Nakon sastanka zvaničnika EU i SAD u Butmiru sa liderima sedam bh političkih stranaka predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je za B92 da je Bosna i Hercegovina neodrživa zemlja, da ona ima međunarodni, ali da nije uspela da postigne unutrašnji - legitimitet.
Rutinirana formula da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i da će podržati svaki dogovor tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini je ono što se dobije u svakom pokušaju da se od srpskih zvaničnika dozna podržavaju li, odnosno, pružaju li logističku podršku ovakvim stavovima Banjaluke.
Postoji li i druga, skrivena, politika Beograda prema Bosni, u kojoj inspiraciju i podršku nalazi premijer RS Milorad Dodik, pitanje je koje traje koliko i posleratna Bosna i Hercegovina, ali se zbog opasno naraslih tenzija u toj zemlji, posebno dramatično nameće u poslednje vreme.
Beograd mora veoma da vodi računa da podržava celovitost Bosne i Hercegovine, što u mnogim izjavama i čini, kaže za Radio Slobodna Evropa Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ali dodaje:
“Istovremeno je vidljiva prisna veza između današnjeg rukovodstva Srbije i Milorada Dodika. To izaziva određenu podozrivost i sumnju u međunarodnim krugovima u kojoj meri Beograd, iskreno, želi da se očuva celovitost Bosne i Hercegovine”, smatra Kovačević i ujedno napominje:
“Lično ne mislim da je ovde neko tako lakomislen da podržava taj sporazum i da u tom smislu podržava Dodika. Pre bih rekao, racionalno razmišljajući, Srbija bi dobila veliki poen ukoliko bi ostvarila uticaj na Dodika, a inače ga ima, da bude maksimalno kooperativan i da ne zateže preko neke granice. Tako da lično verujem, mada ne znam, da ne postoje ti tajni kanali kojima se Dodik podstiče na opstrukciju. Pre bih rekao da Srbija u ovom trenutku pokušava da ga malo primiri.”
Predsednik Srbije Boris Tadić u poslednjih nekoliko meseci ima veoma sofisticiran, veoma jasan i smiren, proevropski vokabular, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, evropski parlamentarac iz Slovenije, koji, međutim, upućuje na još nešto:
“Ali za svakog srpskog političara uvek postoji i nekakav lakmusov papir. Za beogradske politilčare uvek postoje dva takva izazova, gde je moguće veoma jasno videti šta i kako zapravo rade. Jedan takav lakmusov papir se zove Banja Luka, dok se drugi zove Priština. I ako uporedite kako nastupaju prema jednima i prema drugima, ono što nikada ne biste rekli u jednom slučaju, sasvim je normalno u drugom i obratno.”
Kacin ukazuje na raskorak koji se, posebno u poslednje vreme, vidi između Tadićevog zvaničnog vokabulara i njegovih aktivnosti.
“Šta god da on govori, njegovo nastupanje u poslednje vreme i pre svega odlazak samo na neke lokacije, a ne i na lokacije gde je simbolički smeštena republika Bosna i Hercegovina daju poruke i hrabre one političare unutar BiH koji jednostavno vide samo svoj scenario koji se ne može identifikovati sa državom Bosnom i Hercegovinom i koji je svakim danom svesno i javno ruše.”
Postoje li manje vidljivi, mentorski kanali koji iz Beograda vode ka Banjaluci pitali smo i Boška Jakšića, spoljnopolitičkog urednika dnevnika “Politika”.
“Imajući u vidu kako izgledaju odnosi između Beograda i Sarajeva poslednjih godina, veliko je pitanje može li uopšte i da se govori o diplomatski odnosima. Nije teško zaključiti da je, što se tiče Republike Srpske, daljinski upravljač odnosa prema Bosni u stvari u Beogradu”, ocenjuje Jakšić i dodaje:
“Mislim da je to loše, jer koliko god da Bosna pokušava da je uspešan projekat multinacionalne i multikulturalne države, ona će to svakako biti ulaskom u Evropsku uniju. A nestrpljenje koje se pokazuje, pa čak da kažem i huškanje koje dolazi iz Beograda i koje se reflektuje kroz Dodikove izjave i ambicije da se Bosna i Hercegovina rasturi kao formacija kakva jeste - mislim da su jako loše.”
Svetlo dana ugledala je u međuvremenu i informacija da je Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, koja predsedava EU, u subotu bio u nezvaničnoj poseti Beogradu, gde se sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem.
Sarajevski “Dnevni avaz” objavio je da je Bilt "izgleda tajno" posetio Beograd i da je njegova poseta "motivisana početkom razgovora u Butmiru".
Upitan veruje li da će međunarodna zajednica uspeti da uveri političke igrače u Bosni i Hercegovini da je, ukoliko ne žele obnavljanje sukoba, jedino moguće rešenje - saradnja, Jelko Kacin kaže:
“Ne! Sve dok to bude švedsko predsedavanje na čelu sa gospodinom Biltom koji jednostavno nije profesionalan i nije na nivou zadatka i koji je sve vreme korišćen kao izgovor za ono što radi Republika Srpska, ja ne vidim ikakve šanse da u toku ove godine napravimo bilo kakav pomak dalje. Za vreme sledećeg predsedavanja, kada na čelu Evropske unije bude Španija, ipak očekujem malo odgovorniji, zreliji i, pre svega, harminizovaniji pristup koji može uroditi plodom. Dok ovo što radi gospodin Bilt u ime predsedavajućeg, to vam je van pameti i to su, izvinite što tako kažem, srpska posla.”
Rutinirana formula da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i da će podržati svaki dogovor tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini je ono što se dobije u svakom pokušaju da se od srpskih zvaničnika dozna podržavaju li, odnosno, pružaju li logističku podršku ovakvim stavovima Banjaluke.
Postoji li i druga, skrivena, politika Beograda prema Bosni, u kojoj inspiraciju i podršku nalazi premijer RS Milorad Dodik, pitanje je koje traje koliko i posleratna Bosna i Hercegovina, ali se zbog opasno naraslih tenzija u toj zemlji, posebno dramatično nameće u poslednje vreme.
Beograd mora veoma da vodi računa da podržava celovitost Bosne i Hercegovine, što u mnogim izjavama i čini, kaže za Radio Slobodna Evropa Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ali dodaje:
“Istovremeno je vidljiva prisna veza između današnjeg rukovodstva Srbije i Milorada Dodika. To izaziva određenu podozrivost i sumnju u međunarodnim krugovima u kojoj meri Beograd, iskreno, želi da se očuva celovitost Bosne i Hercegovine”, smatra Kovačević i ujedno napominje:
“Lično ne mislim da je ovde neko tako lakomislen da podržava taj sporazum i da u tom smislu podržava Dodika. Pre bih rekao, racionalno razmišljajući, Srbija bi dobila veliki poen ukoliko bi ostvarila uticaj na Dodika, a inače ga ima, da bude maksimalno kooperativan i da ne zateže preko neke granice. Tako da lično verujem, mada ne znam, da ne postoje ti tajni kanali kojima se Dodik podstiče na opstrukciju. Pre bih rekao da Srbija u ovom trenutku pokušava da ga malo primiri.”
“Lakmusov papir” za srpske političare
Predsednik Srbije Boris Tadić u poslednjih nekoliko meseci ima veoma sofisticiran, veoma jasan i smiren, proevropski vokabular, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, evropski parlamentarac iz Slovenije, koji, međutim, upućuje na još nešto:
“Ali za svakog srpskog političara uvek postoji i nekakav lakmusov papir. Za beogradske politilčare uvek postoje dva takva izazova, gde je moguće veoma jasno videti šta i kako zapravo rade. Jedan takav lakmusov papir se zove Banja Luka, dok se drugi zove Priština. I ako uporedite kako nastupaju prema jednima i prema drugima, ono što nikada ne biste rekli u jednom slučaju, sasvim je normalno u drugom i obratno.”
Kacin ukazuje na raskorak koji se, posebno u poslednje vreme, vidi između Tadićevog zvaničnog vokabulara i njegovih aktivnosti.
“Šta god da on govori, njegovo nastupanje u poslednje vreme i pre svega odlazak samo na neke lokacije, a ne i na lokacije gde je simbolički smeštena republika Bosna i Hercegovina daju poruke i hrabre one političare unutar BiH koji jednostavno vide samo svoj scenario koji se ne može identifikovati sa državom Bosnom i Hercegovinom i koji je svakim danom svesno i javno ruše.”
Postoje li manje vidljivi, mentorski kanali koji iz Beograda vode ka Banjaluci pitali smo i Boška Jakšića, spoljnopolitičkog urednika dnevnika “Politika”.
“Imajući u vidu kako izgledaju odnosi između Beograda i Sarajeva poslednjih godina, veliko je pitanje može li uopšte i da se govori o diplomatski odnosima. Nije teško zaključiti da je, što se tiče Republike Srpske, daljinski upravljač odnosa prema Bosni u stvari u Beogradu”, ocenjuje Jakšić i dodaje:
“Mislim da je to loše, jer koliko god da Bosna pokušava da je uspešan projekat multinacionalne i multikulturalne države, ona će to svakako biti ulaskom u Evropsku uniju. A nestrpljenje koje se pokazuje, pa čak da kažem i huškanje koje dolazi iz Beograda i koje se reflektuje kroz Dodikove izjave i ambicije da se Bosna i Hercegovina rasturi kao formacija kakva jeste - mislim da su jako loše.”
Biltova “srpska posla”
Svetlo dana ugledala je u međuvremenu i informacija da je Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, koja predsedava EU, u subotu bio u nezvaničnoj poseti Beogradu, gde se sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem.
Sarajevski “Dnevni avaz” objavio je da je Bilt "izgleda tajno" posetio Beograd i da je njegova poseta "motivisana početkom razgovora u Butmiru".
Upitan veruje li da će međunarodna zajednica uspeti da uveri političke igrače u Bosni i Hercegovini da je, ukoliko ne žele obnavljanje sukoba, jedino moguće rešenje - saradnja, Jelko Kacin kaže:
“Ne! Sve dok to bude švedsko predsedavanje na čelu sa gospodinom Biltom koji jednostavno nije profesionalan i nije na nivou zadatka i koji je sve vreme korišćen kao izgovor za ono što radi Republika Srpska, ja ne vidim ikakve šanse da u toku ove godine napravimo bilo kakav pomak dalje. Za vreme sledećeg predsedavanja, kada na čelu Evropske unije bude Španija, ipak očekujem malo odgovorniji, zreliji i, pre svega, harminizovaniji pristup koji može uroditi plodom. Dok ovo što radi gospodin Bilt u ime predsedavajućeg, to vam je van pameti i to su, izvinite što tako kažem, srpska posla.”