Srbija pokušava da kompenzuje gubitak Kosova uspostavljanjem veza sa srpskim korpusom s one strane Drine, kaže za RSE Tim Ripley, ekspert Centra za međunarodne i odbrambene studije Univerziteta u Lankasteru (Centre for Defence and International Security Studies, Lancaster University).
U razgovoru za RSE, Ripley govori i o tome da li je kriza u Bosni i Hercegovini počela još 1995. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i da li je lider Republike Srpske Milorad Dodik nepopustljiv zato što mu leđa čuva “veliki brat” iz Srbije.
RSE: Kako gledate na aktuelnu krizu u Bosni i Hercegovini?
Ripley: Ovo je još jedna epizoda u beskrajnoj seriji kriza u Bosni i Hercegovini. Lideri različitih entiteta izgleda da nemaju interes da stvari pokrenu napred. Stanje je zamrznuto i ostalo je onakvo kakvo je bilo definisano Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine
RSE: Koga označavate kao glavnog krivca za aktuelnu zaoštrenu krizu u Bosni i Hercegovini?
Ripley: Očigledno da lider srpskog entiteta stvara velike probleme najavljujući referendum o nezavisnosti, ali je takođe jasno da i neki čelnici hrvatskog korpusa u Bosni, kao i pojedini političari iz bošnjačkog korpusa, iz vlade u Sarajevu, doprinose ukopavanju u krizno stanje forsiranjem svojih partikularnih interesa.
RSE: Ima mnogo optužbi da Srbija razvija paralelne kanale komunikacije sa Republikom Srpskom i da zapravo daje podršku najavama referenduma o nezavisnosti koji često najavljuje lider RS Milorad Dodik?
Ripley: To nije ništa novo. Srbija ima svoju sopstvenu agendu, koja se formirala nakon cepanja države i gubitka Kosova, a koja se reflektuje u sadašnjoj bosanskohercegovačkoj krizi. Moglo bi se reći da ona u izvesnoj meri pokušava da kompenzuje gubitak Kosova uspostavljanjem veza sa srpskim korpusom s one strane Drine - smatra da ima istorijsko pravo da bude “veliki brat” zaštitnik Srba u Bosni. S druge strane, svi u regionu, pa tako i Srbija, teže da budu nagrađeni članstvom u redovima Evropske unije, ekonomskim napretkom i slobodnim kretanjem ljudi, roba i usluga. To i hoće biti velika nagrada, ali pitanje je kako postići da pretendenti na nju poštuju pravila igre. Ipak, čini mi se da postoje načini da se to postigne. Pošto Srbija želi priključak na Evropsku uniju, Brisel može politikom štapa i šargarepe uticati na njeno ponašanje i na njene odnose sa susedima.”
U razgovoru za RSE, Ripley govori i o tome da li je kriza u Bosni i Hercegovini počela još 1995. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i da li je lider Republike Srpske Milorad Dodik nepopustljiv zato što mu leđa čuva “veliki brat” iz Srbije.
RSE: Kako gledate na aktuelnu krizu u Bosni i Hercegovini?
Ripley: Ovo je još jedna epizoda u beskrajnoj seriji kriza u Bosni i Hercegovini. Lideri različitih entiteta izgleda da nemaju interes da stvari pokrenu napred. Stanje je zamrznuto i ostalo je onakvo kakvo je bilo definisano Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine
RSE: Koga označavate kao glavnog krivca za aktuelnu zaoštrenu krizu u Bosni i Hercegovini?
Ripley: Očigledno da lider srpskog entiteta stvara velike probleme najavljujući referendum o nezavisnosti, ali je takođe jasno da i neki čelnici hrvatskog korpusa u Bosni, kao i pojedini političari iz bošnjačkog korpusa, iz vlade u Sarajevu, doprinose ukopavanju u krizno stanje forsiranjem svojih partikularnih interesa.
RSE: Ima mnogo optužbi da Srbija razvija paralelne kanale komunikacije sa Republikom Srpskom i da zapravo daje podršku najavama referenduma o nezavisnosti koji često najavljuje lider RS Milorad Dodik?
Ripley: To nije ništa novo. Srbija ima svoju sopstvenu agendu, koja se formirala nakon cepanja države i gubitka Kosova, a koja se reflektuje u sadašnjoj bosanskohercegovačkoj krizi. Moglo bi se reći da ona u izvesnoj meri pokušava da kompenzuje gubitak Kosova uspostavljanjem veza sa srpskim korpusom s one strane Drine - smatra da ima istorijsko pravo da bude “veliki brat” zaštitnik Srba u Bosni. S druge strane, svi u regionu, pa tako i Srbija, teže da budu nagrađeni članstvom u redovima Evropske unije, ekonomskim napretkom i slobodnim kretanjem ljudi, roba i usluga. To i hoće biti velika nagrada, ali pitanje je kako postići da pretendenti na nju poštuju pravila igre. Ipak, čini mi se da postoje načini da se to postigne. Pošto Srbija želi priključak na Evropsku uniju, Brisel može politikom štapa i šargarepe uticati na njeno ponašanje i na njene odnose sa susedima.”
