partija Verski cionizam udvostručila je broj poslanika na 14 i sada je treća po snazi u parlamentu, a sledi partija desnog centra Nacionalno jedinstvo ministra obrane Benija Ganca sa 12 poslanika.
Verska stranka Šas osvojila je 11 mandata, a Ujedinjena Tora judaizam, takođe partija ultraortodoksnih Jevreja sedam.
Nacionalistička stranka Jisrael bejtenu bivšeg ministra Avigdora Libermana (Izrael naš dom) ima šest poslanika, a arapaska partija Ram koja je bila u Lapidovoj koaliciji jednog manje, Hadaš-Tal partija, u kojoj preovlađuju izraelski Arapi isto toliko, te Laburistička stranka levog centra četiri.
Kako se brojanje bližilo kraju bilo je očito da levičarska stranka Merec koja se protivi okupaciji palestinskih teritorija odlazi u politički egzil prvi put od osnivanja devedesetih godina prošlog veka i to se i dogodilo.
Liderka te stranke Zehava Galon je priznala da stranka neće biti u narednom parlamentu, označivši to katastrofom za merec, za zemlju i za nju samu, preneo je AP.
Izraelska desnica je jačala i vraća se na vlast na račun levice. Laburistička stranka koja je nekada bila jedna od najjačih u Izraelu i koja podržava osnivanje palestinske države jedva je uspela da pređe izborni prag.
Posle formalnog objavljivanja rezultata predsednik Izraela Isak Hercog će odrediti jednog kandidata, a to će biti Netanjahu,kao vođa najjače stranke, da obrazuje vladu.
Netanjahu će imati na raspolaganju četiri nedelje i očekuje se da će uspeti.
Njega je sa vlasti prošle godine smenila koalicija osam raznolikih partija, uključujući i jednu malu arapsku, prvi put u istoriji Izraela. Koalicija se raspala proletos zbog unutrašnjih neslaganja.
Netanjahu je na ovim izborima, uprkos optužbama za korupciju u nekoliko slučajeva, ostvario dugo željeni cilj da postigne većinu sa verskim i ultradesnim saveznicima i da ponovo bude na vlasti.
Na ovim izborima glasalo je gotovo 4,8 od 6,8 miliona Izraelaca sa pravom glasa, najviše od 2015. godine.