Prema nezvaničnim izveštajima, izlaznost na iranskim parlamentarnim izborima održanim 1. marta je oko 40 odsto, što bi bio bio najniži odziv od Islamske revolucije 1979. godine, prenela je agencija Rojters (Reuters) 2. marta.
Izbori se smatraju testom legitimiteta klerikalnog establišmenta.
Više od 61 miliona ljudi u Iranu imalo je pravo da bira između 15.000 kandidata za parlament sa 290 mesta i Skupštinu stručnjaka, uticajno veće sveštenika koji biraju iranskog vrhovnog vođu.
Sa umerenim i konzervativcima teške kategorije koji su ostali po strani i reformistima koji su izbore održane 1. marta nazivali neslobodnim i nepravednim, takmičenje je u suštini bilo među tvrdolinijašima i niskim konzervativcima koji proklamuju lojalnost islamskim revolucionarnim idealima, prenosi Rojters.
Očekuje se da Ministarstvo unutrašnjih poslova kasnije u toku dana objavi zvanične podatke o izlaznosti.
Vlasti u Teheranu bila je potrebna velika izlaznost kako bi popravili svoj legitimitet, teško narušen nakon antivladinih protesta tokom 2022. i 2023. koji su prerasli u najveća politička previranja od Islamske revolucije.
Zvanične ankete, međutim, pokazale su da bi samo oko 41 odsto Iranaca sa pravom glasalo. Činilo se da je to bio slučaj, prenosi Rojters, pošto su novine Hamšahri (Hamshahri) navele da je izašlo više od 25 miliona ljudi, ili 41 odsto birača sa pravom glasa.
Odziv u Iranu je na parlamentarnim izborima 2020. iznosio 42,5 odsto, dok je 2016. na izborima učestvovalo oko 62 odsto birača.
Izbori su se poklopili sa rastućom frustracijom zbog iranskih ekonomskih problema i ograničenja političkih i društvenih sloboda.
Ovo su prvi izbori od smrtonosnih protesta širom zemlje koji su izbili nakon smrti Mahse Amini u pritvoru u septembru 2022. godine. Amini je policija privela zbog navodnog nepoštovanja iranskih zakona o hidžabu.
Skupština stručnjaka od 88 poslanika, čiji se članovi biraju na osmogodišnji mandat, ima zadatak da imenuje narednog vrhovnog lidera. S obzirom da aktuelni vrhovni vođa Ali Hamnei (Khamenei) ima 84 godine, naredna skupština će možda morati da imenuje njegovog naslednika.
Analitičari i aktivisti rekli su da su izbori bili "namešteni" jer je dozvoljeno da se kandiduju samo kandidati koje je proverilo i odobrilo Veće staratelja. To telo se sastoji od šest klerika i šest pravnika koje direktno i indirektno imenuje Hamnei.
U desetinama audio i pisanih poruka poslatih iranskom servisu Radija Slobodna Evropa, mnogi su rekli da su se opredelili da ne izađu na birališta, jer su izbori bili, kako su naveli, "besmisleni".
Uoči izbora, vlasti su uhapsile nekoliko osoba zbog navodnog pozivanja na bojkot.
