Dostupni linkovi

Parlamentarni izbori u Izraelu


Predsednik prelazne vlade Izraela Jair Lapid smeši se fotografima iza glasačke kabine na biralištu u Tel Avivu, 1. novembar 2022.
Predsednik prelazne vlade Izraela Jair Lapid smeši se fotografima iza glasačke kabine na biralištu u Tel Avivu, 1. novembar 2022.

Izraelci su 1. novembra počeli da glasaju na petim parlamentarnim izborima za manje od četiri godine, koji bi mogli da obeleže povratak na vlast bivšeg premijera Benjamina Netanjahua.

Većina od više od 12.000 biračkih mesta širom Izraela otvorena je u 7.00 po lokalnom vremenu i biće zatvorena u 22.00, javio je AFP.

Izraelci glasaju na parlamentarnim izborima peti put od 2019, u nadi da će prevazići politički zastoj koji je paralizovao zemlju u poslednje tri i po godine.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će izborna trka biti tesna i da je teško predvideti ishod.

Odlazeća "vlada promene" od osam partija raspala se pošto je izgubila tanku većinu i podlegla ideološkim razlikama koje je nastojala da izbegne.

Savez desnice i verskih partija nastoji da povrati vlast posle godinu i po u opoziciji, ali sudeći po anketama ponovo se može očekivati politički zastoj, preneli su ranije izraelski mediji.

Pravo glasa na izborima za sastav 25. izraelski parlament (Kneset) ima gotovo 6,8 miliona Izraelaca, 210.000 više nego na prethodnim izborima u martu 2021. godine.

Oni mogu da biraju između 39 partija, od kojih će 11 imati poslanike, sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja.

Oni koji su u izolaciji zbog izloženosti ili infekcije korona virusom mogu da glasaju u jednom od 414 specijalnih biračkih mesta.

Poput ranijih četiri izbora od 2019. godine i ovi su zapravo referendum o sposobnosti bivšeg premijera Izraela Benjamina Netanjahua (73) da vlada, pošto mu se sudi za korupciju.

Netanjahu je glavno pitanje izbora uprkos rastućim troškovima života i pojačanju izraelsko-palestinske napetosti i pretnje Irana, navodi AP.

Uprkos suđenju on se kandidovao i vodio kampanju predstavljajući se kao žrtva političkog "lova na veštice" i obećao da će reformisati pravni sistem koji smatra pristrasnim na svoju štetu.

Netanjahu je bio premijer duže nego iko u istoriji Izraela pre nego što ga je u junu prošle godine smenila ideološki podeljena koalicija od osam partija čijem je stvaranju doprineo sadašnji predsednik prelazne vlade Jair Lapid.

Lapid koji sebe smatra nacionalnim ujediniteljem je glavni Netanjahuov rival.

Ne očekuje se ni da Netanjahuov konzervativni Likud, ni Lapidova partija centra Ješ Atid ( Ima budućnosti) osvoje dovoljno mesta u parlamentu da obrazuju novu vladu.

Umesto toga obojica se nadaju da će obezbediti većinu od 61 poslaničkog mandata uz pomoć malih partija.

Ako nijedan ne uspe u Izraelu bi uskoro mogli biti održani novi izbori, posle pet glasanja za manje od četiri godine.

Izbori su raspisani u godini eskalacije nasilja u izraelskom-palestinskom konfliktu i sukobi su gotovo svakodnevni na okupiranoj Zapadnoj obali.

Rastuće nasilje moglo bi da pomogne Netanjahuu ocenio je komentator tiražnog izraelskog dnevnika Jediot ahronota.

"Tarorizam često ima poslednju reč u izraelskim izborima. Kada se desi obično vlade levog centra plate izbornu cenu", napisao je Nadav Ejal.

Netanjahu se odavno hvali da je garant bezbednosti jevrejske države, ali je oslabljen suđenjem za korupciju koju poriče, podseća AFP.

Da bi pobedio blok partija oko Lapidove stranke i obrazovao vladu Netanjahuov Likud će skoro sigurno morati da se osloni na dugogodišnje saveznike ultraortodoksne Jevreje.

On će se takođe okrenuti ekstremnoj desnici predvođenoj Itamarom Ben-Gvirom poznatom po antiarapskoj retorici i pozivima na aneksiju čitave Zapadne obale.

Poslednje ankete objavljene 28. oktobra su pokazale da je Izrael i dalje u političkom zastoju bez presedana.

XS
SM
MD
LG